Излог књиге

Мирослав Перишић – Сарајевски атентат,  повратак документима
Андрићев институт, Андрићград − Вишеград, 2014.

Повратак документима настаје у времену када тема Првог светског рата ни после 100 година не напушта човечанство, али и када, како стоји у предговору књиге, с посебно обновљеном енергијом цвета ревизионистичка историографија. Текст и документа у овој књизи усмерени су ка полазиштима на којима су грађене оцене и у историографији често некритички прихватане тезе о појединим аспектима Сарајевског атентата, а да нису засноване на изворима или је та заснованост делимична. С обзиром на историографски значај теме и бројне непознанице, постоји научно оправдање да се Сарајевском атентату вратимо на начин који успоставља везу између објављених и појединих необјављених извора.

Биљана Живковић – Исповести из сарајевских казамата
„Бесједа“, Бања Лука, Београд, 2014.

Књига „Исповести из сарајевских казамата“ представља сведочење и дирљив помен страдалим сарајевским Србима, најчешће цивилима током рата 1992−1995 године. Књига је заснована на аутентичним казивањима ауторових саговорника, али и на истраживањима страдања Срба у Сарајеву које је вршио Институт за истраживање ратних злочина у 20. веку, као и на сведочењима Срба страдалника у сарајевским логорима и казаматима, чак и болницама.
Аутор истиче да су скривене гробнице, појединачне и масовне, познате само муслиманским властима и егзекуторима и да се упркос чињеници да је постојало 120 муслиманских логора за Србе, та места и њихове жртве вешто прикривају.

Миланка Јањевић – Породична путовања, Европа у срцу
„Стварност“, 2013.

Путопис Аранђеловчанке Миланке Јањевић сабрана су сећања са вишедеценијских породичних путовања по Европи. Несвакидашњом свежином изнети утисци, описи детаља и догађаја, те сусрети са људима представљају ново поимање путовања − оно између немира, задовољства и опсесије.

Мира Радојевић – Милан Грол
„Филип Вишњић“, Београд, 2014.

Након више деценија ћутања о Милану Гролу, чије је име готово узгред помињано углавном у историографским радовима о политичком животу између два светска рата, емигрантској влади Краљевине Југославије, књига историчара, др Мире Радојевић покушај је да се прикаже и научно протумачи политичка делатност Милана Грола током четири вишеструко различита периода његовог живота: Првог светског рата, раздобља између светских ратова, Другог светског рата и кратког послератног доба. Из бројних цитата изнетих у књизи назиру се компликовани интелектуални и емотивни светови Милана Грола, светови које је стварао у себи, а који му целог живота нису давали мира, силећи га на непрестано мучење самога себе.

Емил Влајки – Демонизација Срба
„Филип Вишњић“, СПКД „Просвјета“, Београд, 2013.

Допуњено издање „Демонизације Срба“ проф. др Емила Влајкија изврсна је студија о актуелној међународној ситуацији, империјализму Запада, његовим, како стоји у поднаслову књиге, злочинима и лажима. Аутор двадесетак књига из области политичке филозофије, комуникологије и социјалне проблематике, Емил Влајки у „Демонизацији Срба“ разоткрива фабриковане лажи о српским злочинима, узроцима рата у СФРЈ и на научно утемељен начин разобличава покушаје демонизовања Срба. „Комбинована са војном интервенцијом и другим репресивним мерама, демонизација коју спроводе САД и међународна заједница примењује се на сваки режим који се жели супротставити западној доминацији, чиме се уједно даје и упозорење свакој другој земљи која држи до очувања свог властитог политичког, економског и културног идентитета.“


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *