Povodom novog, za jubilej stogodišnjice Velikog rata priređenog, izdanja knjige „Junaci ‚Srpske trilogije‘ govore“, koja je prethodila takođe poznatoj i dramatizovanoj knjizi Antonija Đurića „Solunci govore“
Piše Vladimir Dimitrijević
Izdavačka kuća „Prometej“ iz Beograda objavila je knjigu „Proboj Solunskog fronta“ poznatog srpskog pisca i novinarske legende „Politike“, Koste Dimitrijevića. U stvari,to je novo, za jubilej stogodišnjice Velikog rata priređeno izdanje knjige „Junaci ‚Srpske trilogije‘ govore“, koja je prethodila takođe poznatoj i dramatizovanoj knjizi Antonija Đurića „Solunci govore“. Delo je nastalo na osnovu kazivanja junaka slavnog Jakovljevićevog romana. Profesor Dragoslav P. Đorđević, dr Siniša Đaja i pukovnik Svetislav Krejaković govore kako o svojim ratnim iskustvima, tako i o načinu na koji je Jakovljević njihove doživljaje umetnički obradio. Kako je svojevremeno zapisao kritičar „Politike“: „Ispunjena od prve do poslednje stranice neposrednim ispovestima skromnih junaka ‚Srpske trilogije‘, knjiga Koste Dimitrijevića je značajan i veran dokumenat o proboju Solunskog fronta, kao i vredno pažnje delo o metodu Jakovljevićevog stvaralačkog postupka.“
Inače, sam Stevan Jakovljević Dimitrijeviću je rekao: „U ‚Srpskoj trilogiji‘ nema izmišljenih ličnosti i događaja, opisani su svi moji ratni drugovi sa kojima sam delio dobro i zlo, pa sam zato, da im se odužim, zadržao u romanu i njihova prava imena.“
[restrictedarea]
PREĆUTANA PROŠLOST Danas izgleda neverovatno, ali u ona, tobož „liberalna“ vremena, feljton na osnovu knjige o junacima „Srpske trilogije“ bio je zabranjen u „liberalnom“ NIN-u. Feljton je krenuo, i posle drugog nastavka – kraj. Zašto? Zato što je Kompartija, za kojom se „cijeli narod kreće“, ustala protiv veličanja solunskih boraca, nazivanih „solunašima“, pomena srpskih vojvoda i komandanta, prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića. Ipak, Kosta Dimitrijević je uspeo da delo štampa 1971. i ono je, bez ikakve reklame, rasprodato u pet hiljada primeraka.
O tom dobu, u svojim sećanjima na Predraga R. Dragića Kijuka, koji se usudio da knjigu predstavi u Studentskom kulturnom centru gde je radio kao urednik tribine „Svedočanstva“, govori sam Dimitrijević: „Veoma ga je zainteresovala tada objavljena moja ratna hronika ‚Junaci Srpske trilogije govore‘, čije je štampanje posle drugog nastavka u starom NIN-u bilo političkom odlukom obustavljeno, naročito zbog slike srpskih vladara i vojvoda, tako da je čak izdavač Radmilo Stefanović odgovarao pred Gradskim komitetom i bio smenjen. Pored pomenutih junaka hronike, u petak 26. novembra 1971. godine u 18 časova učestvovali su na tribini ‚Svedočanstva‘ književnici Božidar Kovačević, Blagoje Živković, Vojislav Minić, dr Tode Čolak, kao i autor, dok je Peđa nadahnuto izgovorio pozdravnu besedu. A njega je, posebno, zainteresovao ratni dnevnik Đorđevića, koji je njegov zemljak Jakovljević objavio u svom čuvenom romanu ‚Srpska trilogija‘, kao i dnevnik o osvajanju Kajmakčalana dr Siniše Đaje dok smo, kasnije, posetili i pukovnika Krejakovića, prisutnog pogibiji velikog junaka, vojvode Vuka, na Gruništu. Deceniju kasnije više od polovine moje ratne hronike uvršteno je u reprezentativni zbornik ‚Golgota i vaskrs Srbije‘.“
KAKVI SU BILI SRPSKI JUNACI? Profesor Dragoljub P. Đorđević se sećao svog kaplara Milovana, kome je, jer je bio pravi predstavnik srpskih seljaka – heroja, proveravao borbeni moral razgovorom. Kaplar je smatrao da Srbi „Švaburiju” mogu pobediti i ako nas saveznici izdaju, i uprkos nadmoćnom naoružanju neprijatelja – Srbi su heroji juriša, i čak ako nas poteraju do sinjeg mora: na moru će im pomoći „vrancuske“ lađe. A onda ga Đorđević pita: „Šta ako te, dok se ukrcavaš na brod, pogodi švapska avionska bomba?“ Milovan, kao iz topa: „Mogu i da me ubiju neprijatelji, pa mi ipak ništa ne mogu, jer ja što znam – znam.“
Danas, kad smo pometeni i samoporeknuti, kao da ni u šta nismo sigurni, vredi se setiti kaplara Milovana i sa njim ponoviti: „Mogu da pokušavaju da nas slome, ali što znamo − znamo.“
[/restrictedarea]