SVE JE TAČNO − NIŠTA NIJE ISTINITO

Razumni ljudi na Zapadu moraju učiniti sve da svoje vođe privedu pameti. U protivnom, smak sveta će nas stići i zato neće biti odgovoran kalendar Maja, Halejeva kometa ili istanjeni ozonski omotač. Biće po narodnoj izreci „Bog stvorio – čovek uništio“

Nekad su se deca u Srba igrala tutumiša. Tutumiš je kolektivna dečja igra. Izvodi se u zatvorenom prostoru, gde jednom detetu vežu maramom oči, ostala se kriju po prostoriji dok ih ovo ne uhvati, dodirom pozna koga je uhvatio i izgovori njegovo ime. Tad se uhvaćenom zavežu oči i igra se nastavlja. Osim što je igra bila zabavna, ona je decu učila da razvijaju čulo dodira i sluha i da se uz pomoć njih orijentišu. Pomagala je deci da odrastu.
Danas kad pogledam ova čuda što sama sebe nazivaju svetskim, evropskim, regionalnim liderima, podsetim se nekadašnje dečje igre. Sve je slično, samo su pravila malo izmenjena. Umesto pojedincu, sad su oči zavezane običnom svetu. Mnogim narodima u celini. Manjina je većini zavezala oči. Malo sistemskim zakonima, malo mantranjem o demokratiji, malo galamom o obespravljenosti gospode pedera i dama kojima se muška stvar gadi, ali uvek uz pomoć organa represije i medija – odatle, valjda, i naziv „medijski mrak“. Jedini koji nešto, navodno, vide jesu oni koji su mrak proizveli. Uživaju gledajući svet kako opijen njihovim demokratskim, ekonomskim, reformskim merama i praznoslovljem tumara u opštem beznađu. Misleći da ne vidimo, iz toga izvlače pogrešan zaključak da i ne znamo, lideri i njihovi pomoćnici napadaju zdrav razum bezočnim lažima. Koriste stvarne događaje da bi ispleli fantastične priče kojih se ne bi setio ni Baron Minhauzen. Sve sa ciljem da optuže onoga koga su nameračili da pokore i opljačkaju. Ima bezbroj primera u ljudskoj civilizaciji, gde se uz pomoć stvarnih događaja namerno izvlače neistiniti zaključci kojima će se kasnije pravdati sopstvena nedela i zločini. U Nemačkoj je 1933. zapaljena zgrada parlamenta. Za to je optužen komunista Marijus van der Lube, ali nikad nije dokazano da je učestvovao u paljevini. Hitler je tvrdio da jeste i to je bilo dovoljno da se komunisti pohapse, kasnije likvidiraju Jevreji, okupira Evropa i da ne beše Rusa i Crvene armije, današnji Francuzi bi jeli kuglof, pivo bi im bilo nacionalno piće, a Edit Pjaf i Žilber Beko pevali bi tra-la-la umesto šansona.
[restrictedarea]

TUTUMIŠ PRIČA I NJENE POSLEDICE Slična tutumiš priča organizovana je i 2001. u vreme nekog od Bušovih. Srušeni su soliteri u Njujorku, Buš je objavio rat teroristima i Amerikanci već trinaest godina ratuju u Avganistanu. Irak su razorili. Danas se ne zna ko sve na tom prostoru ratuje. O koncentracionom logoru Gvantanamo i monstruoznom mučenju zatvorenika, ili kako je dobitnik Nobelove nagrade za mir Obama izjavio: „Mučili smo neke momke“, doneli su odluku da ne daju izjave. Veruju da ako se o zločinima ćuti, biće da se nisu ni desili.
Zbog događaja koji su se desili, ali gde su nedužni optuženi, stradali smo i mi Srbi. Markale u februaru 1994, pijaca u Sarajevu na Veliku Gospojinu 1995, Račak na Kosovu i Metohiji u januaru 1999. samo su neki od primera gde se događaju daje potpuno neistinito tumačenje. Deda Tanasije, dok bi slušao ostrašćena objašnjenja nekog događaja o kojem su pisale novine – televizije u njegovo doba u Čačku nije bilo – znao je kad zapenušani govornik završi sa iznošenjem sopstvenog mišljenja, pa kaže: „Sve je tačno, ali ništa nije istinito!“ Govornik bi ga u čudu pogledao, jedni bi se našli u neverici, a drugi koji su razumeli šta je Tanasije rekao samo bi se smejuljili prinoseći ustima čašicu rakije.
Slično se dešava poslednjih meseci. U pitanju je Ukrajina, a na meti su Rusi i njihov predsednik Vladimir Vladimirovič Putin. Američki vladari su se raspomamili i krajem prošle godine izazvali rušilačke demonstracije u Kijevu, koje su dovele do promene vlasti. Nisu se ničeg libili. Objavljeni telefonski razgovori vođeni između lepe i nezamenljive baronese Keti Ešton i ministra Estonije, kome ni ime čovek ne može da zapamti, pokazuju da su protivnici tadašnjeg predsednika Ukrajine, a danas „demokratski“ vladari angažovali snajperiste da ubijaju ljude, koji su na njihov poziv izašli na ulice. Nije ih bilo stid da ubijaju svoje, samo da bi druge optužili. Kad je neko u stanju da ubije stotinu svojih, koliko tek može ubiti „tuđih“? Zato se ne smemo čuditi okrutnostima koje su zločinci podržani od evrounijata i američkih vojno-industrijskih akcionara izvršili u Odesi i još ih čine u oblastima gde žive Rusi. Njihova bestijalnost zasad je kulminirala nesrećom malezijskog putničkog aviona, za čiji pad su – ne čekajući ni da avion udari u zemlju – optužili prvo ruske borce iz Donjecka, zatim Ruse i na kraju predsednika Rusije Vladimira Putina.

RUSI, SVESNI SVOJE SNAGE… Mora se javnosti, za koju vođe propagandnog rata protiv Rusije misle da je slepa, dokazati kako zli Rusi nemaju druga posla nego da ruše putničke avione. Zato je kažnjavanje Rusa opravdano. Oni, svesni svoje snage, pokušavaju da trpeljivošću urazume nerazumne. Ako im to ne pođe za rukom, eto svima nama na planeti velikih nevolja. Razumni ljudi na Zapadu moraju učiniti sve da svoje vođe privedu razumu. U protivnom, smak sveta će nas stići i zato neće biti odgovoran kalendar Maja, Halejeva kometa ili istanjeni ozonski omotač. Biće po narodnoj izreci „Bog stvorio – čovek uništio“.
Danas je pravoslavni praznik posvećen Prepodobnoj Paraskevi, u Srba nazvan Trnova Petka. Spada u ženske praznike. Žene ga veoma poštuju. Pomolimo se Gospodu za časne Srbe – Vojislava Šešelja, Radovana Karadžića, Ratka Mladića, arhiepiskopa ohridskog Jovana – koje i dalje drže u zarobljeništvu.
[/restrictedarea]