Potpis koji je promenio svet

Tekst i fotografije Milan Timotić

Velike odluke koje su ispisale stranice istorije civilizacije u mnogim slučajevima donete su pod neobičnim okolnostima i na mestima koja nisu bila značajni politički, ekonomski i vojni centri. U luksuznim letnjikovcima, dvorcima, banjama, lovištima, ponekad i u verskim objektima odlučivalo se, geostrateški planiralo i prekrajalo, ali i udaralo u ratne bubnjeve… Iz mnogih mesta ,,rajske lepote“ često su poticale odluke koje su donosile razaranja i smrt velikog dela čovečanstva. Tačno pre jednog veka, 1914. godine, jedan potpis u austrougarskoj carskoj banji Bad Išl u blizini Salcburga potpalio je vatru Prvog svetskog rata.

Moćno Austrougarsko carstvo velika bogatstva trošilo je na velelepna državna i carska zdanja i palate, a habzburška dinastija imala je u svim delovima Crno-žute K und K monarhije letnje i zimske dvorce i vile. Poseban ponos carske porodice činila su i zdanja u okolini Salcburga. Upravo tu, u banji Bad Išl (Bad Ischl) u Carskoj vili (Kaiser Villa) 28. jula 1914. doneta je i potpisana po posledicama dalekosežna i po svet sudbonosna objava rata Kraljevini Srbiji. Nekoliko dana pre objave, Srbiji je uručen Ultimatum – kao neposredni odgovor na Sarajevski  atentat. Taj vešto sročeni i ponižavajući zahtev srpska vlada nije prihvatila. Potpisom cara Franca Jozefa i jurišom austrougarske soldateske na Srbiju otpočeo je Prvi svetski rat.

Pomenuti letnjikovac, Carska vila, koja se nalazi na uzvišenju od 470 metara iznad toplih banjskih bazena, i danas izgleda romantično i bajkovito, pa ga godišnje obiđe pedesetak hiljada turista. Ogroman park sa fontanom i prelepim zdanjem oslikava moć Habzburške monarhije. Reporter „Pečata“ imao je izuzetnu čast da mu domaćin u vili bude vlasnik, magistar Markus Salvator Habsburg-Lotringen, nadvojvoda od Austrije, princ od Toskane i praunuk austrijskog cara Franca Jozefa Prvog. Srdačan i ljubazan, obradovan što može da bude vodič reporteru „Pečata“ u obilasku  dvorca, pohvalio se da ima dobre prijatelje Srbe koji žive u Austriji i Americi, kao i da „posebno voli srpske kolače išlere“. Turistima je, dok obilaze prostorije vile, strogo zabranjeno snimanje i fotografisanje. Ova zabrana se posebno odnosi na radne sobe Franca Jozefa. Ipak, za srpskog reportera to pravilo nije važilo, tako da su snimljene fotografije ekskluzivne i jedinstvene. Habsburg je potvrdio da je ovo bilo „prvi put za 150 godina, od 1854. godine, kad je vila izgrađena, da je u njoj boravio i fotografisao neko iz srpskog novinarstva“. Radna prostorija u kojoj je kajzer Franc stavio potpis na objavu rata Srbiji, na papiru koji je svakako promenio svet, anj danas izgleda gotovo isto kao i pre 100 godina.

Srdačni Markus Salvator sa setom u glasu skromno se obratio reporteru „Pečata“:

„Mnogo čudnih stvari desilo se u prvoj polovini 1914. godine. Šta reći sad posle 100 godina? Moje mišljenje je – da je pradeda 28. jula 1914. otišao u lov, koji je inače voleo više od svega, ništa ne bi potpisao i možda bi sve bilo istorijski drugačije. Pradeda je napustio vilu nekoliko dana posle parafa objave rata i više se nikad nije vratio ovde, a umro je 1916. godine.“