Дмитриј СЕДОВ – Савет Безбедности УН и Новгородско веће

Уколико је у свету још остало романтичара који сматрају да ће истрага око рушења малезијског «Боинга» једном бити окончана, онда они не изазивају ништа друго осим осећања сажаљења. Истрага ће тихо и постепено бити скрајнута и заборављена, без било каквих последица по извршиоце.

Откуда потиче овакво уверење? Отуда одакле је потицало и уверење да рушитељи «кула-близнакиња» у Њујорку из 2001. године неће бити кажњени. Јер не траже само поједини грађани, него читаве организације и удружења, да се проуче неистражене чињенице око катастрофе, али званична истражна комисија пљује на све такве захтеве. Тачка је већ стављена, игра је већ одиграна, милијарде на рату у Авганистану су већ зарађене.

У случају са малезијским «Боингом», одгонета се тај исти сценарио, са тим истим режисерима. Они одлично знају следеће: публика је будаласта, направиће мало буке и ућутати. Испоставља се – они су у праву. Прошао је тек месец дана од катастрофе, а Лондон који се екстремним октавама изражавао о кривици Кремља, сад је мистериозно изгубио глас, европска штампа држи језик за зубима, а руководилац најслободније и најмоћније државе, ако се и сети «Боинга», онда је то у контексту претњи увођења нових санкција према Русији. Изгледа да он подсећа свет да је његова земља у ствари најслободнија од било каквих међународних обавеза.

И што је најважније, Енглези, – «најстручнији од свих постојећих стручњака» по питању декодирања «црних кутија» – који су обећали да ће обелоданити резултате за пар дана, сад су се забили испод пања и не показују знаке живота. Штавише, чак је и међународна комисија која је радила на месту пада авиона и ипак пронашла делове са рупама који веома подсећају на трагове погодака из авијацијског оружја, прекинула све везе са спољним светом и повукла се у илегалу.

Питање Виталија Чуркина представника Русије у СБ УН, упућено Западу: «Господо, где су резултати истраживања?» – остало је да виси у ваздуху. Ово питање «господа» једноставно не чује.

Међутим, не треба мислити да је глас В. Чуркина у УН, «кратак писак» као у делу В. Мајаковског. Русија ће, наравно, натерати Запад да одговори на то питање, јер ово није «катастрофа 11.09.» која се ње у принципу није тицала. Уништење малезијског авиона је било против Русије срачунато и последице ове обмане биле су у потпуности искоришћене за стварање непријатељског информативног фронта према њој. Руси нису Холанђани, који су легли под Лондон и Вашингтон, помиривши се са тим да су њихови убијени држављани дати на заклање немилосрдном молоху глобализације. Да ли уопште треба жалити Холанђане, ако они у овако страшној борби не желе да бране национално достојанство.

А по питању тога како да се открије истина, не треба посебно нагађање!

То што се сада догађа у Украјини представља националну катастрофу која неизбежно води до даље поделе у друштву. Војна победа Новорусије и њено државно издвајање могу довести само до једног резултата: У Украјини ће коначно тријумфовати нацисти, усмерени на узимање реванша. То је постало јасно већ током започете изборне кампање за за Врховну Раду. Још један резултат кризе представљаће потонуће народа у таму сиромаштва и неправде, у владавину фашистичких изрода.

И у позадини тога, једна од споредних последица ових дешавања ће постати обелодањивање истине о срушеном «Боингу».

Ако сада украјински учесници и сведоци злочина из различитих побуда ћуте, можда ће свест о ужасу у који је земља увучена уз њихову помоћ, натерати некога од њих и да проговори.

Сведоци и учесници ће се сигурно јавити. Истина ће испливати. Тад ће и доћи ред на Русију. Она ће у потпуности искористити своје могућности да би показала право лице својих англосаксонских «партнера».

У свету ће доћи до следеће промене у препознавању монструозне суштине англо-америчке закулисе и то ће бити посебно болно за европске партнере САД и Велике Британије.

Но, да ли ће то помоћи у решавању украјинске кризе? Тешко. Украјина мора преболовати цео циклус вируса национализма, због тога што није могла на време да изазове вештачко повраћање од узетих западних посластица. За њу ће то разобличење проћи неприметно.

Политика Вашингтона и Лондона такође се неће променити. Зликовци не маре за разобличавање. Треба само погледати како су они доживели трагедију у Ираку, да би се схватило да они не осећају никакву сопствену кривицу. Чак и Тони Блер, кога ће на оном свету дочекати стотине хиљада невино убијених Ирачана, ужива у својим задовољствима.

Тако ће бити и са малезијским авионом. Да би се осетила кривица, неопходан је орган који је у стању да побуђује таква осећања. Код англосаксонаца тај орган је одавно одумро. Погодите сами о ком се органу ради.

Уколико у овом тренутку нешто мучи режисере украјинске трагедије – онда је то срамно извођење претучених украјинских јединица по хуманитарним коридорима, уз помоћ мамица и женица. Да ли је било потребно тако бодро гурати кијевске власти у грађански рат, да би се добиле овакве последице? Победа Новорусије представља реални и велики неуспех англосаксонске политике прекрајања света. због тога није узалуд СБ УН игнорисао предлог Русије да се усвоји резолуција о прекиду борбених дејстава. Ма каква резолуција? Треба исцедити снаге самодобране по сваку цену. Истовремено, тако високом међународном органу је свеједно каква ће бити цена. А цена ће бити још хиљаде цивилних и војничких гробница.

Постоји још једна страна ове политике. Русија све више и више престаје да сматра СБ УН колективним органом за регулисање националних и међународних сукоба. Савет Безбедности се коначно претворио у брбљаоницу у којој, као на новгородском већу, не побеђује глас разума, већ вриштање већине. Треба знати да се то често лоше завршавало по Новгородску републику.

Истине ради, треба рећи да је понекад код новгородске већине било и разумних идеја. Очигледно због тога што тада масовно управљање свешћу није било тако јако као данас и због тога што они нису имали тако предузимљиве газде као што су режисери из Вашингтона и Лондона.

“Фонд стратешке културе” (srb.fondsk.ru)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *