МАРКО И ЛАЗАР

Пише Драгомир Антонић

Марко Краљевић је у народној песми укидао свадбарину, а данас је Лазар уводи. Имају они доста заједничког…

Не може човек без народне песме, народне приче, старовремских закона. Ко их чита, њега мало шта данас може изненадити. Сад је у моди, на сва уста се прича о таксама, порезима, смањивању дефицита и утеривању пара у државни буџет. Министри, све наводно школовани у иностранству и бивши радници, у јавности названи експертима Светске банке, ММФ и сличних мафијашко-спекулантских организација, плаше грађане саопштењима, изјавама, јавним наступима. Све експерт до експерта – кад су толики стручњаци, што их не задржаше у тим светским институцијама, него их послаше нама – озбиљних лица говоре само у цифрама. Боже ме опрости, као да су обичне касирке или келнерице које на крају смене предају пазар. Обавезно додају како се плате и пензије морају смањити, јавна предузећа приватизовати, нове таксе увести. Дуговања за комуналије пленидбом наплаћивати. Тад, кажу министри и експерти, кад нам све отму, биће нам боље почетком или средином 2016. године. Ко преживи причаће. Уз приче, моја покојна баба Стана би рекла, лапрдање, иде обавезно поглед у камеру, драмска пауза и реченица: „Ово су наше обавезе на путу (друмарина?) ка чланству у ЕУ. Друге земље у ¸региону‘ су такође прилагодиле своје прописе.“ По природи сам пристојан човек, бар верујем да сам такав. Псујем само у кафани. Зато ћу сад написати: Идите у першун! Нећу ни у какву евроунијатску организацију. Не тиче ме се како живе у „региону“. Живим у Србији и важно ми је како у њој живим.
[restrictedarea]

ПОУКЕ СВЕТОГ САВЕ Што се тиче плата, уважени министри, цитираћу вам део 48. главе Законоправила или Крмчије Светога Саве а који гласи:
„Да се не лишава плате сиромах или најамник који ради. Да не преноћи плата твог надничара код тебе до јутра, нити пак да лишиш плате, него да даш плату његову пре заласка сунца, јер је сиромах и њој се нада, те да не повиче ка Господу против тебе и биће ти грех“. (Миодраг Петровић, Крмчија Светог Саве − О заштити обесправљених и социјално угрожених, Београд 1990). Нека данашњи законодавац обезбеди да се овај члан спроводи у пракси и никакве друге мере ММФ и других светских организација нису потребне
Свети Сава се, да подсетим, родио 6682. године, а упокојио 6744. године, по Српском народном календару, или живео је од 1174. до 1236, по јулијанском. Значи, ово је написано пре девет векова.
Ако се неком чини да је ово далека прошлост, то само говори да је Србија одавно правно уређена земља. Зато, поштовани експерти, погледајте шта је све, бар што се пореза тиче, написано на српском језику од Душановог законика, преко Закона о порезу из 1861. и каснијих дела српских научника (види Обрен Благојевић, Економска мисао у Србији, Београд 1996.)
Није ми намера да се бавим пореском политиком, већ да укажем да школовани у иностранству не помисле да у Србији није пре њих нико живео, радио и порез плаћао. Нека погледају у домаће књиге, старије и новије. Нека извине данашњи порески властодршци, али они се сад понашају као Турци харачлије који су наплаћивали порезе на све и свашта. На мосту и на ћуприји, како би се рекло у народу. Ништа се није могло урадити, нити смело имати а да се зато неки порез не плати. Слушајући предлог надлежних, биће још горе него под Турцима. Све се мора регистровати. У селу овца, јагње, свиња, кокошка, певац, пиле, башта, воћњак, бунар, извор, чесма, трактор, косачица, мотика, плуг, шупа, пушница, млекар, вишак стамбеног простора… Сваки догађај у животу (ово важи за село и град): веридба, венчање, крштење, пријављивање рођеног детета, полазак у школу – све ће се опорезовати. Знам да се и сада плаћају таксе за крштење, венчање, погребне услуге, гробно место али сад ће све постати и пореска обавеза. Мораће да се плати порез или ПДВ и кад се славска свећа купи.

СА БУЗДОВАНОМ И БЕЗ ЊЕГА Марко Краљевић је у народној песми укидао свадбарину, а данас је Лазар уводи. Имају они доста заједничког. Обојица имају бркове и послују са Арапима. Марко, путујући по Косову равном, сретне лепу Косовку Девојку, тужног изгледа, и упита је зашто тугује, а она сузних очију одговори:

„Драги брате, делијо незнана,
с себе срећу изгубила нисам,
ни са себе, ни са своје мајке…
већ сам јадна срећу изгубила:
ево има девет годин‘ дана
како дође Арап прекоморац,
па од цара Косово закупи,
и наметну зулум на Косово:
Косово га и поји и рани.
Па је други зулум наметнуо:
ко с‘ удаје – тридесет дуката,
ко се жени − тридес‘т и четири.
Који има те толико даде,
тај се јунак може оженити
и девојка млада удомити;
а у мене браћа сиромашна,
нема блага да Арапу даду…“

Марко Краљевић је био нешколован, али краљевског порекла, те је после успешних преговора и уз малу помоћ буздована успео да укине свадбарину. Лазар школован, али без буздована, успео је некако да искамчи трећину од обећаног кредита, под повољним условима. Оно што није добио од Арапина узеће од српског народа а уз помоћ органа репресије. Што државних, што приватних.
Наводно ће пустити проф. др Војислава Шешеља из хашког казамата. Гледајући шта су му све радили, којим су га мукама мучили, какве су све подлости са правдом и законом чинили, које су све преваре радили, имам право да сумњам да ће се најаве обистинити. Волео бих да сам мање сумњичав и да се Војислав Шешељ врати кући. Даће Бог да га дочекамо у Србији. Не заборавимо остале часне Србе заточене по светским затворима. Молимо се за здравље архиепископа охридског Јована.
[/restrictedarea]