Б92 звецка оружјем

Текуће „лето“ на „Деведесет двојци“ пролази у знаку појачаног занимања за милитаризам

Пише Миодраг Зарковић

Лeтња програмска шема (што је израз за нерад својствен само телевизијама) на Б92 је, очекивано, врло крволочна. Прошле седмице главна тема им је била један дечији камп у којем се малишани играју са безопасним копијама оружја (то им је засметало, али немају ништа против далеко злокобнијих играчака које се деци нуде у продавницама!) а ове су се обрушилe на српске добровољце на украјинском ратишту. Посебан прилог о томе направила је новинарка Сенка Влатковић Одавић, разговарајући са војним аналитичарем Александром Радићем:
„Да ли ми као држава морамо да докажемо да они нису тамо отишли организовано?“, упитала је новинарка, у предвидивом покушају да „нас као државу“ поново смести у улогу некога ко мора да се правда.
„Од Србије нико не тражи да доказује оно што је јасно видљиво, да не постоји организовано прикупљање добровољаца и да не постоји ниједна форма организоване подршке истоку Украјине, односно снагама које се тамо боре против власти из Кијева“, разложно јој је узвратио Радић, додајући у још разборитијем тону:
„Оно што за Србију ствара један додатни разлог да буде на дистанци од било каквог званичног изјашњавања o питању присуства добровољаца у Доњецком басену је чињеница да рецимо стотине људи из најразвијенијих земаља света, из водећих сила Европске уније, из земаља које постављају модерне моралне критеријуме, одлазе као добровољци да се боре на страни сиријских побуњеника, чак су присутни и у снагама екстремиста из калифата у Ираку.“
Новинарку је онда занимало да ли би Србија и како могла да казни те појединце који су узели учешће у украјинском сукобу, на шта јој је Радић узвратио да нити може нити треба, пошто снаге Луганска и Доњецка ни од кога нису препознате као терористичке оранизације. Новинарка је затим хтела да зна да ли те добровољце чине управо људи које Б92 већ две деценије клевеће на сва уста, а то су ветерани југословенских ратова, на шта је Радић одговорио да су ти ветерани сада већ у годинама и да су махом запослени по „професионалним фирмама које се баве ратовањем и подршком ратовању за западне силе, и у стотинама случајева су запослени у америчким и европским фирмама“.
„Је л` би вас изненадило, и треба ли се изненадити уопште, уколико се покаже да се добровољци налазе и на руској и на украјинској страни?“, упитала је затим новинарка, из чега произлази да једино Б92 верује у ту необичну тврдњу да српских добровољаца има и међу противруским снагама.
„С обзиром на генералну проруску климу у српском народу, када бих имао чврсту потврду да постоји било ко ко је Србин на украјинској страни, онда бих ипак пошао од претпоставке да је реч о плаћенику, о човеку који је тамо пронашао извор новца. Пре свега, због тога што постоје врло јаке паравојне снаге на украјинској страни које су у сенци регуларних државних органа и финансирани су од стране неких богатих људи“, поново је Радић био разуман у одговору.
Тако да би, на крају, једино изненађење било то да се Б92 неким чудом сврстао непристрасно, тј. не против Руса и Русије, у свом извештавању.