Летње сентиментално путовање

Пише Смиљка Исаковић

Избор музичког програма уметничког директора БЕЛЕФ-а Војкана Борисављевића усмерен је на наше уметнике који имају име, репутацију, квалитет и међународно признање у истој мери, ако не и више, као и гости из иностранства који су до сада дефиловали летњим сценама Београда

Лого овогодишњег БЕЛЕФ-а (Београдски летњи фестивал, 15. јул −15. август) под слоганом Сентиментално путовање подсећа на нашу скромну стварност: пензионисани „фића национале“ са наслаганом гомилом офуцаних кофера на крову котрља се весело по узаном путу, уоквиреном огромним поп-артовским психоделичним цветовима. Носталгична асоцијација на нека давна времена, када је почетак Београдског културног лета очекиван као прворазредни културни догађај, у времену када је летовање за многе Београђане постало немогућа категорија. За разлику од ранијих БЕЛЕФ-а, новоименовани уметнички директор Војкан Борисављевић жели да врати фестивал нормалној београдској публици. Како је у послу забавне музике неколико деценија, ослонио се на проверене унутрашње снаге, музичке и позоришне, избацивши из једначине прангијаше и дизајнере. Прангијаши су схватили нову ситуацију и не буне се, али зато дизајнери наваљују свим снагама да очувају своје удобне и добро плаћене позиције на које су навикли. Наиме, на БЕЛЕФ-у су неколико година владали визуелни перформанси и концепти, више их је било него свих осталих програма. Један од њих од 2008. је Тераторија, изложба наказних теракота скулптура у центру Београда, у организацији поливалентног предузетника у уметности, Доријана Колунџије (који је у буџету Србије оставио траг невероватно дарежљиво плаћених послова у култури као уметнички директор БЕЛЕФ-а, креативни директор церемоније отварања Универзијаде у Београду, национални куратор српске поставке на Прашком квадријеналу, видео-дизајнер представе „Константин – знамење анђела“ итд.) и његовог најближег сарадника, Марка Лађушића, упорно сервирана све до овогодишњег фестивала. Марко Лађушић је ових дана прозвао уметничког директора Борисављевића преко медија, увређен скидањем свог идејног чеда са програма БЕЛЕФ-а. Одједном, неко је рекао „не“ политичко-буразерској продаји магле, па су се другари наљутили. Верујем да ће храбри Војкан Борисављевић имати проблема око тога, али му желимо да истраје, јер то је мали корак за Београд, али велики за све нас у култури.

На овогодишњем БЕЛЕФ-у музике ће бити за свакога и за све укусе, и класичне и народне и забавне и џез, од ренесансе, изворног певања, world музике, канцона, српске соло песме, музичког кабареа, до соло виолине Јована Колунџије (нема никакве везе са горепоменутим презимењаком!) барока и распеваних нота Леа Мартина на последњем концерту названом „Сентиментално путовање“. Лакши репертоар, одлични извођачи, симпатични простори показују да су Војкан Борисављевић и чланови одбора којима је музика професија (Ивана Тришић, Удружење композитора Србије и Ђорђе Милутиновић, дугогодишњи продуцент Центра „Сава“ и Арене) одлично схватили шта треба публици преко лета. У првих неколико дана то је показао и велики одзив слушалаца. На свечаном отварању 15. јула, насловљеном „О, соле мио“, са програмом италијанских канцона, Београђани су попунили дворану Коларчеве задужбине (лоше време) и уживали у лаким нотама уз Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички“, тенора Тина Фаваца (Италија) и Снежану Савичић-Секулић, сопран. Два дана касније, вече је посвећено српској соло песми, у извођењу Краљевских гудача Светог Ђорђа са диригентом Весном Шоуц-Тричковић и солистима (Снежана Савичић-Секулић − сопран, Тања Обреновић − мецосопран, Љубомир Поповић − тенор, Павле Жарков − баритон). Опет је публика топло поздравила одлично изведен програм на отвореном, испред   Културног центра Кућа краља Петра Првог на Сењаку. Џез концерт Бисере Велетанлић и Васил Хаџиманов бенда на Коларцу, као и концерт Биље Крстић са ансамблом Бистрик код Делијске чесме, привукли су велики број слушалаца. Избор музичког програма уметничког директора БЕЛЕФ-а усмерен је на наше уметнике (биће само једно гостовање) који имају име, репутацију, квалитет и међународно признање у истој мери, ако не и више, као и гости из иностранства који су до сада дефиловали летњим сценама Београда. Наше, а светско, на ползу нашег главног града. Мало ли је?