Dmitrij SEDOV – Savet Bezbednosti UN i Novgorodsko veće

Ukoliko je u svetu još ostalo romantičara koji smatraju da će istraga oko rušenja malezijskog «Boinga» jednom biti okončana, onda oni ne izazivaju ništa drugo osim osećanja sažaljenja. Istraga će tiho i postepeno biti skrajnuta i zaboravljena, bez bilo kakvih posledica po izvršioce.

Otkuda potiče ovakvo uverenje? Otuda odakle je poticalo i uverenje da rušitelji «kula-bliznakinja» u Njujorku iz 2001. godine neće biti kažnjeni. Jer ne traže samo pojedini građani, nego čitave organizacije i udruženja, da se prouče neistražene činjenice oko katastrofe, ali zvanična istražna komisija pljuje na sve takve zahteve. Tačka je već stavljena, igra je već odigrana, milijarde na ratu u Avganistanu su već zarađene.

U slučaju sa malezijskim «Boingom», odgoneta se taj isti scenario, sa tim istim režiserima. Oni odlično znaju sledeće: publika je budalasta, napraviće malo buke i ućutati. Ispostavlja se – oni su u pravu. Prošao je tek mesec dana od katastrofe, a London koji se ekstremnim oktavama izražavao o krivici Kremlja, sad je misteriozno izgubio glas, evropska štampa drži jezik za zubima, a rukovodilac najslobodnije i najmoćnije države, ako se i seti «Boinga», onda je to u kontekstu pretnji uvođenja novih sankcija prema Rusiji. Izgleda da on podseća svet da je njegova zemlja u stvari najslobodnija od bilo kakvih međunarodnih obaveza.

I što je najvažnije, Englezi, – «najstručniji od svih postojećih stručnjaka» po pitanju dekodiranja «crnih kutija» – koji su obećali da će obelodaniti rezultate za par dana, sad su se zabili ispod panja i ne pokazuju znake života. Štaviše, čak je i međunarodna komisija koja je radila na mestu pada aviona i ipak pronašla delove sa rupama koji veoma podsećaju na tragove pogodaka iz avijacijskog oružja, prekinula sve veze sa spoljnim svetom i povukla se u ilegalu.

Pitanje Vitalija Čurkina predstavnika Rusije u SB UN, upućeno Zapadu: «Gospodo, gde su rezultati istraživanja?» – ostalo je da visi u vazduhu. Ovo pitanje «gospoda» jednostavno ne čuje.

Međutim, ne treba misliti da je glas V. Čurkina u UN, «kratak pisak» kao u delu V. Majakovskog. Rusija će, naravno, naterati Zapad da odgovori na to pitanje, jer ovo nije «katastrofa 11.09.» koja se nje u principu nije ticala. Uništenje malezijskog aviona je bilo protiv Rusije sračunato i posledice ove obmane bile su u potpunosti iskorišćene za stvaranje neprijateljskog informativnog fronta prema njoj. Rusi nisu Holanđani, koji su legli pod London i Vašington, pomirivši se sa tim da su njihovi ubijeni državljani dati na zaklanje nemilosrdnom molohu globalizacije. Da li uopšte treba žaliti Holanđane, ako oni u ovako strašnoj borbi ne žele da brane nacionalno dostojanstvo.

A po pitanju toga kako da se otkrije istina, ne treba posebno nagađanje!

To što se sada događa u Ukrajini predstavlja nacionalnu katastrofu koja neizbežno vodi do dalje podele u društvu. Vojna pobeda Novorusije i njeno državno izdvajanje mogu dovesti samo do jednog rezultata: U Ukrajini će konačno trijumfovati nacisti, usmereni na uzimanje revanša. To je postalo jasno već tokom započete izborne kampanje za za Vrhovnu Radu. Još jedan rezultat krize predstavljaće potonuće naroda u tamu siromaštva i nepravde, u vladavinu fašističkih izroda.

I u pozadini toga, jedna od sporednih posledica ovih dešavanja će postati obelodanjivanje istine o srušenom «Boingu».

Ako sada ukrajinski učesnici i svedoci zločina iz različitih pobuda ćute, možda će svest o užasu u koji je zemlja uvučena uz njihovu pomoć, naterati nekoga od njih i da progovori.

Svedoci i učesnici će se sigurno javiti. Istina će isplivati. Tad će i doći red na Rusiju. Ona će u potpunosti iskoristiti svoje mogućnosti da bi pokazala pravo lice svojih anglosaksonskih «partnera».

U svetu će doći do sledeće promene u prepoznavanju monstruozne suštine anglo-američke zakulise i to će biti posebno bolno za evropske partnere SAD i Velike Britanije.

No, da li će to pomoći u rešavanju ukrajinske krize? Teško. Ukrajina mora prebolovati ceo ciklus virusa nacionalizma, zbog toga što nije mogla na vreme da izazove veštačko povraćanje od uzetih zapadnih poslastica. Za nju će to razobličenje proći neprimetno.

Politika Vašingtona i Londona takođe se neće promeniti. Zlikovci ne mare za razobličavanje. Treba samo pogledati kako su oni doživeli tragediju u Iraku, da bi se shvatilo da oni ne osećaju nikakvu sopstvenu krivicu. Čak i Toni Bler, koga će na onom svetu dočekati stotine hiljada nevino ubijenih Iračana, uživa u svojim zadovoljstvima.

Tako će biti i sa malezijskim avionom. Da bi se osetila krivica, neophodan je organ koji je u stanju da pobuđuje takva osećanja. Kod anglosaksonaca taj organ je odavno odumro. Pogodite sami o kom se organu radi.

Ukoliko u ovom trenutku nešto muči režisere ukrajinske tragedije – onda je to sramno izvođenje pretučenih ukrajinskih jedinica po humanitarnim koridorima, uz pomoć mamica i ženica. Da li je bilo potrebno tako bodro gurati kijevske vlasti u građanski rat, da bi se dobile ovakve posledice? Pobeda Novorusije predstavlja realni i veliki neuspeh anglosaksonske politike prekrajanja sveta. zbog toga nije uzalud SB UN ignorisao predlog Rusije da se usvoji rezolucija o prekidu borbenih dejstava. Ma kakva rezolucija? Treba iscediti snage samodobrane po svaku cenu. Istovremeno, tako visokom međunarodnom organu je svejedno kakva će biti cena. A cena će biti još hiljade civilnih i vojničkih grobnica.

Postoji još jedna strana ove politike. Rusija sve više i više prestaje da smatra SB UN kolektivnim organom za regulisanje nacionalnih i međunarodnih sukoba. Savet Bezbednosti se konačno pretvorio u brbljaonicu u kojoj, kao na novgorodskom veću, ne pobeđuje glas razuma, već vrištanje većine. Treba znati da se to često loše završavalo po Novgorodsku republiku.

Istine radi, treba reći da je ponekad kod novgorodske većine bilo i razumnih ideja. Očigledno zbog toga što tada masovno upravljanje svešću nije bilo tako jako kao danas i zbog toga što oni nisu imali tako preduzimljive gazde kao što su režiseri iz Vašingtona i Londona.

“Fond strateške kulture” (srb.fondsk.ru)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *