Џихадисти Ирака и Леванта екстремнији од Ал Каиде

Прокламовање Исламске државе тумачи се као изазов и Западу и оставштини Бин Ладена

Проглашење калифата на територији коју контролишу екстремисти Исламске државе Ирака и Леванта (Идил), сем великог идеолошког и теолошког значаја, представља и својеврсну објаву рата Западу и Ал Каиди. Оваквим потезом Идил се намеће као предводник исламског света и баца рукавицу Ал Каиди као досад неприкосновеном лидеру глобалног џихадистичког покрета. Познаваоци прилика су сагласни да уколико изостане жесток одговор Ал Каиде, стварање калифата ће без сумње значити крај Бин Ладеновог легата и визије.

„За идеолошке џихадисте калифат је крајњи циљ и у њиховим очима Идил се примакао остварењу тог сна више од било кога другог. У том смислу њихове вође сматрају да заслужују оданост свих исламских верника”, оцењује за „Гардијан” Питер Ниман, из Међународног центра за проучавање радикалних покрета.

Он сматра да проглашавањем калифата џихадисти демонстрирају колико су самопоуздања стекли након спектакуларног напредовања у Ираку и повлачења ирачких снага безбедности. „Након освајања града Мосула нису изгубили ништа од полета који су имали. Напротив, наставили су да заузимају нове територије, а у том процесу су им се придруживали џихадисти из других група.”

Проглашење калифата под именом Исламска држава подразумева и избацивање досадашњих одредница Ирак и Левант из имена џихадистичког покрета, као и додељивање титуле калифа њиховом лидеру Абуу Бакру ел Багдадију.

Сам термин калиф вуче корен из арапског језика, што значи наследник, чиме се указује да је Багдади једини легитимни наследник пророка Мухамеда.

После прва четири калифа који су наследили Мухамеда, калифат је доживео своје златно доба у време династије Омајада од 661. до 750. године, а касније под Абасидима, од 750. до 1517. Овај систем владавине укинут је падом Османског царства 1924. године.

Калифат је систем владавине у којем је врховни владар законити наследник Мухамеда, али то није наследан положај, већ се бира међу најпобожнијим и најобразованијим муслиманима. У оваквом облику државног уређења закони се углавном одређују у складу са исламском етиком.

Изненађујући напредак џихадиста у Ираку, као и проглашавање исламског калифата, има готово магнетну привлачност за њихове симпатизере широм света, међу којима има држављана најмоћнијих земаља запада. Знак за узбуну обавештајних служби, пре свега Велике Британије и САД, био је недавни видео-снимак на којем британски држављани који ратују у Сирији позивају друге муслимане из Уједињеног Краљевства да им се придруже.

Острвски медији су протеклих дана извештавали о све већем броју младих британских муслимана који су се придружили Идилу, а премијер Дејвид Камерон је оценио да они представљају „највећу претњу по националну безбедност која данас постоји”.

И амерички председник Барак Обама је изјавио да све већа претња долази од исламиста прекаљених у борбама у Сирији и Ираку, који могу са европским пасошима ући у САД. Он је за телевизију Еј-Би-Си казао да САД морају побољшати систем надзора, извиђања и прикупљања обавештајних података како би неутралисали тај ризик, као и да ће у свему томе имати улогу и Специјалне снаге САД. Обама је такође додао да би могли бити употребљени и војни удари против организација које могу наудити САД, пренео је АП.

Агенција наводи да је Америка током читавог председничког мандата Барака Обаме суочена са озбиљним претњама од Европљана као и неких других који су примили џихад.

Мистериозни „нови Бин Ладен”

Од свих истакнутих џихадистичких лидера Абу Бакр ел Багдади (43), вођа Идила, јесте најмистериознији. Избегавање јавног експонирања његов је заштитни знак, а наводно и у комуникацији са саборцима не скида маску због чега је стекао надимак „невидљиви шеик”. Због утицаја у свету екстремизма, многи га, међутим, називају новим Осамом бин Ладеном, а америчка администрација за његову главу или информацију о локацији где се скрива нуди 10 милиона долара.

Од мало доступних података (постоје само две његове фотографије које циркулишу у обавештајним круговима) зна се да, супротно имену које носи, није рођен у Багдаду него стотинак километара северније у граду Самари. Зна се и да је докторирао у области исламских наука на Универзитету у Багдаду.

Постоје, међутим, најмање две верзије како се одао џихаду. По првој је џихадистичком покрету приступио још у време Садама Хусеина, а по другој корен његовог радикализма треба тражити у периоду када је боравио у затвору Камп Бука. Док се пео на командној лествици, постајао је препознатљив по бруталности, шокантној и за прекаљене џихадисте. Чувена су јавна погубљења на којима је кажњавао све за које се сумњало да помажу Американцима, а по истој свирепости се прославио и за време борбе у Сирији.

У креирању слике о Абуу Бакру ел Багдадију важну улогу играју исламистички научници који слици бруталности настоје да додају и примесу ширине и мудрости па га често описују као „филозофа џихада”. Прави циља таквог спиновања је да се повећа основаност његових претензија за руковођење целокупним исламским светом.

За разлику од замагљености биографије, не постоји апсолутно нимало мистерије око тога шта Багдади жели. Он верује да сви муслимани света треба да живе у једној земљи у којој ће на снази бити шеријатски закон, а први корак ка том циљу јесте успостављање калифата на територији Сирије и Ирака.