Прилози за новију историју САНУ

Пише Василије Крестић

Под насловом „Прилози за новију историју САНУ – о Меморандуму, САНУ и њеном руководству”(ИП Београд, 2014.) из штампе је управо изашла нова књига академика Василија Крестића. Одговоре на питања како Академија као најзначајнија научна и културна установа српског народа „дише”, аутор је дао и у низу у овом издању цитираних интервјуа који су објављивани током протеклих деценија. Књигу – драгоцено сведочанство о једном времену, чији учинци одређују и данас актуелне друштвене прилике у Србији, чине одабрани фрагменти поменутих разговора, уз тематске, посебним поводима писане критичке осврте на догађања не само под кровом САНУ.
Објављујемо ауторову „Уводну реч” из књиге .

Зато што се као члан САНУ у тој кући налазим више од тридесет година, што у њој нисам био само присутан већ и активан, што сам више од три деценије директор Архива САНУ, што сам непуних четрнаест година био секретар Одељења историјских наука и члан Председништва, упознао сам Академију, начин њеног функционисања и многе њене функционере. Другим речима, добро знам како Академија дише, кроз какве фазе је пролазила у последњих тридесет година, како се у том периоду понашала, с каквим проблемима се суочавала, како је те проблеме решавала и шта је све чинила да неокаљана и достојанствена сачува углед и преброди све Сциле и Харибде.

Као савременик и учесник у многим збивањима која се тичу САНУ и нашег друштва у целини, сведок сам и најновијих дешавања у којима се часништво Академије у последњих десетак и више година не сналази и својим погрешним чињењем, или оглушавањем о многа значајна питања нашег народа и државе нарушава углед и достојанство куће којом руководи. Зато што је наша јавност заинтересована за Академију, што прати све што се у њој, с њом и око ње збива, одлучио сам да објавим више прилога који се тичу Академије. Тим прилозима савременици ће се поближе упознати са стањем у Академији. Хоћу да верујем да ће они нашим пoтомцима који се буду занимали за историју САНУ омогућити да боље разумеју догађаје и време кроз које је пролазила Академија. Дозвољавам могућност да, упркос жељи да будем истинољубив, изнесем чињенице које се не могу оспорити, прилози које објављујем, а поготово тумачења која уз њих дајем могу имати и извесну ноту субјективности. Баш зато сам и одлучио да их објавим у овом тренутку, када још увек има живих савременика и учесника у догађајима који би, можда, могли у нечему да ме исправе, допуне или демантују. Прилоге за новију историју САНУ не објављујем из личних побуда да бих некога наружио, криво оптужио и обезвредио, или да бих себе на неки начин незаслужено про-мовисао. Чиним то као сведок времена и професионално одговоран историчар који жели да остави трага о једној од најзначајнијих српских националних установа, о политичким приликама кроз које је она пролазила, о људима који су је предводили, о њиховој способности или неспособности, о члановима САНУ, њиховом односу према Академији, друштвеној и политичкој кризи кроз коју су пролазили Србија и Срби, али и о сопственом понашању и сопственој делатности, па и одговорности према установи и њеном угледу, до којих ми је веома стало.

[restrictedarea]

Најтежи период у послератном раздобљу, ван сваке сумње, време је које је обележио Меморандум САНУ. Како је о том документу, a у вези с њим о САНУ и академицима, па и о Србији и Србима изречено и написано брдо разних злонамерних измишљотина и минхаузеновских лажи, у при-лозима које објављујем читалац ћe о томе наћи пуно података. Он ћe сазнати: зашто је и с којим циљем настао Меморандум; ко га је и зашто нападао; да ли је то прокомунистички или антикомунистички, пројугословенски или просрпски документ; како га је у часу настанка прихватио у Србији акредитовани дипломатски кор; да ли је Меморандум национални програм; да ли је српска власт у време Слободана Милошевића стајала иза Меморандума и да ли га је она и наручила од САНУ; да ли је Меморандум послужио као иницијална каписла за разбијање Југославије; да ли је академик Ћосић на неки начин учествовао у изради Меморандума и да ли је као председник државе имао задатак да га у пракси реализује; како су академици прихватили Меморандум, да ли се, када и зашто известан број академика дистанцирао од Меморандума; сазнаће о држању ДОС-а и ондашњих медија према Меморандуму; о оцени коју је о Меморандуму изрекао Иван Стамболић; о последицама меморандумске афере на понашање Академијиног руководства и о бројним другим питањима која се тичу тог документа и САНУ.

О свему томе писац ових редака износио је своја сазнања и виђења у многим интервјуима датим разним новинама почев од 1993. године до данашњих дана. Разбацани на разне стране, у тематски разноврсним и опширнијим верзијама интервјуа, они су у овој збирци текстова, у њеном првом делу, сложени хронолошким редоследом, чине заокружену целину.

У другом делу ове збирке објављени су текстови који се односе на стање које влада у Академији и на начин на који Извршни одбор САНУ, с председником Николом Хајдином на челу, управља Академијом. Сви ти хронолошки поређани текстови су или моја излагања саопштавана на скупштинама САНУ, или ауторски чланци штампани у неким листовима и часописима. Читалац ћe из њих сазнати који су све узроци мојих критичких иступа и у чему се састоји мoje неслагање с Извршним одбором Академије. Да не бих препричавао садржаје својих текстова, желим да нагласим да у њима нема никаквих себичних мотива. Моја критика није усмерена на личности, већ на њихове погрешне поступке и непримерена дела, на чињење и нечињење, на једно времену и околностима непримерено понашање руководећег тима Академије, које њој и њеном угледу, а и академицима наноси штету. Према томе, моја критика изрицана је с намером да буде конструктивна. Она има задатак да у Академији мења оно што у њој не ваља, да је спасава од даљег понирања, да је неокаљану очува као највишу и најзначајнију српску научну и уметничку установу.

Добро знам да ћe објављивање ових прилога за новију историју САНУ погодити оне који су се нашли у жижи моје критике. Међутим, од изречених критика нисам могао а ни хтео да одустанем из неке болећиве колегијалности, утолико пре што они које критикујем ниједним својим поступком током више година нису показали спремност на било какво ме-њање начина управљања Академијом. Мени је до Академије, њеног значаја и угледа стало више него до нездравих колегијалних односа, до тобожњег мира у кући која се урушава док у њој сви ћуте и воде политику незамерања, иако виде да је она на странпутици, да су на њеном челу људи који немају ни знања, ни способности, ни добре воље, ни енергије, недорасли послу којег су се прихватили.

Овом књижицом појављујем се у овом тренутку у којем се приближавају избори за ново руководство САНУ. Прилозима које објављујем желим да упозорим академике на то да добро отворе очи када буду бирали нове часнике Академије.

Они не би смели да личе на садашње руководство, које је обрукало нас и нашу установу. Особито када су одлучили да промене име Српске академије наука и уметности и из њеног наслова избришу прву реч, која им је сметала, које су се стидели и којом су се, по свему судећи, неком додворавали.

Занимљиво је и заслужује да буде забележено да они академици који су предложили садашње руководство САНУ током читавог његовог мандата нису нашли за потребно ниједним поводом да се огласе или критикују његове поступке. Нису то учинили чак ни онда када су Хајдин и остали часни-ци Академије покушали из наслова САНУ да изоставе њену националну припадност. Стога се с разлогом може поставити питање да ли група академика која је предложила садашњи састав Извршног одбора стоји иза политике председника Хајдина. Да ли је он њиховом сагласношћу и у њихово име давао анационалан смер нашој Академији? Било би добро да се та групација академика о том питању изјасни, утолико пре што се она, у последњих десет и више година, појављивала као предлагач састава Извршних одбора, па ваља очекивати да ћe се у том својству појавити и на следећим изборима. У сваком случају, ако поново будемо изабрали часнике Академије којима ће сметати ознака њене националне припадности, боље је да такве Aкадемије више и не буде, јер ћe она служити на срамоту свих нас који смо њени чланови.

Приводећи крају ову уводну реч, желим да упознам читаоце с чињеницом да на све моје критике и јавна иступања о Академији и њеном руководству, чланови Извршног одбора никад и нигде нису реаговали. Они никад нису дигли глас против мојих критика ни демантовали замерке које сам им током десет и више година упућивао. To нису чинили зато што сам о њима и њиховом понашању увек износио само непорециве чињенице. Немоћни да их оспоре, а умишљени и бахати, све време су ћутали и радили како су и шта су хтели. Само једном, поводом мог јавног иступа на скупштини Академије, у којем сам критиковао Извршни одбор и председника, Хајдин је изјавио да сам га клеветао. Сујетан и уверен да је непогрешив, није схватио да јавно изречена критика, у његовом присуству, никако није и не може да се протумачи као клевета. Истим поводом је потпуно бесмислено реаговао и потпредседник Никола Тасић изјавом да сам „милетићевски“ расположен. Обе те изјаве, које јако добро карактеришу поменуте чланове Извршног одбора и њихово понашање, уврстио сам у ове прилоге.

Коначно, дужан сам да обавестим читаоце да у прилозима које објављујем има и неких понављања, која због њихове аутентичности нисам ни могао, ни хтео да избегнем.

Београд, 20. фебруар 2014.

[/restrictedarea] займы без отказа займ под залог недвижимости екатеринбургзайм без отказа и проверокзайм на карту по паспорту

Један коментар

  1. Усамљени СЛОБОДО УМНИ Гос, Василије стално БУДИ успавану памет наше, дали наше Академије? Зашто кажем наше јер нису академици стали у одбрану националних интереса Срба и територије српског народа, од Југа до Севера и Истока и Запада ДРЖАВЕ за коју су своје животе дали Срби из горе поменутог географског простора. Знате Гос,АКАДЕМИЦИ ви полемишете у топлим одајама а Ваши сународници расути по свим меридијанима за вас поједине био је и
    Броз ( АКАДЕМИК) и зато сте у овом положају заједно са Србима и Србијом државом у ком се налазимо због Вашег нечињења од интереса
    СРБА.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *