Климатска мафија

Америчка војска наставља „хуманитарну мисију“, самостално и неконтролисано развијајући сектор климатског инжењеринга. У недавно објављеном извештају Пентагон тврди да већ има довољно акумулираних финансијских, технолошких и индустријских ресурса да се делује независно од влада и њихових политичких одлука

Суочена са протестима научне јавности и масовним цивилним отпором, климатска мафија је са тајног запрашивања и негирања постојања хемијских трагова на небу прешла у фазу признавања ових делатности вршећи истовремено притисак на владе и међународне институције да се климатски инжењеринг легализује и подржи (финансијски и медијски).
У таквој атмосфери ће 18. августа у Берлину бити одржана међународна конференција посвећена климатском инжењерингу.
[restrictedarea]

НАУКА СЛУЖИ, НЕ ВЛАДА! Организатор скупа ИАСС Потсдам, под покровитељством немачког Министарства за образовање и научна истраживања, позвао је коначно на званичну конференцију и научнике чији је став против експериментисања систематски прикриван од јавности, или им је пришивана етикета „теоретичари завере“.
На скупу ће имати прилику да излаже и „Печатов” саговорник у овом броју – чувени амерички метеоролог и активиста Дејн Вигингтон коаутор култног филма „Чиме нас то, побогу, запрашују?“ (What in the world are they spraying?).
Поред Дејна Вигингтона, претежно ангажованог на терену, значајан теоретски допринос погледу на насилно деловање на климу доноси Мајк Хулм, климатолог и професор на Краљевском колеџу у Лондону (предмет Клима и култура) аутор књиге „Може ли наука да заустави климатске промене? Разлози против климатског инжењеринга“ (Can Science Fix Climate Change? A Case Against Climate Engineering). Хулм у књизи износи аргументе против злонамерног укључивања науке у глобални експеримент модификације климе, с обзиром на то да „наука није у стању да предвиди последице експеримената, нити да их контролише“, а основна порука с којом иде у Берлин гласи: „Покушај ресетовања планетарног термостата не даје одговор на проблем!“

КЛИМАТСКА ПОЛИТИКА Износећи аргументе против идеје о спровођењу „научног плана Б“ − убацивање стратосферских аеросола ради регулисања глобалне температуре − Хулм проблематизује етичност саме идеје о таквој интервенцији, подсећајући да „наука мора да служи човечанству уместо да влада“.
Он тврди да климатске промене нису проблем који чека на решење: „С обзиром да се ради о природном, културном и политичком феномену, који захтева преиспитивање односа према себи, друштву и улози хуманости у нашој цивилизацији, процес одлучивања подразумева консензус између научника, економиста, верника, психолога, социолога и политичара. Немогућност постизања консензуса искористили су политичари преузевши самостално вођење климатске политике“.
Последица такве политике је климатски хаос настао после бројних насумичних локалних и глобално спровођених технолошких интервенција од стране климатског корпоративног менаџмента. Пошто су ове активности тајне и владе негирају њихово постојање, не постоји ни потреба за законском регулативом.

„ТЕРМОСТАТ ВИЗИОНАРИ“ Корпорације укључене у овај бизнис не занима опасност од поигравања Земљиним биогеофизичким системом, зато што оне немају страха, савести, одговорности пред потомством. Не занимају их ни аргумент Мајка Хулма да је технологијом немогуће деловати на климатске промене. „Термостат визионари“ представљају САИ технологију као нешто хумано и крајње добронамерно прикривајући чињеницу да се ради о спровођењу неограничених експеримената уз развој све ризичнијих технологија. Ниједног тренутка не смемо сметнути с ума да је наша врста продукт еволуције а не њен аутор и контролор.
Страх је моћно оружје америчке политике и главни адут за наставак „рата против тероризма“, али је после елиминације Бин Ладена, „рат против климатских промена“ добио приоритет, укључујући и првооптужени CО2. С обзиром да у америчком Конгресу још није постигнут политички консензус, војска је преузела ствар у своје руке. Позната по „милосрдним активностима“ изнад Србије, она наставља „хуманитарну мисију“, самостално и неконтролисано развијајући сектор климатског инжењеринга. У недавно објављеном извештају Пентагон тврди да већ имају довољно casino online акумулираних финансијских, технолошких и индустријских ресурса да делују независно од влада и њихових политичких одлука.

ТРАГОВИ КoЈИ ВЕОМА ЛЕПО ИЗГЛЕДАЈУ За то време америчка војна индустрија смишља нове профитабилне активности, a међу њима је и предлог да се на површину ледених вода Антарктика убризгају рефлектујући микромехурићи који би одбијали Сунчеву светлост. Предлагач се, узгред, ограђује од одговорности изјавом да „не зна како ће се то одразити на окружење, али да идеја није за одбацивање“.
На овогодишњем сајму Farnborough International Airshow (ВБ) изведен је аеро-спектакл једне од најмоћнијих компанија специјализованих за глобалне одбрамбене системе, Raytheon из Масачусетса. Овај произвођач беспилотних летелица, радара и опреме за „безбедносне изазове у условима данашњег окружења“ послује са 80 земаља не бирајући клијенте. Медијску слику сајма покварила је група демонстраната, са транспарентима против хемијског запрашивања, а на њихово питање једном од високих војних функционера: „Чиме нас то, побогу, запрашујете?“ добили су циничан одговор: „Не знам о чему говорите, али признајте да трагови веома лепо изгледају.“ Војни званичник „није знао“ ни да су јата беспилотних летелица, такозваних „дронова“, конструисаних за формирање облака (cloud seeding) с „потенцијалном могућношћу да делују глобално“, званично пуштена у Невади 2013. у циљу тестирања од стране Федералне авио-службе.
С обзиром на хроничан мук у научној јавности Србије и подсмешљиве медијске осврте на критичаре климатског инжењеринга проглашене за теоретичаре завере, може се очекивати да ће проблем решавања „климатских промена“ у нашој земљи, манифестованих у виду поплава, суша, орканских бомби и гигантских ледених кугли, преузети политичари. Један од њих је тријумфално изјавио да улазимо у напредну технолошку еру борбе против града запрашивењем облака из авиона. Звучи познато?!

___________________________________________________________________________________

Дејн Вигинтон: Дух из боце је пуштен

Један од учесника на међународној конференцији посвећеној климатском инжењерингу која ће се одржати 18. августа у Берлину биће и Дејн Вигинтон, амерички метеоролог и активиста, коаутор култног филма „Чиме нас то, побогу, запрашују?“ Вигингтон који располаже обимном документацијом, довољном да на сваком суду осуди одговорне за екоцид и геноцид, у разговору за „Печат“ каже да ће на берлинској конференцији поновити оно што је већ поручио америчком народу 15. јуна на конференцији у Шаста Каунтију: „Наша земља је нападнута климатским оружјем. Дрвеће умире, а вода и земља су пуне тешких метала. Над читавом Планетом се води необјављени рат под лажном заставом „спречавање климатских промена“.
У чему се састоји њихова стратегија?
Њихова стратегија се састоји у застрашивању јавности „климатским променама“ ради добијања формалне сагласности за комерцијалну, нелегалну кампању запрашивања атмосфере хемикалијама. Вештачки облаци створени на тај начин излажу се деловању антенског система ХААРП претварајући климу у оружје незамисливе моћи. И сами сте сведоци поплава и климатских бомби у виду торнада праћених градом неприродне величине. Уколико не можемо да изађемо из куће зато што је ваздух препун токсичних материја којима нас засипа војна и цивилна авијација, онда је јасно да се климатски инжењеринг мора ставити ван закона, а запрашивање моментално обуставити.
Како тумачите појаву града величине тениске лопте и немушта објашњења стручњака?
Појаву деструктивних олуја где их никад није било и вештачког хемијског града треба схватити као последицу запрашивања атмосфере хемијским средствима. После запрашивања се ствара купола изнад олује, која спречава конвекцију облака. Ледене кугле су пратећа појава ових експеримената. Такав град је недавно погодио и Велика језера, али је америчка метеоролошка служба за појаву ледених кугли дала небулозна објашњења, која су вероватно − по директиви − и вашим метеоролозима сервирана. Слично се догодило и становницима у западној Аустралији; они се са језом сећају олује из 2010. која се појавила „ниоткуда“ изручивши град величине тениске лопте. Зар податак да су се штете од олуја у периоду од 2010. до 2012. повећале за 84 одсто, са тенденцијом раста, не говори да запрашивање треба одмах зауставити?

Како коментаришете најављено гашење антенског система ХААРП на Аљасци,
до 2015?

Нажалост, дух из боце је пуштен и не можемо се надати да ће се тако лако вратити. Превише је новца у игри да би разум победио, гашење ХААРП система на Аљасци не значи да се одустало од развијања овог оружја, већ да је овај јоносферски грејач замењен мрежом преносника са стотину пута јачим ефектом него што је био ХААРП. Тренутно треба усмерити пажњу ка глобалној мрежи станица за емитовање електромагнетних таласа, од којих су многе лоциране на Азорима, али и свуда по свету како на мору, тако и на земљи. Претпостављам да Србија није изузетак.
[/restrictedarea]