Добродошли у  ”џендер свет” !

За „Печат” из Милана Марина Муштовић

Да ли знате шта је тачно џендер? Немојте се изненадити када вам дете дође из школе са обавезном школском лектиром типа „Мој тата носи сукњу“ и каже вам да сте фашистоидни реакционар ако не разумете шта је то авангардно детињство

Да ли знате шта је тачно џендер, односно шта подразумева овај појам? Знали ви то или не, „џендер“ може да постане и ваша стварност. И тада ћете се сигурно изненадити када при упису детета у књигу рођених видите да више не постоји рубрика „Мајка“ и „Отац“, већ једноставно „Родитељ 1“ и „Родитељ 2“. Још ћете се више изненадити када вам дете дође из школе са обавезном школском лектиром типа „Мој тата носи сукњу“ и каже вам да сте фашистоидни реакционар ако не разумете шта је то авангардно детињство без предрасуда. Али, ваше изненађење ће бити тотално када завршите у затвору! Јер, према новом европском Закону против хомофобије предвиђа се затворска казна од годину и шест месеци за свакога ко показује одбојност према ЛГБТ популацији (лезбијке, хомосексуалци, бисексуалци и трансџендери). Али, постоји један проблем: појам „одбојност“ није прецизно дефинисан, тако да за правно гоњење може да буде довољно да џендер агенти примете да своју децу још увек учите да постоје мушкарац и жена и да је породица природна заједница два супротна пола. Тада постајете друштвено опасан елемент и можете да будете „демократски“ стрпани у затвор на преваспитавање. Зато овог пролећа Италију, која још увек није изгласала нови европски закон, не потресају само економска криза и штрајкови од левице напуштене радничке класе већ и жестоки протести свих оних што окрећу леђа беспоговорном извршавању наметнутих обавеза и дужности.
„ЏЕНДЕР ВАСПИТАЊЕ“– ТЕОРИЈА И ПРАКСА Ово није нека шала, сатира или одломак из Хакслијевог научнофантастичног „Врлог новог света“, већ цитат из уџбеника „О уживању – права природа људске сексуалности“ аутора Пола Абрамсона и Стивена Пинкертона, познатих калифорнијских сексуалних психолога и професора на универзитету УЦЛА. По одлуци ЕУ експерата, ова књига је постала обавезна литература за едукацију наставника који ће, у складу са новом џендер педагогијом, у италијанским школама деци предавати Иновативно образовање. Пројекат ЕCOS-a, односно „Иновативно образовање за наставнике и ученике против дискриминације са посебним акцентом на ЛГБТ популацији“, по многима који данас протестују широм Италије, није ништа друго до увођење на мала врата хомосексуалне идеологије у италијанске школе. Под паролом:„Порушимо старо да бисмо градили ново“, пројекат је одобрила технократска влада „човека из Брисела“, Марија Монтија. У ситуацији када су италијанске школе пред колапсом и немају новца ни за тоалет папир, влада премијера Енрика Лете одмах је, и то специјалним декретом, именовала 29 невладиних хомосексуалних организација да по кратком поступку крену у реализацију ECOS-a, односно у „борбу против средњовековних стереотипа“. За преваспитавање наставника и ученика, али и административног особља и чистачица влада је преко ноћи издвојила 10 милиона евра. Иницијатори и промотори овог пројекта су ILGA ЕUROPE и њена италијанска експозитура IREOS, иначе хомосексуалне активистичке организације, које финансирају директно Европска унија и милијардер Џорџ Сорош. Порука наставницима је јасна: у настави ће морати да пропагирају еластичност полова, право на властити избор и нарочито „различите породице“. Ево како треба да изгледа политички коректно формулисан задатак из математике за први разред основне школе: Роза и њене две маме купиле су три сладоледа. Ако сваки сладолед кошта два евра, колико су новца потрошиле? Како би се избегла дискриминација, наставницима се саветује да се клоне свих аналогија које се односе на разлике између дечака и девојчица. Предвиђен је и упитник како би се утврдио степен личне хомофобије, а у специјалном додатку су и две странице са питањима и одговорима да би свако добио шансу да себе „преваспита“. У настави су предвиђене и практичне вежбе да би се кроз игру дошло до интеракције између хомо и хетеро ученика. На пример: наставник треба да упућује ученике који мисле да су хетеро да покушају да проживе оно што осећају хомосексуалци. За тај експеримент постоје специјалне методе, а као један од дидактичких материјала препоручује се француски документарни филм „Крампак“, где је узајамна мастурбација два дечака приказана као „ослобађајућа истраживачка игра“. С обзиром да су сада породични односи постали врло флуидни и искључиво џендер условљени, из језика се избацују и непотребне речи које се замењују „родно неутралним категоријама“: муж и жена постају „партнери“; отац и мајка „родитељи“, а кћерка и син „потомци“.

[restrictedarea] НОВА ШКОЛСКА ЛЕКТИРА ИЛИ НЕМОЈТЕ ТО РЕЋИ ОДРАСЛИМА Стручњаци за ново џендер васпитање и образовање недавно су у Милану организовали и јавну трибину и представили „ремек-дела“ савремене педагогије, која улазе у обавезну школску лектиру. Ове геј бајке служе за уклањање стереотипа и помажу деци да слободно живе једно авангардно детињство и то без уплитања родитеља хомофоба. Марија Силвија Фиенго, председница удружења за родитеље хомосексуалце „Дугине породице“, у уводној речи је запретила: „Ово је одлучујући тренутак! Конзервативни хомофоби се све више организују, али се варају ако мисле да ће успети да пренесу деци супротну поруку од наше. Неће у томе успети!“ Фиенго је представила сликовницу „Зашто имаш два тате?“ нагласивши да је ова књига одушевила мушку децу из хетеросексуалних породица баш зато што постоји само тата. Хомосексуалност је представљена као срећна околност на врло једноставан начин, тако да то може да разуме и прихвати и сасвим мало дете. Модераторка скупа, Зита Даци, новинарка дневног листа „Република“, обавестила је присутне да њен син највише воли књигу о различитим сексуалним позама: „Када дођу његови другови, затворе се у собу и тако затворени проводе сате и сате. Онда изађу задовољни, зарумењених образа, јер су најзад пронашли одговоре на оне теме које конзервативни родитељи не желе да им објасне! Ми под хитно морамо да срушимо барикаду затуцаних родитеља!“ Патриција Колозијо, председница Лезбијске листе, обавестила је присутне да је на недавно одржаном Сајму књига у Модени читав један павиљон био посвећен алтернативним књигама за децу и то под паролом „Немојте то рећи одраслима“. Колозијо, која у књижевности за децу види праву субверзивну снагу за избацивање свих стереотипа из дечјег света, наметнутих од одраслих, похвалила је италијанску књижевницу Бјанку Пицерно (добитницу Награде „Ханс Кристијан Андерсен“ − еквивалент Нобелове награде за дечју књижевност) зато што у своје књиге за децу уноси идеје Џудит Батлер (зачетница тзв. quеер теорије, према којој сваког дана можемо да одаберемо да ли хоћемо да будемо мушкарац или жена) и посебно истакла бајку „Зафова одећа“ која представља „истинско ослобођење мушкарца“. То је прича о дечаку који несрећан лута све док у шуми не сретне једну исто тако несрећну принцезу. На крају, Заф ће се обући као принцеза, а његова пријатељица као ловац. У сали је настало опште негодовање и звиждање када је Колозијо обавестила присутне да се Бјанка Пицерно недавно вратила из Русије и да без обзира на сав труд њених руских, прогресивних пријатеља, у Путиновој Русији још увек влада диктатура и Бјанкине књиге су подвргнуте цензури. Психотерапеут Алберто Пелаи „стручно“ се позабавио темом избора сексуалног опредељења: „Адолесценција је право време када треба да одаберемо идентитет који ћемо носити са собом. Али, пре него што се одлучимо, неопходно је да испробамо различите идентитете.“ Зита Даци представила је присутнима и „звезду вечери“: повереника за друштвену политику града Милана, Пјерфранческа Мајорина, који се нашао на удару бесних родитеља после увођења нових формулара за упис у обданишта где, уместо „Мајка“ и „Отац“, сада стоје неутралне џендер категорије: „Родитељ 1“ и „Родитељ 2“. „Велика је штета што је Италија још увек једна конзервативна и заостала средњовековна земља. Нећемо допустити да деца и њихови родитељи хомосексуалци буду дискриминисани!“, закључио је Мајорино.
СИЛЕ МРАКА И БЕЗУМЉА ИЛИ КО НИЈЕ СА НАМА, ТАЈ ЈЕ ПРОТИВ НАС Варате се ако мислите да у целом овом лудилу нема система. На делу није само нека небулозна прича о укидању полова већ се пред нашим очима одвија и уништавање традиције, националног и верског идентитета. Најгоре од свега је што се ова опасна трансформација друштва одвија врло перфидно: под окриљем универзалног кишобрана званог „људска права“ и под маском борбе против ЛГБТ дискриминације, спроводи се врло опасан друштвени инжењеринг разарања људског, културног и верског идентитета. У овој орвеловској атмосфери медији, који би требало да имају улогу надзора и да звоне на узбуну, сведени су на средство за пропаганду џендер идеологије и по потреби, на немилосрдне ескадроне за борбу са неистомишљеницима. За сваки случај, италијанска влада је недавно, по директиви Савета Европе, објавила и пакет нових мера које новинаре упозоравају да ЛГБТ популацију не смеју да приказују у негативном светлу. Новинарима који се не придржавају „задатих европских смерница“ прети се „професионалним казнама“, а за оне најтврдоглавије предвиђене су затворске казне. Такође, по директиви Савета Европе, основане су чак и специјалне полицијске јединице за довођење у ред свих оних који другачије мисле, OSCAD (Осматрачница за сигурност и борбу против дискриминаторског понашањa) које на злогласну ОVRА (Организација за надзирање антифашиста, Мусолинијева тајна полиција) не подсећају само по имену већ, нажалост, и по намени, каже адвокат Ђанфранко Амато, председник италијанске Асоцијације слободних правника, и додаје да се ЛГБТ активисти упорно позивају на антидискриминацију, људска права и универзалну слободу. А притом су управо они ти који се понашају супротно. Јер, ко год дигне глас против „званичне верзије“, аутоматски бива етикетиран као фашистоидни реакционар. Сетимо се само италијанског политичара католичке провенијенције, Рока Бутиљонеа, који се 2004. године усудио да у ЕУ парламенту изјави да је хомосексуалност грех. Европска унија је тада свима дала застрашујући пример обрачуна са неистомишљеницима: Бутиљоне је смењен са места европског комесара и његова политичка каријера је завршена једном засвагда! Случај „преваспитавања“ индустријалца Гвида Бариле још је један доказ за оно што нам се припрема испод маске борбе против дискриминације. Компанија „Барила“ је водећи светски произвођач тестенине, већ 130 година је у власништву породице Барила и у 2013. забележила је рекордну зараду од 3,5 милијарди евра. „Барила“ је позната и по врло романтичним рекламним кампањама, које промовишу породичну идилу и ону лепу традиционалну Италију са разгледнице. Председница италијанског парламента Лаура Болдрини упутила је јавну критику компанији „Барила“ због „хомофобних и сексистичких реклама које вређају различитост и женску еманципацију“. Наследник породичне империје, Гвидо Барила, реаговао је на ове оптужбе и у радио-емисији „Комарац“ изјавио да госпођа Болдрини није компетентна особа да суди о квалитету његових реклама и затим појаснио: „Ми никада нећемо направити рекламу у којој су протагонисти хомосексуалне породице! Немам ништа против њих: могу они да раде шта хоће, али нека оставе остале на миру! Сад, ако се то ЛГБТ друштву не допада, нека онда купују неку другу пасту и решен проблем!“ После ове изјаве, против Гвида Барила је покренута жестока медијска кампања у коју се укључио чак и „Њујорк тајмс“, а побеснеле хомосексуалне и разноразне организације за људска права отпочеле су организовани бојкот, као и неколико „прогресивних“ продајних ланаца. И, продаја Барилиних производа је у целом свету почела рапидно да опада. На крају је био принуђен да се јавно извини госпођи Болдрини и ЛГБТ популацији и резигнирано закључио: „Очигледно да нисам у току и да о еволуцији породице имам још доста тога да научим.“ Компанија је одмах најавила да ће спровести обе предложене иницијативе везане за „различитост, социјалну инклузију и социјалну одговорност“, а Гвидо Барила је пристао да се под хитно оснује и „Diversity & Inclusion Board“, чији „независни експерти“ треба да му помогну у реализацији политички коректних објектива и стратегија за „побољшање различитости и једнакости везаних за сексуална опредељења, полну равноправност, права инвалида, мултикултуралност и интеграцију“. Из Америке је стигао Дејвид Микснер, звезда светског ЛГБТ покрета и лични пријатељ Била Клинтона. Експресно је именован за председника Борда независних експерата, који под хитно треба да преваспитају „хомофоба Барилу“.
Против џендеризације Италије први су се побунили италијански бискупи назвавши овај нови друштвени тренд Содомом и Гомором. Кардинал Анђело Бањаско, председник Италијанске бискупске конференције, јавно је осудио пројекат „Образовање за различитост“ и поручио: „Џендер идеологија није ништа друго него диктатура која намерава да укине све разлике како би сви постали једна безлична маса. Уништава се идентитет жене и мушкарца, а италијанске школе се претварају у кампове за индоктринацију и преваспитавање деце. Да ли родитељи још увек имају право да васпитају своју децу или ће им се то право законски одузети?“ Покрет грађана „Страже на ногама“, које италијански медији жестоко демонизују називајући их верским фанатицима и затуцаним фашистима, себе дефинишу као спонтани покрет отпора обичних људи и тврде да је њихово људско право да се не слажу са терором хомосексуалне мањине. Позивајући се на Устав и на Европску повељу о људским правима, „Страже на ногама“ већ месецима протестују широм Италије. У Бергаму и Тренту су агресивни ЛГБТ активисти сузавцима и каменицама напали грађане који су на централном тргу мирно протестовали против нових владиних мера; дошло је до општег метежа, тако да је у оба случаја морала да интервенише и полиција. Али, прва побуна избила је у Експерименталној основној школи „Марија Малтони“ у градићу Валдисиеве у близини Фиренце. Без знања родитеља деци је приказан филм, који експлицитно приказује и пропагира „хомосексуалну сексуалну праксу“. Око 150 бесних родитеља тада је упозорило школске власти да ће децу исписати уколико под хитно не зауставе агресију на породичне вредности. До сличног ексцеса дошло је и у Класичној гимназији у Модени, када су разјарени родитељи направили живи зид пред школом и онемогућили ЛГБТ активисткињи и политичарки, трансџендеру Владимиру Луксурији, да ученицима одржи предавање на тему сексуалних различитости. Слични протести родитеља проширили су се на целу Италију, а до кулминације је дошло када је избила жестока свађа и међу самим члановима италијанске владе. Десничар Габријеле Токафонди, заменик министра образовања, осудио је агресивно наметање џендер идеологије и нових облика породице. Неколико посланика исте политичке оријентације је оптужило потпредседника владајуће Демократске партије Ивана Скалфарота, декларисаног хомосексуалца и аутора спорног Закона против хомофобије, за завођење диктатуре која се може упоредити са Културном револуцијом Мао Це Тунга. Реаговале су „прогресивне, леве снаге“ оптужујући колеге десничаре за хомофобију и примитивизам. Контроверзни Закон против хомофобије још увек није усвојен јер је из парламента предлог прослеђен у Сенат на гласање. Покушај да „Пројекат за иновативно образовање“ уђе у италијанске школе на мала врата, мимо парламентарне процедуре, за сада је заустављен. Али, после победе Демократске партије на европским изборима, Иван Скалфарото је оптимистички поручио да ни по коју цену неће одустати од новог закона и џендер реформи школства, јер је, по њему, „нови закон велика шанса да заостала Италија изађе из средњовековног мрака. У међувремену, док незапосленост и криминал све више расту, у Риму су 7. јуна на јубиларној 20. геј паради уз 200 хиљада ЛГБТ активиста поносно дефиловали и бројни политичари леве оријентације, укључујући и градоначелника Рима, Игнација Марина, који је поручио да ће један од приоритета владе премијера Матеа Ренција бити управо Закон против хомофобије. Паоло Фереро, лидер реформисаних комуниста, изјавио је да ће Италија после доношења овог закона коначно изаћи из средњег века, а експоненти левичарског синдиката CGIL да ће ове прогресивне мере сигурно утицати на излазак земље из кризе.
ШТА ЈЕ „ЏЕНДЕР“ И КОНСТРУКЦИЈА „ЏЕНДЕР ИДЕНТИТЕТА“ У закључку Пекиншке декларације УН, која је једногласно изгласана 1995. године на Светској конференцији жена у Пекингу, први пут се званично помиње термин џендер (енг. gender – род): владе и друга државна тела треба да пропагирају јасну и активну политику с циљем да џендер идеологија постане водеће мишљење у друштву и политици. Од тада је 191 држава потписала смернице из поменуте декларације, а Европски парламент је 2006. прогласио резолуцију Б6-0025/2006 по којој се уводе правне мере за сузбијање хомофобије. Све државе чланице обавезале су се да у кратком року донесу одговарајуће законе, тако да је џендер идеологија данас прави глобални феномен и синоним за политичку коректност, а законодавство, медији, култура и образовање стављени су потпуно у функцију промовисања ЛГБТ идеологије. Без званичног државног благослова за продирање ове идеологије у све друштвене структуре нема ни говора о добијању новца из европских фондова, а аутоматски се обуставља и приступ новцу за пројекте за развој и попуну државног буџета УН. Према теоретичарима џендер идеологије не постоје никакве битне разлике између мушкараца и жена! На друштвеној мрежи Фејсбук однедавно постоји лепеза од 56 могућности да се определите. Уколико се не пронађете ни у једној од 56 понуђених опција, и за вас има наде: ви се још увек тражите и спадате у категорију сексуално недефинисаних особа. Цео овај дијапазон избора сексуалног опредељења доскора се налазио у медицинским уџбеницима, у групи поремећаја који почињу психијатријском шифром Ф64 (поремећаји полног идентитета). Али, под притиском моћног ЛГБТ лобија, ОМС (Светска здравствена организација) доскорашње „психијатријске дијагнозе“ експресно је прогласила за нормално и чак пожељно понашање.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.