Orban protiv NVO

Vlada Mađarske pokušava da prekine inostrano finansiranje nevladinih organizacija, „nezavisnih“ internet portala i opozicionih stranaka

Za „Pečat“ iz Budimpešte Vlastimir Vujić

Do drugog dolaska Fidesa i Viktora Orbana na vlast 2010. godine, Mađarska je za osam prethodnih godina vladavine levičara (socijalista i liberala) funkcionalno izgradila opsežni sistem zemaljske podrške nevladinom sektoru, po čemu je u regionu Centralne Evrope postala i prepoznatljiva. Novac poreskih obveznika namenjen fondovima za podršku organizacijama civilnog društva (OCD) distribuirao se „procentualnim“ mehanizmom. S ciljem da dopuni državnu podršku OCD-u koju nevladin sektor već prima, 2003. godine osnovan je i Nacionalni građanski fond (osam meseci kasnije preimenovan je u Mađarski civilni fond) on je u 2009. godini s budžetom od 7,7 milijadi forinti (oko 27,5 miliona evra) isfinansirao 10.276 nevladinih organizacija. Te, predizborne godine, u Mađarskoj je bilo registrovano 57.693 organizacija civilnog društva, a ukupna količina direktnog Vladinog finansiranja ovih udruženja iznosila je oko 1,73 milijarde evra…
[restrictedarea]

JULSKA RACIJA I onda dolazi Viktor Orban! Već u prvoj godini „narandžaste“ vladavine, Fides „na osnovu detaljnih analiza postojećih praksi“, a s ciljem, kako su istakli, „usklađivanja materijalne pomoći različitim institucijama“, menja koncept budžetske podrške koji tretira javno finansiranje. Rigoroznim konkursnim uslovima i vrlo restriktivnim sredstvima (koja su iz godine u godinu bivala sve manja) završetak Orbanovog premijerskog mandata u martu 2014. obeležio je prepolovljen budžetski novac za NVO u odnosu na onaj koji je zatekao. I kada su mnogi pomislili da se predsednik mađarske vlade tu (definitivno) zaustavio, treći nastavak Orbanove vladavine (koji su mu birači na ovogodišnjim aprilskim parlamentarnim izborima apsolutnom većinom glasova ponovo udelili) pokazao je da konačni obračun Viktora Orbana sa NVO i njihovim završnim (samo)ukidanjem zapravo tek predstoji.
Upravo je to osetio Norveški civilni fond (NCTA) koji novac poreskih obveznika iz ove skandinavske zemlje distribuira konzorcijumu četiri mađarska udruženja, a u skladu sa ugovorom EU i tri zemlje članice EFTA (Norveške, Islanda i Lihtenštajna) o finansiranju projekata manje razvijenih evropskih ekonomija (po kojem pomoć Mađarskoj za period od 2009. Do 2014. treba da iznosi 153,3 miliona evra).
Julska „racija“ novoformiranog Biroa za državne kontrole (KEHI) i tajne policije nije obavljena samo u budimpeštanskoj centrali vodećeg distributera norveške pomoći u Mađarskoj – „Okotarsu“ (kao što je to Orban izjavio medijima), već i u dve njihove partnerske firme – Mađarskoj uniji za građanske slobode i K–monitoru. Namera istrage (koja će trajati do 30. septembra) po Fidesovom saopštenju je u tome da „dokaže da li su civilne organizacije bile legitimni korisnici novca norveških državljana, ili su izabrane kako bi predstavljale političke interese protiv – i na štetu – mađarske većine“.
Šef Orbanovog kabineta Janoš Lazar čak je javno prozvao Oslo da popisom dobitnika norveških donacija pokazuje čvrstu vezu „s političkom levicom u Mađarskoj“. Imenovao je „Transparensi internešenel“, Mađarsku uniju građanskih prava i portal posvećen istraživačkom novinarstvu atlatszo.hu, tvrdeći da su te organizacije samo u prvom kvartalu ove godine primile po 136.500 američkih dolara (100 hiljada evra) norveških donacija. Lazar se posebno okomio na podršku Norvežana radu male zeleno-liberalne stranke LMP („Politika može da bude nešto drugo“) koja je na aprilskim izborima ušla u Parlament Mađarske sa 5,3 posto osvojenih glasova, a mesec dana kasnije osvojila i jedan poslanički mandat u Evropskom parlamentu.
„Nije nam bilo u interesu da podržimo nijednu političku stranku u Mađarskoj. Teško je shvatiti bazu za takve optužbe… Ne postoji (jednostrani) čin Orbanovog kabineta koji bi doveo do promene načina na koji se distribuiraju novčana sredstva. Norveška će nastaviti da daje donacije, a Budimpešta je dužna da poštuje uslove finansijskog nacrta koji je potpisala, a koje sada osporava“, u kratkom roku odgovorio je norveški ministar za poslove EU Vidar Helgesen, dodavši da će Oslo dok traje Orbanova „revizija“ prekinuti pomoć Mađarskoj, jer zbog njenog kršenja Sporazuma – nema transparentnosti i efikasnosti u upravljanju tim sredstvima. Helgesen je posebno podvukao da je cela Evropa vrlo zabrinuta zbog ekstremnog slabljenja demokratskih institucija u Mađarskoj, poput ingerencija Ustavnog suda, nezavisnosti pravosuđa, pristrasnosti izbornog povereništva i uskraćivanja pune slobode izražavanja medijima u toj zemlji.
Optužbe prema kojima bi njena stranka mogla profitirati od norveških donacija odbacila je i potpredsednica LMP Bernadet Sel, naglasivši da bi državno uplitanje moglo značajno da destabilizuje nevladin sektor. „Za Janoša Lazara, nevladin sektor je još jedan deo koji Fides po svaku cenu želi da preuzme. Evidentno da mu je Orban kao vrlo poslušnom stranačkom ‚vojniku‘ poverio zadatak da minira uspostavljeni sistem OCD koji vrlo dobro funkcioniše“, podvukla je Bernadet Sel.
Član upravnog odbora državnog portala atlatszo.hu, Atila Mong, izjavio je da ne sumnja da je „narandžasta“ Mađarska krenula u odlučujući pohod kako bi prekinula finansijske veze organizacija koje smatra neprijateljskim, dodajući da danas u Mađarskoj zapravo ne postoje nikakva druga novčana sredstva koja bi nadomestila pomenute inostrane donacije. „Orbanova poruka je vrlo jasna. On želi da jedino njegova ruka ‚hrani‘ nevladine organizacije. Ko to ne želi da prihvati – ostaće ‚gladan‘. A danas u svetu neuhranjenost je drugi riziko faktor smrtnom ishodu. Iliti, definitivnom nestanku“, rekao je Atila Mong.

_________________________________________________________________________________

Dupli standardi
Fidesovi političari su i tokom ovogodišnje parlamentarne predizborne kampanje sa zadovoljstvom isticali „stvaranje inostranog uticaja“, prevashodno vezanog za slučaj Đerđa (Džordža) Soroša koji je preko američkih nevladinih organizacija „civilima“ u Mađarskoj donirao 500 miliona forinti (između ostalih i fondaciji „Otadžbina i napredak“ čiji je vlasnik bivši premijer iz redova liberala Gordon Bajnaji). Norveški NCTA samo je nastavak priče. Vlada Mađarske, u njegovom slučaju, jednostrano je izmenila sistem raspoređivanja sredstava iz donacija. Podelu novca oduzela je Zemaljskoj kancelariji za razvoj i poverila Kancelariji „Sečenji programa“ (koju je Viktor Orban osnovao). I „okvir“ za investiciona ulaganja u ove namene od 40 milijardi forinti „zaglavio se“ na 36 milijardi (1 evro = 316 forinti). Skandinavski finansijeri u međuvremenu procesuirali su svega četiri milijarde forinti. Stali su i čekaju da Fides završi s proverom „kakve inostrane interesne grupe, organizacije i udruženja, s kojim ciljem i koga pomažu u Mađarskoj radi ostvarivanja ličnih interesa“.
Međutim, Soroševu su podršku za učenje na Oksfordu (kao opozicionari) dobila ne samo osmorica tadašnjih Fidesovih aktivista (među kojima i dvojica današnjih čelnika, Viktor Orban i Jožef Sajer) nego i njihove partijske fondacije. Uz to, Fondacija za građansku Mađarsku do dana današnjeg redovno dobija po 50 hiljada evra godišnje podrške od nemačke Fondacije Konrad Adenauer. I ono najinteresantnije – pred parlamentarne izbore 1998. godine rukovodstvo Fidesa predvođeno Viktorom Orbanom (te godine prvi put su osvojili vlast u Mađarskoj) dobilo je vrlo visoku „donatorsku pomoć“ od liberalne Fondacije „Fridrih Nojman“. Neformalni deo obavljen je u sali Svetog Orbana u budimpeštanskom restoranu „Gundel“ i tokom (kao što su saopštili javnosti) nevezanog, slobodnog razgovora, pomenuta Fondacija odlučila je da im pomogne sa 100 hiljada evra…

_________________________________________________________________________________

Strani agenti
Sva neprofitna udruženja građana u Mađarskoj koja se bave političkom delatnošću, a primaju novac iz inostranih fondova, uskoro će, kao u Rusiji, dobiti službeni status „stranih agenata“. U Mađarskoj je (zbog njene političke prošlosti) ta sintagma jednaka terminu „špijun“, pa će stigmatizacija opozicionih nevladinih građanskih organizacija kao latentnih državnih neprijatelja ubuduće biti i – zakonom propisana.
Zanimljivo i značajno je to što će iz pomenutog predloga zakona (koji će u državnom parlamentu najverovatnije biti usvojen u oktobru) od statusa „stranog agenta“ biti izuzete verske organizacije kao i neprofitna udruženja koja osnivaju državne korporacije i kompanije, a koje se takođe finansiraju izvan granica Mađarske. Kriterijumi će, dakle, važiti samo za one institucije koje nisu direktni ili neposredni proizvod samog režima i one će pri Ministarstvu uprave morati da se registruju kao organizacije koje ispunjavaju dužnosti „stranog agenta“ (za izbegavanje registracije predviđene su izuzetno visoke novčane kazne).

_______________________________________________________________________________
[/restrictedarea]