Извините, нисмо знали да смо вас убијали

Каква је веза између тајних и нелегалних експеримената са здрављем становништва, америчке владе и водећих светских фармацеутских компанија?

Бела кућа је у мају 2014. званично признала да је Америка спроводила акцију лажне вакцинације на Средњем истоку с намером да прикупи ДНК узорке ради идентификације наводних терориста из породице Осаме бин Ладена. Према извештају „Њујорк тајмса“ из 2011, ЦИА је месецима пре масакра – убиства вође Ал Каиде – започела лажну вакцинацију у Аботабаду (Пакистан) уз асистенцију државних лекара, од најсиромашнијих четврти како би кампања била уверљивија.
Ово је први пут у историји да америчка влада призна злоупотребу „јавног здравља“ за тајно, илегално прикупљање информација ради убијања људи, уз обећање да се то неће поновити и да вакцине више никада неће бити коришћене као војно оружје.

ДУГА ИСТОРИЈА ЕКСПЕРИМЕНАТА Забринута због губитка поверења у фармакопроизводе, америчка администрација − ангажована од фармакокорпорација − успаничено се правда претећи да ће у случају одбијања вакцинације „читава цивилизација бити уништена епидемијом полиа“. У потрази за одговором на питање зашто је тако изузетна опасност проглашена због 68 случајева полиомијелитиса на свету, од тога 59 у Пакистану, Мајк Адамс сугерише да кренемо трагом новца, с обзиром на то да стварна пандемија никада није објављена док се нису стекли услови за велику зараду.
[restrictedarea] Међу питањима на која амерички народ не добија одговор налази се и оно због чега се америчка деца вакцинишу против дечије парализе, пошто је у Америци ова болест одавно искорењена. При томе, над читавом кампањом стоји сенка вакцине контаминиране вирусом изазивачем рака, којом је вакцинисано преко 98 милиона Американаца (ова информација Центра за контролу болести и превенцију CDC у међувремену је уклоњена са њиховог сајта, али је сачувана под називом Cancer, Simian Virus 40 and Polio Vaccine). Симијан вирус је прво откривен код мајмуна 1960, да би се после тога необјашњиво појавио у вакцинама против полиомијелитиса. Према извештају CDC, овај вирус је изазвао појаву дечје леукемије, рака плућа и костију… иако је вакцину влада топло препоручила као безбедну. Научници тврде да су бројни данашњи случајеви канцера последица уношења ове вакцине у организам.
После појаве симптома парализе код индијске деце вакцинисане против полиомијелитиса, питање вакцинације прелази из стручних расправа на терен криминално-социопатских истраживања, уз проблематизовање етичког кредибилитета не само произвођача већ и Светске здравствене организације, влада и медицинских радника.
У међувремену стиже још једно извињење: од државног секретара Хилари Клинтон, „запањене“ подацима о медицинским експериментима у Гватемали спроведеним 1940. над затвореницима и менталним болесницима, намерно зараженим сифилисом како би се проверила ефикасност пеницилина. Делимично спонзорисани од стране Америчког института за здравље, ови злочини представљају само једну у низу злоупотреба медицинске науке, а извињењу се придружио и председник САД Барак Обама. Чим је сазнао за ове експерименте, телефонирао је председнику Гватемале, што указује на могућност да ће становништво планете кад-тад добити извињење због засипања из ваздуха тешким металима и супстанцама чија ће рецептура „запањити“ неког од будућих председника геноцидне Империје. Очигледна је намера да се извињењима ови експерименти представе јавности као изоловани неприхватљиви изузеци, премда се ради о систематски спровођеној пракси.
У књизи „У име науке“, Ендрју Голишек износи историју нелегалних, злочиначких медицинских експеримената над војницима и цивилима изведених током последњих сто година, за које нико до сада није одговарао. Експерименти нису вршени само над популацијом у сиромашним земљама већ и над сопственим становништвом, под патронатом најугледнијих института, међу којима је и Рокфелеров институт за медицинска истраживања.
Голишек тврди да је заливски синдром изазван експерименталном вакцинацијом америчких војника, а вакцина против свињског грипа је − захваљујући сејању панике – „успешно“ тестирана на милионима људи широм света.
Експеримент харвардског професора, др Ричарда Стронга из 1906. године, када су на Филипинима затвореници заражени колером, послужио је нацистима за одбрану пред нирнбершким судом с обзиром да су били оптужени за сличне „научне“ експерименте, међу којима је и изазивање пелагре. Нацисти су се бранили чињеницом да су амерички лекари 1915. открили шта проузрокује ову болест, али нису о томе обавестили јавност, зато што је од ње умирало сиромашно црначко становништво.
У експерименте са бојним отровима над 4 000 сопствених војника 1942. укључена је угледна компанија Мерк, чији је председник постављен на чело War Research Service − агенције задужене за надзор развојa биолошког оружја.
Године 1950. америчка војна индустрија почиње експерименте са хемијским запрашивањем домаћих и канадских градова, засипањем становништва кадмијумом (ради контроле ефеката хемијског оружја) а исте године је дуж обале Сан Франциска Морнарица избацивала бактерију Bacillus globigii, не би ли утврдила у којој мери је становништво осетљиво на овакве нападе.
Америчка војска је из сличних мотива 1951. контаминирала државни аеродром у Вирџинији бактеријом унесеном у храну и воду, а од 1956. до 1957. избацивала је комарце заражене жутом и денга грозницом, па су после изведене кампање војна лица (представљајући се као медицинско особље) обилазила подручје како би утврдили деловање експеримента на становништво. Засипање из ваздуха се показало ефикасним за спровођење пројекта „Чариот“, започетог 1958. од стране Америчке комисије за атомску енергију, када је радиоактивни материјал расипан изнад Поинт Хоупа на Аљасци.
Доу, хемијска компанија, платила је професору Клигману своту од 10.000 америчких долара да утврди на best online casino који начин диоксин (компонента агент-оранжа и осталих хербицида) делује на људе. Утврђено је да и те како делује, али се ова супстанца и даље налази на менију индустрије за производњу хране.

ФАРМАГЕДОН У међувремену су симптоми неухрањености и хемијског тровања препаковани и преименовани у латинске и грчке називе, па сврстани у монолитне ентитете новокомпонованих болести, претварајући их у златни рудник за произвођаче лекова (који делују на симптоме игноришући узроке болести). У оквиру овако конципираног медицинског система, лечење представља антитезу профитабилности која се базира на неизлечивости људског тела. Патентирани лекови су до те мере прецењени да превазилазе трошкове производње за 500.000 одсто, омогућавајући медицинским и финансијским институцијама перманентну производњу профита. Прерасподела богатства довела је до прерасподеле моћи, тако да су и најмоћније државе, као што је Америка, препустиле дизгине глобалним хегемонима из фармацеутске индустрије, међу којима је и Пфизер, уз логистичку подршку WHО, WТО и неколико моћника из сенке. Они више не признају законе држава нити се подвргавају било чијем ауторитету, намећући законе кроз транснационалне уговоре, што им омогућава да чак и лековите биљке прогласе илегалним.
О функционисању фармагедона − масовне контроле лековима – говори и др Меркола, износећи детаље из сопственог искуства стеченог током вишедеценијског рада у овој индустрији: „Сем огласа у медијима, читава армија аквизитера инфилтрирана међу лекаре корумпира све сегменте здравственог система, док корумпирани лекари истраживачи, на симпозијумима и у фалш научним радовима, рекламирају производе матичних компанија.“
Борба за профит се води и на терену „угроженом“ јефтиним генеричким лековима (копија идентична оригиналном леку са заштићеним именом, једнако ефикасна али под другачијим називом). Мултинационалне фармацеутске компаније управо врше притисак на америчку владу да блокира јефтиније, генеричке варијетете лекова спасоносних за болеснике у Индији. Америчка фармацеутска индустрија покушава да спречи овакво преструктурирање, проглашавајући Индију за „најгорег преступника“ када се ради о заштити патентних права, с намером да против ње „предузме озбиљније мере“. Кампања је иницирана одлуком индијског суда да компанији за производњу генеричких лекова дозволи продају јефтиних замена за нексавар (Бајеров лек против рака) што је изазвало негодовање компаније уз коментар: „Ми нисмо тај лек развили за Индијце, већ за западне пацијенте који могу да га приуште.“
Др Бенџамин Раш, потписник америчке Декларације о независности, предвидео је својевремено да ће привилегована класа алопатских лекара преузети ексклузивно право предлагања и преписивања лекова, чија фармакопеја искључује – из принципа – сву лековиту храну, витамине и биљке. „Уколико слободу коришћења медикамената не уградимо у устав, доћи ће време кад ће се читав систем здравствене заштите организовати по принципима прикривене диктатуре. Предавање уметности и вештине лечења искључиво лекарима створиће од медицинске науке Бастиљу. Сви закони до сада донесени у САД су деспотски и антиамерички.“ Чак ни Раш није могао да предвиди овакав развој разузданог нихилистичког капитализма, систематски усмереног ка претварању медицинске вештине у оружје за масовно уништење.
[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *