ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ

Павковић служи казну у Финској
Бивши командант Треће армије Војске Југославије Небојша Павковић, којем је у јануару пред Хашким трибуналом потврђена првостепена пресуда од 22 године затвора, казну ће служити у Финској, објавио је Трибунал.
У одлуци председника Трибунала Теодора Мерона, која носи датум од 13. марта али је обелодањена тек прошле седмице, наводи се да је Финска наговестила спремност да Павковић одслужи казну у тој земљи. У одлуци се подсећа да је споразум Хашког трибунала и Финске о издржавању казни хашких осуђеника у тој земљи ступио на снагу 7. маја 1997. године.
Жалбено веће Хашког трибунала изрекло је 23. јануара правоснажне пресуде бившем потпредседнику Владе СР Југославије Николи Шаиновићу, генералима војске и полиције Небојши Павковићу, Сретену Лукићу и Владимиру Лазаревићу, оптуженим за злочине почињене над косовским Албанцима 1999. године. Првостепене казне смањене су свима осим Павковићу. Правила Трибунала предвиђају да осуђени могу да затраже превремено пуштање из затвора када буду одслужили две трећине казне.
Генерали Павковић, Лазаревић и Лукић добровољно су се предали суду 2005. године.

Хоћеш ЕУ, врати Косово
Посланик немачких социјалдемократа Дитмар Нитан изјавио је да Србија није дужна да се придружи санкцијама које је ЕУ увела Русији и да би било арогантно тако нешто очекивати од ње. Нитан је, такође, у интервјуу за немачки радио „Дојче веле“ оценио да је премијер Србије Александар Вучић део „конструктивних снага“ и да можда због тога има „бонус“ у Берлину, али је напоменуо да се тај бонус мора изнова потврђивати.
Србија би, према његовим речима, могла да буде спремна за улазак у ЕУ најраније за пет година, а када приступни преговори дођу до краја, Београд ће бити стављен пред неминовност да је чланство могуће само уз признање Косова.
На питање да ли би земља кандидат за чланство, уколико не спроводи дословно спољну политику Брисела, могла да буде кажњена кочењем приступних преговора, Нитан је одговорио да би то била „арогантна политика према независној држави попут Србије“.
„Можда је управо добро то што Србија има добре односе са Руском Федерацијом. Могло би да се размишља и из супротне перспективе: где Србија може да помогне да се отворе канали комуникације између ЕУ и Русије. Посебан однос Београда и Москве може да буде и европска предност“, рекао је он.

И Македонци стигли на ред
Бивши председник Србије и лидер Нове демократске странке Борис Тадић изјавио је да осећа кривицу због тога што се није извинио и македонском народу док је био председник Србије, а поводом „својевременог присуства српске жандармерије у тој држави“.
„То није било сјајно искуство за македонски народ. Ево, управо зато, као бивши председник, желим да упутим своје извињење и да поправим ту грешку коју сам тада направио“, рекао је Тадић за скопску „ТВ Сител“.
Уверен да то може допринети приближавању два народа, Тадић се посебно заложио за решење односа Српске православне цркве и канонски непризнате Македонске православне цркве.
Тадић, који је у Скопљу присуствовао завршници Охридског летњег фестивала, на којој је учествовало и позориште Звездара театра из Београда, рекао је да је много пута био у Македонији као председник Србије и да се залагао за решавање спорних питања из прошлости. То је, додао је, важно јер су Србија и Македонија повезане не само историјски већ не постоји тачка у којој нису присутне јаке везе два народа.
„Данас сам имао прилику да разговарам са научницима, историчарима, а не само са политичарима. Неки од њих су ми рекли важне ствари и ја се осећам кривим зато што се, када сам био председник Србије, нисам извинио македонском народу због присуства српске жандармерије у Македонији“, рекао је Тадић.
Остало је нејасно на које је то „присуство српске жандармерије у Македонији“ Тадић тачно мислио, као и да ли је уопште преостао неки народ на кугли земаљској којем није упутио јавно извињење.

Наследила Строс-Кана и у ММФ-у и на суду
Француска jе отворила званичну истрагу против директорке Mеђународног монетарног фонда (MMФ) Kристин Лагард због њене наводне улоге у корупционашкоj афери док jе била министар финансиjа 2008. године.
Лагардова jе већ четири пута била на испитивању у вези са случаjем француског таjкуна Бернара Tапиjа, коjи jе 2008. године добио рекордна 403 милиона долара компензациjе на основу арбитражне одлуке у спору између Tапиjа и државне банке „Kреди лионе“ око продаjе деоница компаниjе „Aдидас“, чиjи jе он био генерални заступник. Oна jе осумњичена за „немар“ у арбитражном поступку, коjи jе француска штампа називала „пародиjом“ у корист бизнисмена.
Лагардова jе одбацила наводе да jе злоупотребила овлашћења када jе одобрила исплату компензациjе Tапиjу, бившем левичарском министру коjи jе променио политичку ориjентациjу и подржао Николу Саркозиjа у председничкоj кампањи 2007. године. Tапи jе у то време тужио банку да га jе преварила приликом куповине акциjа „Aдидаса“ 1993. године, изгубио jе спор и уложио жалбу, а Лагардова jе неколико месеци касниjе донела одлуку о прекиду судског спора и покретању арбитраже.
Лагардова jе у изјави АФП-у изjавила да не намерава да поднесе оставку на функциjу у MMФ-у:
„Враћам се у Вашингтон где ћу о ситуациjи обавестити своj одбор“, рекла jе она.
Извор близак Лагардовоj рекао jе да ће се она жалити на одлуку о истрази jер сматра да jе „неоснована“.
Лагардова jе дошла на чело MMФ-а 2011. године, пошто jе њен сународник Доминик Строс-Kан поднео оставку због оптужби за сексуално злостављање собарице у Њуjорку.

„Газпром“ не одустаје од Републике Српске
„Газпром“ остаје привржен пројекту изградње крака гасовода „Јужни ток“ кроз Републику Српску, потврдили су у овој компанији за „Радио-телевизију Републике Српске“. Од недавне посете потпредседника „Газпрома“ Александра Медведева Босни и Херцеговини, интензивирана је комуникација, кажу у компанији „Гас Рес“.
И даље су спорна два питања: дуг који БиХ има за испоручени гас и потписивање споразума између Владе Руске Федерације и Савета министара којим би се одблокирала реализација пројекта у Српској. Помака нема али наговештаји постоје, тако би се, оптимистично, могло окарактерисати садашње стање.
Опструкције које имају више везе са политиком него са енергетиком заједничка су карактеристика изградње гасовода, а проблеми које Сарајево прави Бањалуци представљају парадигму односа Брисела и Москве. Иако свесни проблема, из „Газпрома“ су потврдили да неће одустати од пројекта кроз Републику Српску.
„У току су припремни радови за израду међувладиног уговора, на којима раде ресорна министарства, а којим би се процес одблокирао“, наводи се у одговору Одељења за информисање „Газпрома“.
Недавна посета Медведева Сарајеву интензивирала је активности на изради споразума, али су у Српској опрезни:
„Уколико то не буде ишло задовољавајућим током, ми интензивно радимо и при крају смо варијанте где би РС закључила споразум са Руском Федерацијом или са Министарством енергетике Руске Федерације“, нагласио је Слободан Пухалац, директор компаније „Гас Рес“
„Споразумом би се и Федерацији БиХ оставила могућност да се прикључи пројекту“, каже Пухалац и додаје да се, упркос спекулацијама, основни правац гасовода не мења, као ни услови под којима је Српска у пројекту.

Нове претње НАТО-а Русији
НАТО планира да као одговор на „руску претњу“ постави војне базе у источној Европи, најавио је генерални секретар ове организације Андерс Фог Расмусен у разговору за британски лист „Гардијан“.
„Морамо да се суочимо са чињеницом да нас Русија не доживљава као партнера“, рекао је Расмусен и додао да очекује да ће званична одлука о новим базама бити донета на предстојећем самиту НАТО-а у Велсу. Он је рекао да је одлука о размештању трупа на Исток одговор на претњу Русије балтичким чланицама НАТО-а, као и на све затегнутије односе са Москвом због кризе у Украјини.
Расмусен је најавио модернизацију и развој НАТО снага за брзи одговор, за које је рекао да ће бити у стању „веома високе борбене готовости“ у знак одговора на нову безбедносну ситуацију. „Тим снагама је неопходно обезбедити инфраструктуру, базе и штабове у земљама домаћинима, тако да ћемо на крају видети много видљивије присуство НАТО-а на Истоку“, истакао је генерални секретар.
Расмусен је признао да се неке чланице, међу којима су Немачка, Шпанија, Словачка и Италија, противе изградњи сталних постројења на Истоку и најавио да ће због тога нове базе формално бити привременог карактера, али уз врло честе ротације трупа:
„Циљ је да се потенцијалном агресору стави до знања да ће, ако само помисли да нападне партнерску државу, имати против себе не само војску те земље него и трупе НАТО-а“, рекао је он.

Скупштина Србије тренира строгоћу
Посланици који прекрше правила лепог понашања, а не буду хтели јавно да се извине, према предложеном етичком кодексу српског парламента мораће да плате казну у висини од три своје плате, што је око 225.000 динара.
Ово је једна од одредаба етичког кодекса који је недавно завршила Радна група Народне скупштине, а који би требало да буде усвојен на редовном јесењем заседању до краја године.
Зоран Бабић, шеф посланичке групе СНС, као и Радне групе за израду етичког кодекса, каже да су предлог подржали и власт и опозиција и да би он могао одмах да уђе у скупштинску процедуру, али да желе да чују и шта о њему мисле у Европском парламенту. На питање зашто кодекс као интерни документ српског парламента шаљу у Брисел, Бабић одговара да нема разлога да се на овај гест гледа као на полтронизам:
„Предлог кодекса смо урадили по угледу на оне који постоје у неким европским државама, попут Пољске, на пример, па желимо да чујемо мишљење ЕК. Уколико би он добио, да тако кажем, позитивну оцену, чини ми се да би био лакше усвојен у парламенту“, рекао је Бабић за „Политику“.
У Радној групи су, додао је Бабић, сви сложни око предложеног решења, али има посланика и у власти и у опозицији којима се ово баш и не свиђа. Етички савет парламента ће, према предлогу, имати пет чланова.

Белци мањина у америчким школама
Ученици белци у државним школама у САД од предстојеће школске године неће бити већина, што је резултат пораста броја ученика латиноамеричког порекла, наводи британски Би-Би-Си, позивајући се на податке Националног центра за образовну статистику Министарства образовања САД.
Подаци показују константно опадање броја белих ученика од средине деведесетих година прошлог века и стабилан број црних ученика, али и брзорастући број ученика Латиноамериканаца. Према истим подацима, број латиноамеричких ученика се више него удвостручио током протекле две деценије и очекује се да ће наставити да расте и трећу деценију заредом. То значи да се у јесен 2014. очекује да заступљеност белих ученика први пут падне испод 50 одсто, при чему ће бити 26 одсто латиноамеричких ученика и 15 одсто црних ученика, док остале чине ученици Азијати, староседеоци (Индијанци) пацифички острвљани, а мање од три одсто су ученици чији родитељи припадају различитим расама.
Међутим, истраживачки центар „Пју“ који се бави јавним политикама и друштвеним трендовима, истакао је да је потпуно другачији тренд присутан у приватним школама, где је велика заступљеност белих ученика.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *