Rusija poziva alternativne snabdevače, među njima i Srbiju

Ministarstvo poljoprivrede Rusije pripremilo je spisak alternativnih zemalja-snabdevača poljoprivrednim i prehrambenim prozvodima koje bi mogle da zamene zemlje kojima je Moskva uvela sankcije, rekao je novinarima resorni ministar Nikolaj fjodorov.

Isporuke mesa iz Evropske unije, SAD i Kanade moguće je zameniti uvozom iz Brazila, Urugvaja, Paragvaja, Argentine i Belorusije, naveo je ministar, a prenosi Itar tas.
“Taj posao je već počeo, juče smo akreditovali više od 40 novih preduzeća u Brazilu”, precizirao je on.

Nedostatak isporuka sira, maslaca i mleka u prahu ministarstvo namerava da nadomesti proizvodnjom iz zemalja Južne Amerike i Novog Zelanda, povrće uvozom iz Turske, Argentine, Čilea, Kine, Uzbekistana i Azerbejdžana, jabuka i krušaka isporukama iz Argentine, Čilea, Kine i Srbije.

Višnje, trešnje, kajsije i breskve mogu se uvoziti iz Uzbekistana, Azerbejdžana, Jermenije, Turske i Irana, citruse iz Egipta, Maroka, Turske i Južnoafričke Republike, zaključio je ministar.

Ekonomske sankcije koje je Rusija uvela pojedinim državama otvaraju prostor za ogroman rast izvoza domaćih proizvoda, kako bi ta država nadomestila uvoz pre odluke o uzvratnim sankcijama prema SAD, EU, Australiji i Kanadi, rekao je Tanjugu predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Željko Sertić.

Sertić kaže da je rusko tržište otvoreno pre svega za šljivu, ali i za druge poljoprivredne proizvode i prerađevine, pre svega mleka, kao i donditorske proizvode.

On je apelovao na domaću privredu da organizuje svoje potencijale, i naveo da je Privredna komora Srbije poslala zahtev svim opštinama da detektuju komapnije koje imaju mogućnost izvoza na rusko tržiše.

Takođe, kompanije koje imaju obaveze prema kompanijama u regionu, EU ili nekim drugim područjima treba svoje obaveze da nastave da ispunjavaju, naglasio je Sertić.
“Važno je napomenuti da naši privrednici koji žele da izađu na rusko tržište moraju da budu svesni da je ono danas potpuno drugačije nego što je nekada bilo. Rusko trzište je danas mnogo složenije, zahtevi su daleko specifičniji i veći, a kontrole inspekcijskih službi su veće nego ranije”, naglasio je Sertić.

Prošle godine je oko 768 firmi izvezlo neku robu na rusko trzište i svima smo poslali uputstvo za izvoz robe koje sadrži uputstvo o dozvoljnim nivoima i sredstvima kojima sme da bude tretirano voće i povrće, kao i na koji način ruske inpekcijske službe vrše kontrolu.
“I pre 1. avgusta kada su uvedene sankcije na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Poljske, a pogotovu juče kada je doneta odluka da se uvedu ekonomske sankcije svim zemljama koje su uvele sankcije Rusiji, imali smo specifičan sporazum sa Rusijom i mogućnost da najveći deo proizvoda izvezemo na jedinstveno rusko tržište bez plaćanja carine i posebnih taksi”, objasnio je Sertić.

Tada smo, kako je kazao, imali prostor za ogroman rast, a sada još više kada je definitivno jasno da će se u Rusiji pojaviti potreba za uvozom novih proizvoda kako bi se supstituisao dosadašnji uvoz.

Sertić je naveo da je u 2013. godini Ruska federacija uvezla prehrambenih proizvoda u vrednosti od 42 milijarde dolara, dok je Srbija u tom periodu izvezla 185 miliona, te da ta velika razlika predstavlja potencijal za Srbiju.

Kada je reč o proizvodima koji sada mogu da budu traženiji, Sertić je kazao da imaju neograničene potrebe za suvom šljivom, ali je problem što je ove godine imamo malo čak i za domaću rakiju.

Zatim, nisu ispunjenje ni dosadašnje kvote izvoza mesa i mesnih prerađevina za Rusiju i EU.
“Razvoj stočarsva u Srbiji jeste jedna od prirotetnih grana, ali isto tako vraćanje i zanavljanje kultura kao što je šljiva po kojoj je Srbija nekada bila poznata”, naveo je Sertić.

Tržište Ruske federacije je takođe otvoreno i za sve prerađevine od mleka i mlečne proizvode, sireve biljnog porekla, konditorske proizvode, široku paletu poljoprivrednih odnosno prehrambenih proizvoda, ali pod uslovima koji važe za sve pa i za nas, naglasio je Sertić.