Тикве опет процветале

Аутор Драгослав Михаиловић Позориште Београдско драмско позориште Датум премијере 24. мај 2014. Редитељ Бобан Скерлић Сценограф Кирил Спасески Костимограф Татјана Радишић Композитор Зоран Ерић Сценски покрет Марија Миленковић

Пише Рашко В. Јовановић

Успешно реализована премијера драме Драгослава Михаиловића − „Кад су цветале тикве“ свакако се може означити као извођачки подвиг, зато што су нове ансамбл представе ове сезоне веома ретке у нашим позориштима

Наш познати прозаист – приповедач, романсијер и драматичар, Драгослав Михаиловић, већ првом збирком приповедака, „Фреде, лаку ноћ“, објављеном 1967. године, освојио је читаоце језгровитошћу прознога израза, сочним језиком и тананим психолошким понирањима. Наредне године објавио је роман „Кад су цветале тикве“, према којем је написао и истоимену драму, приказану 1969. године на сцени Југословенског драмског позоришта и након пете репризе, из политичких разлога, после једног Титовог говора, повучену са репертоара. Четири године након Титове смрти, 1984, драму „Кад су цветале тикве“ извело је Народно позориште у Београду, у режији Виде Огњеновић. Радња ове драме, у коју је аутор, углавном успешно, преточио властити истоимени роман, догађа се у београдском насељу Душановац 1948. и током неколико потоњих година, у време када се после Резолуције Информбироа Титов режим разрачунавао са домаћим поклоницима догматских начела и констатација у том документу обнародованом по диктату Москве. У таквим условима многи ће бити депортовани на Голи оток, где ће се наћи и отац и брат Љубе Сретеновића Врапчета, главног јунака романа и драме, који ће и сâм, због сукоба са Перишићем, пуковником Удбе и председником боксерског клуба „Раднички“, добити позив за одслужење војнога рока. Последњег дана службе, пошто се већ раздужио, у жестоком обрачуну усмртио је Столета Апаша и тако му се осветио због силовања сестре, што је опет била Апашева освета јер му је Љуба својевремено на игранци преотео девојку. У средишту драме није само судбина главнога јунака већ и судбина његове породице: бићемо сведоци затварања његовог оца Андре, оптуженог да је присталица Информбироа, који ће бити после извесног времена ослобођен, као и депортовања брата Владе на Голи оток, а сестра Душица ће умрети док је служио војску, што ће све убрзати смрт њихове мајке Милинке. Право речено, читава породица Љубе Врапчета биће разбијена док је служио војни рок.

[restrictedarea]

Драму „Кад су цветале тикве“ режирао је Бобан Скерлић: вешто искористивши њену мозаичну структуру, остварио је занимљиву представу где се нижу призори који, напоредо са повећањем драмске напетости, непрестано све више и више обузимају пажњу гледалаца. Редитељ је добро учинио јер је боксерски ринг увек смештао у други план, без обзира што су глумци углавном овладали позама и понашањем у боксовању. Наравно, редитељ је највише пажње дао интерпретатору главне улоге. Додељујући улогу Љубе Врапчета Милошу Биковићу, редитељ Скерлић учинио је добар потез. И својом физичком конституцијом, односно укупним изгледом, овај млади глумац одговара свему што произлази из надимка Врапче. Зато је већ тиме освајао симпатије гледалаца, пошто је реч о лику рудиментарних осећања и очигледно неискусном кад је реч о политичким збивањима, али у основи поштеном и правичном човеку. Милош Биковић уверљиво је оживео лик Љубе Врапчета, приказавши га доследно као позитивног јунака, дакле, пошло му је за руком да глумачки оправда и други његов надимак – Шампион. Његову сестру Душицу са суптилношћу је одглумила Ања Алач. Срђан Дедић, као Љубин отац Андра, глумио је непосредно и са присном топлином, успевши и да физички прикаже процес унутрашње психичке драме која ће га саломити. Даница Ристовски је са рафинманом приказала Љубину мајку Милинку. Био је потресан призор када, опхрвана слабошћу, пада у кревет и умире. Марко Живић, као Столе Апаш, предводник душановачких мангупа, доследно је градио лик који није ништа друго до Љубина зла коб. Његову мајку, Ружу, са много такта и искреног емоционалног ангажмана одиграла је Јелена Чворовић Пауновић. У сагласности са Столетом Апашем, уиграно су наступили Андрија Кузмановић, као Ивица Лепи и Иван Зарић, као Мита Мајмун. Петар Бенчина наступио је као Драганче Стојиљковић, боксер и Љубин друг; умео је да буде простосрдачан у изразу пријатељства. Јелисавета Орашанин тумачила је Смиљку и била посебно уверљива у последњем призору када саопштава Љуби да се удала за другог док је био у војсци. Карактеристичну фигуру старог Перишића, пуковника Удбе и председника боксерског клуба, иначе инвалида без леве руке и народног хероја, рељефно је сценски оживео Слободан Бода Нинковић понашајући се ауторитативно и неприкосновено у свему. Доброг партнера имао је у Дејану Матићу Мати, који је наступио као поручник милиције Ракић, члан Управе боксерског клуба „Раднички“. Милан Чучиловић играо је Капетана Зорића, Љубиног тренера, спонтано и у исти мах деликатно испољавајући добронамерност и приврженост према своме питомцу. Истакли су се Иван Томић који је, као водник Здравко, дискретно испољавао спремност да уз мито помогне Љуби да се дан раније раздужи, као и Драган Петровић Пеле који је, као Суља, батинањем енергично тренирао строгост. Саво Радовић, као тренер боксерског клуба, донео је једну аутентичну боју. У осталим улогама успешно су наступили: Наташа Марковић (келнерица) Бора Ненић (човек) и Лако Николић (инвалид). Посебан допринос представи дао је Михаило Миша Јанкетић тумачећи Љубу Сретеновића Врапчета много година потом.

 

Сценографско решење Кирила Спасеског било је у основи минималистичко, није се инсистирало на оживљавању негдашњег душановачког амбијента, о којем иначе читамо у програму представе прилично исцрпне тачне податке. Ипак, сценографија је померањем појединих елемената декора давала могућности брзе назнаке промена места догађања и зато се може рећи да је била потпуно функционална. Успешно реализована премијера Михаиловићеве драме „Кад су цветале тикве“ у Београдском драмском позоришту свакако се може означити као извођачки подвиг, зато што су нове ансамбл представе ове сезоне веома ретке у нашим позориштима.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.