Орбан против НВО

Влада Мађарске покушава да прекине инострано финансирање невладиних организација, „независних“ интернет портала и опозиционих странака

Зa „Печат“ из Будимпеште Властимир Вујић

До другог доласка Фидеса и Виктора Орбана на власт 2010. године, Мађарска је за осам претходних година владавине левичара (социјалиста и либерала) функционално изградила опсежни систем земаљске подршке невладином сектору, по чему је у региону Централне Европе постала и препознатљива. Новац пореских обвезника намењен фондовима за подршку организацијама цивилног друштва (ОЦД) дистрибуирао се „процентуалним“ механизмом. С циљем да допуни државну подршку ОЦД-у коју невладин сектор већ прима, 2003. године основан је и Национални грађански фонд (осам месеци касније преименован је у Мађарски цивилни фонд) он је у 2009. години с буџетом од 7,7 милијади форинти (око 27,5 милиона евра) исфинансирао 10.276 невладиних организација. Те, предизборне године, у Мађарској је било регистровано 57.693 организација цивилног друштва, а укупна количина директног Владиног финансирања ових удружења износила је око 1,73 милијарде евра…
[restrictedarea]

ЈУЛСКА РАЦИЈА И онда долази Виктор Орбан! Већ у првој години „наранџасте“ владавине, Фидес „на основу детаљних анализа постојећих пракси“, а с циљем, како су истакли, „усклађивања материјалне помоћи различитим институцијама“, мења концепт буџетске подршке који третира јавно финансирање. Ригорозним конкурсним условима и врло рестриктивним средствима (која су из године у годину бивала све мања) завршетак Орбановог премијерског мандата у марту 2014. обележио је преполовљен буџетски новац за НВО у односу на онај који је затекао. И када су многи помислили да се председник мађарске владе ту (дефинитивно) зауставио, трећи наставак Орбанове владавине (који су му бирачи на овогодишњим априлским парламентарним изборима апсолутном већином гласова поново уделили) показао је да коначни обрачун Виктора Орбана са НВО и њиховим завршним (само)укидањем заправо тек предстоји.
Управо је то осетио Норвешки цивилни фонд (НЦТА) који новац пореских обвезника из ове скандинавске земље дистрибуира конзорцијуму четири мађарска удружења, а у складу са уговором ЕУ и три земље чланице ЕФТА (Норвешке, Исланда и Лихтенштајна) о финансирању пројеката мање развијених европских економија (по којем помоћ Мађарској за период од 2009. До 2014. треба да износи 153,3 милиона евра).
Јулска „рација“ новоформираног Бироа за државне контроле (КЕХИ) и тајне полиције није обављена само у будимпештанској централи водећег дистрибутера норвешке помоћи у Мађарској – „Окотарсу“ (као што је то Орбан изјавио медијима), већ и у две њихове партнерске фирме – Мађарској унији за грађанске слободе и К–монитору. Намера истраге (која ће трајати до 30. септембра) по Фидесовом саопштењу је у томе да „докаже да ли су цивилне организације биле легитимни корисници новца норвешких држављана, или су изабране како би представљале политичке интересе против – и на штету – мађарске већине“.
Шеф Орбановог кабинета Јанош Лазар чак је јавно прозвао Осло да пописом добитника норвешких донација показује чврсту везу „с политичком левицом у Мађарској“. Именовао је „Транспаренси интернешенел“, Mађарску унију грађанских права и портал посвећен истраживачком новинарству atlatszo.hu, тврдећи да су те организације само у првом кварталу ове године примиле по 136.500 америчких долара (100 хиљада евра) норвешких донација. Лазар се посебно окомио на подршку Норвежана раду мале зелено-либералне странке ЛМП („Политика може да буде нешто друго“) која је на априлским изборима ушла у Парламент Мађарске са 5,3 посто освојених гласова, а месец дана касније освојила и један посланички мандат у Европском парламенту.
„Није нам било у интересу да подржимо ниједну политичку странку у Мађарској. Тешко је схватити базу за такве оптужбе… Не постоји (једнострани) чин Орбановог кабинета који би довео до промене начина на који се дистрибуирају новчана средства. Норвешка ће наставити да даје донације, а Будимпешта је дужна да поштује услове финансијског нацрта који је потписала, а које сада оспорава“, у кратком року одговорио је норвешки министар за послове ЕУ Видар Хелгесен, додавши да ће Осло док траје Орбанова „ревизија“ прекинути помоћ Мађарској, јер због њеног кршења Споразума – нема транспарентности и ефикасности у управљању тим средствима. Хелгесен је посебно подвукао да је цела Европа врло забринута због екстремног слабљења демократских институција у Мађарској, попут ингеренција Уставног суда, независности правосуђа, пристрасности изборног повереништва и ускраћивања пуне слободе изражавања медијима у тој земљи.
Оптужбе према којима би њена странка могла профитирати од норвешких донација одбацила је и потпредседница ЛМП Бернадет Сел, нагласивши да би државно уплитање могло значајно да дестабилизује невладин сектор. „За Јаноша Лазара, невладин сектор је још један део који Фидес по сваку цену жели да преузме. Евидентно да му је Орбан као врло послушном страначком ‚војнику‘ поверио задатак да минира успостављени систем ОЦД који врло добро функционише“, подвукла је Бернадет Сел.
Члан управног одбора државног портала atlatszo.hu, Атила Монг, изјавио је да не сумња да је „наранџаста“ Мађарска кренула у одлучујући поход како би прекинула финансијске везе организација које сматра непријатељским, додајући да данас у Мађарској заправо не постоје никаква друга новчана средства која би надоместила поменуте иностране донације. „Орбанова порука је врло јасна. Он жели да једино његова рука ‚храни‘ невладине организације. Ко то не жели да прихвати – остаће ‚гладан‘. А данас у свету неухрањеност је други ризико фактор смртном исходу. Илити, дефинитивном нестанку“, рекао је Атила Монг.

_________________________________________________________________________________

Дупли стандарди
Фидесови политичари су и током овогодишње парламентарне предизборне кампање са задовољством истицали „стварање иностраног утицаја“, превасходно везаног за случај Ђерђа (Џорџа) Сороша који је преко америчких невладиних организација „цивилима“ у Мађарској донирао 500 милиона форинти (између осталих и фондацији „Отаџбина и напредак“ чији је власник бивши премијер из редова либерала Гордон Бајнаји). Норвешки НЦТА само је наставак приче. Влада Мађарске, у његовом случају, једнострано је изменила систем распоређивања средстава из донација. Поделу новца одузела је Земаљској канцеларији за развој и поверила Канцеларији „Сечењи програма“ (коју је Виктор Орбан основао). И „оквир“ за инвестициона улагања у ове намене од 40 милијарди форинти „заглавио се“ на 36 милијарди (1 евро = 316 форинти). Скандинавски финансијери у међувремену процесуирали су свега четири милијарде форинти. Стали су и чекају да Фидес заврши с провером „какве иностране интересне групе, организације и удружења, с којим циљем и кога помажу у Мађарској ради остваривања личних интереса“.
Међутим, Сорошеву су подршку за учење на Оксфорду (као опозиционари) добила не само осморица тадашњих Фидесових активиста (међу којима и двојица данашњих челника, Виктор Орбан и Јожеф Сајер) него и њихове партијске фондације. Уз то, Фондација за грађанску Мађарску до дана данашњег редовно добија по 50 хиљада евра годишње подршке од немачке Фондације Конрад Аденауер. И оно најинтересантније – пред парламентарне изборе 1998. године руководство Фидеса предвођено Виктором Орбаном (те године први пут су освојили власт у Мађарској) добило је врло високу „донаторску помоћ“ од либералне Фондације „Фридрих Нојман“. Неформални део обављен је у сали Светог Орбана у будимпештанском ресторану „Гундел“ и током (као што су саопштили јавности) невезаног, слободног разговора, поменута Фондација одлучила је да им помогне са 100 хиљада евра…

_________________________________________________________________________________

Страни агенти
Сва непрофитна удружења грађана у Мађарској која се баве политичком делатношћу, а примају новац из иностраних фондова, ускоро ће, као у Русији, добити службени статус „страних агената“. У Мађарској је (због њене политичке прошлости) та синтагма једнака термину „шпијун“, па ће стигматизација опозиционих невладиних грађанских организација као латентних државних непријатеља убудуће бити и – законом прописана.
Занимљиво и значајно је то што ће из поменутог предлога закона (који ће у државном парламенту највероватније бити усвојен у октобру) од статуса „страног агента“ бити изузете верске организације као и непрофитна удружења која оснивају државне корпорације и компаније, а које се такође финансирају изван граница Мађарске. Критеријуми ће, дакле, важити само за оне институције које нису директни или непосредни производ самог режима и оне ће при Министарству управе морати да се региструју као организације које испуњавају дужности „страног агента“ (за избегавање регистрације предвиђене су изузетно високе новчане казне).

_______________________________________________________________________________
[/restrictedarea]