Чак ни одавање поште Робину Вилијамсу, на додели „Еми“ награда, није могло да прође без отровних опаски на рачун највеће земље света
Пише Миодраг Зарковић
Уколико и постоји прилика у којој би Американци заборавили на своју мржњу према Русима, то свакако није директно преношено, а наводно дирљиво одавање поште славном покојнику. Наиме, на овогодишњој додели „Еми“ награда, одржаној у понедељак 25. августа, чак и слово о недавно преминулом Робину Вилијамсу морало је да садржи изругивање Русији.
„Еми“ награде иначе важе за телевизијски парњак филмским „Оскарима“ и њихова годишња додела је поприлично гледана ствар. Десетине милиона америчких гледалаца су стога били приковани за мале екране у тренутку када је глумац Били Кристал са позорнице одавао почаст Вилијамсу, познатом филмском и телевизијском глумцу и забављачу који је почетком месеца извршио самоубиство. Пренос су преузеле и многе друге државе, а клипови са прославе – укључујући и Кристалов говор – у данима који су уследили били су хит на интернету, нарочито на Јутјубу. У збиру, стотине милиона људи широм света видели су Кристалово подсећање на достигнућа Робина Вилијамса: заједно са срамотним, на „мала врата“ провученим, исмевањем Русије.
Од свих анегдота које је из Вилијамсове богате каријере могао да искористи, Били Кристал се одлучио баш за једну о скечевима у којима су Вилијамс и он пре двадесетак година збијали шале на рачун Руса. И, наравно, није оклевао да потанко преприча те скечеве, заједно са штосовима о Русима које је Вилијамс том приликом испалио.
Робин Вилијамс је, иначе, често збијао шале на рачун многих народа света, чак и на рачун Американаца. Кристал је, стога, могао да у овом осврту изабере и неку од Вилијамсових шала о сопственим земљацима, а не о Русима. У ствари, због околности, најбоље би било да је избегао помињање било ког народа или државе и одлучио се за неку од многобројних Вилијамсових досетки на „опште теме“, каквих је такође било у издашним количинама. Али не, Били Кристал је, као послушни војник Холивуда и Америке, изабрао да у овом историјском тренутку, када је империјализам Вашингтона наново заоштрио сукоб са Москвом, поткачи баш Русију. И то преко покојног Вилијамса кога је наводно волео и ценио.
Да га је стварно ценио, водио би рачуна о томе да је Вилијамс сигурно имао обожаваоце и у Русији, као и о томе да ће ово неприкладно подсећање неминовно оставити горак утисак на њих. Кристалу је, међутим, важније било да гледан пренос искористи за ругање Русији, чиме је још једном показао да америчка „индустрија забаве“, у својој безобзирности, не преза ни од живих Руса, ни од мртвих колега. Нема те светиње коју, ма колико се клели у њу, Американци неће злоупотребити како би барем мало помогли своју власт. Нарочито ако то могу да ураде пред телевизијским камерама.
(Кад смо већ код „индустрије забаве“, Американци су протеклих дана успели да залуде планету још једном будалаштином, а то је већ прослављени „изазов ледене воде“, једна испрва добротворна замисао која се отела контроли и постала сопствено, помодарско ругло. Човеку не остаје ништа друго него да се стресе над тиме колико је људи спремно да се глупира, само да би се појавило на „телевизији“, макар и у личној продукцији, као овог пута.)