Нераскидиве везе

Руски некропољ, комплекс историјско-меморијалног споменика на београдском Новом гробљу, свечано је протеклог петка отворен после обнове коју је поводом стогодишњице Првог светског рата иницирао руски председник Владимир Владимирович Путин. Представници Српске и Руске православне цркве, српске владе и делегација из Москве поручили су том приликом да су „наша два народа исте крви и да су везе међу нама нераскидиве“.

Служећи у Иверској капели парастос палим руским генералима и официрима, патријарх српски Иринеј нагласио је да се увек, а данас посебно, сећамо храбрих јунака који су из Русије дошли да српској браћи помогну у борби против зла.
„Они су нас заувек везали својом љубављу и својом жртвом и тиме учврстили наше вековне односе, који су зачети још у време Светог Саве и од тада никада нису прекинути. Ми поштујемо ту љубав и ту жртву, посебно данас када се на Србију врши велики притисак да бацимо сенку на руски народ, што ми никада и ни по коју цену не можемо учинити“, рекао је српски патријарх.
Он је оценио да Србија има пуно разумевање према Европи и ми сматрамо да јој припадамо, али да пре свега припадамо словенској породици народа, као и наша браћа Руси и моћна и славна Руска Федерација.
„Зато изражавам подршку државном руководству Србије у испуњавању жеље народа и одржавању односа са Русијом. Желимо да се то и настави, јер нама је руски народ више од пријатеља, он је наш братски, једнокрвни и једноверни народ, са којим смо везани најтешњим везама“, закључио је патријарх Иринеј.
Министар рада, запошљавања, борачких и социјалних питања Александар Вулин, осврнувши се на 1914. годину и почетак Првог светског рата, истакао је да је једина светлост у том мраку била далека, а опет блиска Русија.
„Никада у историји света тако велики народ није поднео толико жртава зарад тако малог народа, нити му је пребацио за и једну једину жртву. Срби су премали народ да би заборавили величину руске жртве. Зато наше памћење није ни упитно ни условљено. Ни Срби ни Руси нису погрешили када су одговорили на најтежа историјска питања и када су бирали између добра и зла. Србија и Русија су увек биле на правој страни света“, нагласио је министар Вулин.
[restrictedarea] Шеф руске Федералне агенције за питања Заједнице Независних Држава, сународника у иностранству и међународну хуманитарну сарадњу Константин Косачов подсетио је да је Први светски рат многе државе света ставио пред тежак избор, али да је руски избор пре свега био моралан.
„Тренутна политика наших двеју земаља је најлепша надокнада за оно што се догодило пре сто година, када су руски војници пролили крв на српској земљи. Сасвим сам сигуран да ће Русија и Србија и даље бити заједно и да заједничким снагама треба да омогућимо да трагичан сукоб у Украјини не прерасте у неки велики рат. Ми то нећемо допустити“, поручио је Косачов.
Председник Комитета за социјалну политику Савета Федерације Валериј Рјазански рекао је да ће мисија Руског некропоља бити испуњена када испред гробова руских војника почну да пролазе људи из Русије, Украјине, Белорусије и свих земаља које су биле у саставу државе чији су држављани погинули овде.
Директор српске Фондације за реновирање Руског некропоља, др Ненад Поповић оценио је да је овај спомен-комплекс симбол нашег заједничког страдања, али и снаге.
„Овом обновом Србија и Русија шаљу недвосмислену поруку свима да су биле, да јесу и да ће бити свуда заједно“, нагласио је Поповић.
Дан уочи свечаности отварања обновљеног Руског гробља, највећег изван граница Русије, он је на промоцији књиге „Руски некропољ у Београду – знамење историјског пријатељства“, на којој је радило 27 српских и руских историчара и научника, присутне у Свечаној сали Скупштине града Београда подсетио да је на Споменику руске славе, подигнутом 1935. у Београду уклесано „Храбро палој браћи Русима при одбрани Београда, на Солунском фронту и осталој територији Краљевине Југославије 1914–1918“.
„Поред више хиљада војника руске царске армије који су дали животе у борби за слободу Србије у Првом светском рату, на Руском некропољу у Београду почива и велики број истакнутих личности руске науке, културе, руске интелигенције, који су емигрирали у Србију бежећи од бољшевика. Они су најзаслужнији за културно, научно и духовно уздизање српске државе у том периоду, захваљујући њима Београд је по архитектури почео да личи на најлепше европске престонице. Србија данас не би била то што јесте да нисмо имали Краснова, Родзјанка, Острогорског, Кирсанову, Храповицког и многе друге руске интелектуалце, који су своја, можда најбоља животна дела поклонили Београду и Србији“, истакао је Поповић.
Константин Косачов је рекао да је ова књига објављена у оквиру обнављања комплекса историјско-меморијалног споменика Руски некропољ у Београду, који је за Русију јако значајан.
„То је почетак враћања незаслужено заборављених фрагмената руске историје. Први светски рат у Русији много година је био фактички заборављен, руска историографија га је сматрала неправедним, империјалистичким. У години када обележавамо стогодишњицу почетка Првог светског рата дошло је време за историјско враћање дугова, дугова сећања на руске људе пале за своју земљу и своју браћу у Европи“, истакао је Косачов.

___________________________________________________________________________________

Трајно сведочанство
„Обновљено Руско гробље у Београду, где почивају руски војници који су се у Првом светском рату борили за слободу Србије, као и руски имигранти који су пред Октобарском револуцијом 1917. године уточиште нашли у Србији, овековечено је и књигом − монографијом која је трајно сведочанство о историји дубоког пријатељства руског и српског народа“, рекао је председник Управног одбора Фондације „Руски некропољ у Београду“ Валериј Рјазански.
[/restrictedarea] payday loan быстрый займзайм на карту сбербанкавзять займ на карту