Revolucija za početnike

Ko je bio Sol Alinski, čije ideje su legle u temelje mnogih „obojenih” revolucija?

Piše Vladimir Dimitrijević

Ljudi su se uvek bunili protiv nepravdi i stremili pravednijem društvu. Međutim, razočarenja su bila ogromna: „Fabrike radnicima, zemlja seljacima“ pretvaralo se u Gulag i Goli otok; bitnici i hipici bili su usmeravani od strane CIA, Dženis Džoplin, Džim Morison, „Seks pistols“, kao i Če Gevara postali su izvori prihoda multinacionalnih kompanija. Levičarske ideje oteli su „banksteri“, Imperija pravedni gnev potlačenih i napaćenih širom sveta pretvara u „obojene“ revolucije, uništavajući suverene države i otimajući njihove resurse rukama građana samih tih država. Nije to nikakva teorija zavere. To je praksa zavere i zaverenika.
[restrictedarea]

strateg revolucije Ideje Sola Alinskog legle su u temelje mnogih „obojenih“ revolucija i do danas ih Imperija koristi kad kreće u svoje pohode na zemlje gde nema njihove „demokratije i ljudskih prava“, a ima resursa koje treba oteti. Da je ovaj strateg revolucije bitna pojava u političkoj istoriji SAD, govori činjenica da je njegov sin, Dejvid Alinski, pozdravio novoizabranog predsednika Baraka Obamu sledećim rečima: „Obama je dobro naučio lekciju. Ponosan sam kad vidim da je model moga oca uspešno primenjen na nivou lokalnih zajednica da bi privukao ljude kampanji Demokratske stranke 2008. To je lepo priznanje Solu Alinskom sad kad se približavamo stogodišnjici njegovog rođenja.“
Tome treba dodati fakt da se Solovom revolucionarnom mišlju u svom doktoratu 1969. bavila Hilari Rodam (kasnije Klinton) i da je mlađani Obama 1985. primenjivao metode Alinskog kada je radio u Čikagu u grupi zvanoj „Projekti za razvoj zajednice“. Kasnije je pomogao da se otvori Akademija Alinskog. Bio je i direktor Fonda „Vuds“, čiji je cilj „fondrejzing“ za Akademiju Midvest koja je studentima nudila upoznavanje s tehnikama društvenog rada Alinskog.

GRAMŠIJEVSKE STRATEGEME Dvadesetih godina prošlog veka u Moskvi je održan skup na kojem se raspravljalo o tome zašto proleteri Zapada nisu prihvatili boljševičku revoluciju. Utvrđeno je da je to zato što je proletarijat hipnotisan buržoaskom kulturom i hrišćanskim moralom, pa ne shvata svoje klasne interese. Kultura ima represivni karakter i treba je baciti na smetlište istorije. Ovakav stav se odrazio na strateško mišljenje marksista kakav je bio Antonio Gramši, koji je rekao da komunisti ne treba više da jurišaju na Zimski dvorac, nego da krenu u „dugi marš kroz institucije“. Proletarijat misli „buržoaski“, to jest ima vrednosti koje su ukorenjene u hrišćanskom tradicionalizmu. Zato treba odbaciti oružanu borbu i nasilje i kretati se putem „nacionalnog konsenzusa“, uključivati se u izborne procese i parlamentarnu demokratiju, boriti se za ljudska prava raznih potlačenih grupa (recimo žena). Gramšijevski revolucionari treba da prodiru na univerzitete, da osvajaju vlast infiltracijom… Samo tako će pobediti „Novi poredak“, kako su se zvale Gramšijeve novine pokrenute 1913. Sol Alinski je usvojio ove stavove.

„RULES FOR RADICALS“ Godine 1971, dok je hipi pokret još uvek imao uticaja na američku stvarnost, Alinski je objavio knjigu „Pravila za radikale“. U uvodu je istakao da mladi aktivisti revolucije moraju da shvate da su ciljevi svakog pokreta moralni i materijalni i da, iako nemaju iluzije o sistemu protiv kojega se bore, ipak imaju iluzije o načinu borbe. Alinski im je posvetio knjigu, ističući uspešne metode u borbi za društvenu promenu u skladu s revolucionarnim idealima. Bolje je umreti na nogama nego živeti na kolenima, poručivao je Alinski mladim buntovnicima. Ali, da bi se došlo na vlast, moraju se stvoriti uspešne masovne organizacije koje se neće laćati pištolja i pušaka, nego će stvari menjati „iznutra“. Onaj ko organizuje mase ne sme da bude krut i da ima konačnu istinu jer je za lidera sve, pa i istina, relativna i promenljiva. Organizator ne sme biti „moralista dostojnih sredstava za dostojan cilj“, jer cilj opravdava skoro sva sredstva. Uspeh ili neuspeh su ključni u određivanju onoga šta je moralno, a šta ne. Ipak, poručuje Alinski, ono za šta se borimo mora biti odeveno u „odeću morala“, a ciljevi se masama uvek moraju predstavljati u uopštenim terminima poput „sloboda, jednakost, bratstvo“, „opšte dobro“, „potraga za srećom“, „hleb i mir“.

STRATEGIJA „OTPORA“ Po Alinskom, moć nije ono što poseduješ, nego što neprijatelj misli da poseduješ; nikad ne čini ništa što prevazilazi iskustvo tvojih ljudi; kad god možeš, nastoj da činiš ono što prevazilazi iskustvo tvojih neprijatelja; primoravaj neprijatelja da živi u skladu sa njegovim sopstvenim pravilima; ismevanje je najjače oružje u nečijim rukama; dobra taktika je ona u kojoj tvoji ljudi uživaju; taktika koja vodi preteranom odugovlačenju na kraju koči stvar; pritiskaj pomoću raznih taktika i akcija i koristi za svoje ciljeve svaku mogućnost doba u kojem deluješ; pretnja je mnogo opasnija od događaja koji usledi; osnova uspeha nečije taktike sastoji se u izvođenju operacija koje će vršiti stalni pritisak na suprotnu stranu; ako gurate negativnu priču dugo i žestoko, ona će se pretvoriti u svoju suprotnost; cena uspešnog napada je konstruktivna alternativa; izaberi metu, fiksiraj je, personalizuj i izvrši polarizaciju u vezi s metom.
Strategija „Otpora“ uoči 5. oktobra 2000. godine? U posveti knjige „Rules for Radicals“ stoji: „… Prvom radikalu koga je čovek upoznao i koji se pobunio protiv establišmenta, uradivši to tako uspešno da je zadobio sopstveno carstvo – Luciferu“. Mislimo o tome dok gledamo krv u Siriji, Ukrajini i širom sveta. Ljudi poput Obame i Klintonove znaju kome služe. Alinski ih je tome naučio.
[/restrictedarea]