Потпис који је променио свет

Текст и фотографије Милан Tимотић

Велике одлуке које су исписале странице историје цивилизације у многим случајевима донете су под необичним околностима и на местима која нису била значајни политички, економски и војни центри. У луксузним летњиковцима, дворцима, бањама, ловиштима, понекад и у верским објектима одлучивало се, геостратешки планирало и прекрајало, али и ударало у ратне бубњеве… Из многих места ,,рајске лепоте“ често су потицале одлуке које су доносиле разарања и смрт великог дела човечанства. Тачно пре једног века, 1914. године, један потпис у аустроугарској царској бањи Бад Ишл у близини Салцбурга потпалио је ватру Првог светског рата.

Моћно Аустроугарско царство велика богатства трошило је на велелепна државна и царска здања и палате, а хабзбуршка династија имала је у свим деловима Црно-жуте К und К монархије летње и зимске дворце и виле. Посебан понос царске породице чинила су и здања у околини Сaлцбурга. Управо ту, у бањи Бад Ишл (Bad Ischl) у Царској вили (Кaiser Villa) 28. јула 1914. донета је и потписана по последицама далекосежна и по свет судбоносна објава рата Краљевини Србији. Неколико дана пре објаве, Србији је уручен Ултиматум – као непосредни одговор на Сарајевски  атентат. Тај вешто срочени и понижавајући захтев српска влада није прихватила. Потписом цара Франца Јозефа и јуришом аустроугарске солдатеске на Србију отпочео је Први светски рат.

Поменути летњиковац, Царска вила, која се налази на узвишењу од 470 метара изнад топлих бањских базена, и данас изгледа романтично и бајковито, па га годишње обиђе педесетак хиљада туриста. Огроман парк са фонтаном и прелепим здањем осликава моћ Хабзбуршке монархије. Репортер „Печата“ имао је изузетну част да му домаћин у вили буде власник, магистар Маркус Салватор Хабсбург-Лотринген, надвојвода од Аустрије, принц од Тоскане и праунук аустријског цара Франца Јозефа Првог. Срдачан и љубазан, обрадован што може да буде водич репортеру „Печата“ у обиласку  дворца, похвалио се да има добре пријатеље Србе који живе у Аустрији и Америци, као и да „посебно воли српске колаче ишлере“. Туристима је, док обилазе просторије виле, строго забрањено снимање и фотографисање. Ова забрана се посебно односи на радне собе Франца Јозефа. Ипак, за српског репортера то правило није важило, тако да су снимљене фотографије ексклузивне и јединствене. Хабсбург је потврдио да је ово било „први пут за 150 година, од 1854. године, кад је вила изграђена, да је у њој боравио и фотографисао неко из српског новинарства“. Радна просторија у којој је кајзер Франц ставио потпис на објаву рата Србији, на папиру који је свакако променио свет, ањ данас изгледа готово исто као и пре 100 година.

Срдачни Маркус Салватор са сетом у гласу скромно се обратио репортеру „Печата“:

„Много чудних ствари десило се у првој половини 1914. године. Шта рећи сад после 100 година? Моје мишљење је – да је прадеда 28. јула 1914. отишао у лов, који је иначе волео више од свега, ништа не би потписао и можда би све било историјски другачије. Прадеда је напустио вилу неколико дана после парафа објаве рата и више се никад није вратио овде, а умро је 1916. године.“