Епидемија с патентом

Можете ли да замислите да неко патентира смртоносну болест попут, рецимо, рака, колере или грипа, и тврди да је она његов изум и да има монопол над њом? С којим циљем би било коме пало на памет да уради тако нешто? Е, па САД су још октобра 2009. патентирале подврсту хеморагичне грознице − ебола, преносиву на људе, која данас хара Западном Африком

Пише Филип Родић

Pекордних 130 држава подржало је историјску резолуцију Савета безбедности УН којом се епидемија еболе у Западној Африци проглашава „претњом по међународни мир и безбедност“ и свет позива да обезбеди више средстава и медицинских радника за угрожене земље, пре свега за Сијеру Леоне, Либерију и Гвинеју. Резолуцијом се државе света позивају и да не изолују ове земље. Ово је, иначе, други пут у историји да се Савет безбедности бави здравственим проблемом. Први пут то је било по избијању епидемије сиде.
По најновијим подацима Светске здравствене организације, за сада има 5 335 вероватних, потврђених и сумњивих случајева еболе у Гвинеји, Либерији, Сијера Леонеу, Нигерији и Сенегалу. Од тог броја, до сада је умрло 2 622 људи, али се претпоставља да је стваран број знатно већи, јер се у већини случајева оболели и умрли и не пријављују.
[restrictedarea]

ЦРНЕ ПРОГНОЗЕ Ситуација је заиста алармантна. Прошлог викенда, на пример, власти у Сијера Леонеу наредиле су становништву да током три дана (петак, субота, недеља) не излази из својих кућа. По престанку овог својеврсног полицијског часа, пронађено је више од две стотине људи умрлих од еболе.
Прогнозе за будућност још су црње. У управо објављеној процени америчког Центра за контролу и превенцију болести (ЦДЦ) од овог смртоносног вируса би до јануара могло да оболи чак 1,4 милиона људи.
„Рачунајући у односу на садашње трендове, без додатних интервенција или промена у понашању заједнице, број оболелих од еболе у Либерији и Сијера Леонеу могао би да до 20. јануара 2015. достигне између 550 000 и 1,4 милиона људи“, навели су стручњаци ЦДЦ, додајући да ће се, ако се настави као до сада, број случајева дуплирати на сваких 20 дана. Они су указали и да је број пријављених случајева много мањи од стварног и да тај однос у Сијера Леонеу и Либерији износи око 2,5 према један. У складу са тим, они предвиђају да ће у ове две земље до 30. септембра оболети укупно око 21 000 људи.
Још драматичнију процену изнео је пре десетак дана истакнути немачки вирусолог Јонас Шмит-Ханасит из хамбуршког Института за тропску медицину, који је рекао да је сада прекасно за заустављање ширења еболе у Сијера Леонеу и Либерији, да ће тамо умрети чак пет милиона људи и да се сада треба концентрисати на спречавање ширења болести на друге земље. Он је за „Дојче веле“ додао да је нада за становнике ове две земље изгубљена и да ће вирус сам одумрети када зарази читаво становништво и убије пет милиона људи.
Да би се ширење епидемије успорило, неопходно је обезбедити смештај за заражене у болницама, али проблем је у томе што су многе затворене управо због епидемије и што друге установе немају више довољно капацитета и приморане су да одбијају пацијенте.
Пред УН „сам рекла да свет губи битку против еболе и то је чињеница. Ми смо радили у Западној Африци током протеклих шест месеци и отварали центре за борбу против еболе, тренутно имамо пет таквих центара, имамо 2 000 радника на терену и сваки дан, током протеклих недеља, морали смо да одбијамо пацијенте који имају еболу и враћамо их кући, јер немамо довољно капацитета у својим центрима. Сваки дан налазимо лешеве пред вратима, јер породице остављају своје вољене на нашем прагу пошто желе да се на безбедан начин постарамо о њиховим посмртним остацима. Због тога, ми губимо битку. Ово не би смело да се дешава“, рекла је у интервјуу за мрежу РТ шефица невладине организације „Лекари без граница“ Џоана Лиу.

НОВИ ВИРУС Иако епидемија еболе у Африци није никаква новост – избијање ове болести до сада је забележено 1995, 2002, 2003 и 2007. – садашња епидемија специфична је по много чему. Прво, досадашње епидемије избијале су у руралним пределима одакле се нису шириле због брзине обољевања и високе смртности, и брзо су одумирале саме од себе. Сада се ебола појавила у великим градовима, у којима постоји значајан капацитет за ширење, и могућност да се епидемија угаси сама од себе, као што је то до сада био случај, практично је равна нули.
Друге две одлике ове епидемије, које су новост када се о еболи ради, много су занимљивије и представљају плодно тло за теорије завере. Прво, ебола се до сада јављала искључиво у централноафричким државама, никада у Западној Африци, и на овом простору је страна практично колико би била страна и у Европи. Друго, садашњи вирус, колоквијално назван „гвинејска ебола“, потпуно је нова форма ове болести и до сада није забележен.
Часопис „New England Journal of Medicine“ у издању од априла ове године пише да је „филогенетска анализа показала да је гвинејска варијанта еболе у сестринском односу са осталим познатим варијантама вируса, што указује да се ова варијанта развијала паралелно са онима из Демократске Републике Конго и Габона и да није пренета из ових земаља у Гвинеју“. „Висок ниво сличности и епидемиолошке везе између садашњих случајева указују на уникатну појаву вируса у људској популацији. До ове појаве је, изгледа, дошло почетком децембра 2013, или раније“, додаје се. Истраживачи, дакле, закључују да је садашња епидемија потекла из једног места, од једне особе, највероватније у децембру прошле године.

АМЕРИЧКИ МОНОПОЛ НА ЕБОЛУ РСа друге стране, садашњи вирус врло је сличан вирусу који Американци сматрају својим открићем и патентом. Наиме, горепоменути амерички Центар за контролу болести, који је и изнео процену о могућем броју жртава ове епидемије, власник је патента на подврсту еболе названу „ЕбоБун“. Патент под бројем CА2741523А1 поднет је октобра 2009. Подносилац патента јасно је наведен као „Влада Сједињених Америчких Држава коју представља секретар за здравство и хумане услуге, Центар за контролу болести“.
У патенту се наводи да „изум преставља изоловани људски ебола (хЕбола) вирус назван ‚Бундибугјо‘ (ЕбоБун) који Центар за контролу и превенцију болести (ЦДЦ, Атланта, Џорџија, САД) поседује од 26. новембра 2007“.
„Овај изум заснива се на изолацији и идентификацији нове врсте људског ебола вируса, ‚ЕбоБун‘, који је изолован са пацијената оболелих од хеморагичне грознице током недавне епидемије у Уганди“, наводи се у патенту.
Иако амерички „ЕбоБун“ није потпуно исти као вирус који сада хара Западном Африком, Американци полажу право и на њега, јер у свом патенту јасно наводе да власништвом сматрају и све подврсте вируса које садрже најмање 70 одсто сличности са њиховим вирусом, што обухвата практично све врсте еболе која се може пренети на човека.
Да би се схватило зашто су Американци ово урадили, треба имати на уму шта патент заиста јесте и због чега постоји. Oн представља монопол који намеће влада, ексклузивно дат физичким лицима или фирмама, и омогућава им ексклузиван профит од „изума“, док другима негира право на његову употребу. Сада се намеће очигледно питање: Због чега би америчка влада тврдила да је измислила еболу и захтевала ексклузивни монопол над власништвом?
Одговор на ово питање можда није толико очигледан, али је веома јасан и наведен је у самом патенту: „Овај изум представља припрему за стварање вакцине.“ Сада долазимо до чињенице да је америчко Министарство одбране релативно мало познатој приватној фармацеутској компанији „Текмира“ дало 140 милиона долара за развој вакцине против еболе. Други инвеститор у овом пројекту, са 1,5 милиона долара, јесте по злу позната компанија „Монсанто“. Из профила „инвеститора“ могу се закључити две ствари.
Прва је да је за вирус еболе и могућност лечења од ове смртоносне болести уместо Министарства здравља заинтересовано Министарство одбране, односно војска, што јасно указује на то да су стручњаци увидели велики значај који би овај „амерички изум“ могао имати у домену ратовања. (Да Американци виде озбиљан војни потенцијал у еболи, показује и чињеница да је председник Барак Обама у пределе погођене епидемијом одлучио да пошаље 3 000 војника, а не 3 000 преко потребних лекара).
Друга ствар је да ебола има огроман комерцијални потенцијал. „Монсанто“ је чувен не по томе што је филантропска фирма која улаже свој новац у истраживања за бољитак човечанства, него управо у она која јој омогућују глобални монополски положај, и самим тим огроман профит, у секторима неопходним за опстанак човечанства као што су прехрана и сада видимо, медицина. Овде се ради буквално о милијардама долара потенцијалног профита, што доказује и чињеница да су акције „Текмире“ на берзи у само једном дану скочиле за чак 11 одсто, пошто је захваљујући садашњој епидемији створен притисак на америчку Администрацију за храну и лекове да максимално убрза све процедуре за пуштање у промет вакцине против еболе.

ЧУДЕСНО ИЗЛЕЧЕЊЕ Из садашње ситуације с епидемијом еболе у очи упада још и чињеница да су неколико америчких и један британски лекар, који су се заразили овом опаком болешћу у Африци, по хитном поступку пребачени у своје матичне земље где су сви чудесно излечени и то великом брзином. Прво питање које се поставља јесте зашто би неко врло ризичног и високо заразног пацијента пребацивао у хиљаде километара удаљену болницу, на територију на којој нема заразе, уместо да га лечи у центру који се већ бави тиме. Друго је питање како је могуће да код болести која има проценат смртности између 53 и 90 одсто случајева, а у садашњој епидемији ниво смртности је око 58 одсто, резултат лечења у овој групи пацијената буде стопостотно позитиван. Америчким докторима Кенту Брентлију и Ненси Врајтбол, по њиховом допремању у САД, дат је „магични лек“ назван „ZMapp“ који је потпуно обавијен велом тајне. Чудесно је што је, како је јавила америчка телевизијска мрежа „Еј-Би-Си њуз“, стање доктора Брентлија почело драматично да се поправља у року од два сата по узимању овог серума. Слично је било и са осталим оболелим западњацима, а Британац Вилијем Пули је чак по излечењу (тајном терапијом „ZMapp“) одлучио да отпутује у САД како би донирао своју крв и тиме помогао у потрази за адекватним леком за еболу.
У вези с овим леком изненађујуће је и то што је он регистрован као потенцијални лек за садашњу врсту еболе у јануару ове године, док се, како смо горе већ навели, верује да се овај вирус појавио највише два месеца раније, док је епидемија регистрована тек у фебруару, дакле, пошто је лек већ регистрован. Ако је тачно, као што је саопштила фармацеутска компанија „Меп биофармацеутикал“, да је „ZMapp“ као „потенцијални лек“ регистрован у јануару, да ли то значи да је ова фирма упоредо с избијањем епидемије почела са развојем лека који има за циљ баш лечење од гвинејске верзије еболе и да је успела да га развије у тако кратком временском року?
Ово може да наведе на помисао да се ради о врло прецизно смишљеном позоришном комаду у којем радња иде следећим током: чин први – избија глобална паника од пандемије, чин други – влада, која поседује патент за вирус, долази у посед експерименталног лека и вакцине, за које јавност захтева да буду прихваћени мимо уобичајених законских процедура за тестирање лекова. Трећи чин могао би бити толики страх од пандемије да се донесе одлука о обавезном вакцинисању како би се спасило америчко и светско становништво.
Да ли вам ово звучи познато? Не личи ли ово на страх изазван свињским грипом, када су створени слични услови за панику као и сада и када су владе широм света потрошиле милијарде долара на вакцине за које се касније испоставило да су беспотребне?
Постоји још једна врло занимљива сличност између свињског грипа и садашње епидемије еболе, а то је што је и у претходном случају вакцина осмишљена практично пре избијања болести. Патент за ову вакцину поднет је америчким властима још 2005, коначно одобрење издато је у јануару 2009, а први случајеви свињског грипа појавили су се у априлу исте године. Мора се признати да има много тога чудног у вези са вирусима, епидемијама, патентима и временским оквирима за откривање метода за лечење и вакцина.
[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *