Лети перје на Темзи

Зa „Печат“ из Лондонa Дејан Лукић

Ветрови еврофобије одавно дувају Острвом; од Лондона на југу до Единбурга на северу. Анкете сада најављују да ће европско перје да лети на све стране. Најџел Фараџ обећава „земљотрес“ и на следећим изборима за вестминстерски парламент

Предстојећи избори за посланике Европског парламента обећавају у Великој Британији политичку грмљавину, а лидер еврофобичне Независне партије Уједињеног Краљевства (УКИП) Најџел Фараџ, обећава још и „прави земљотрес“. Са разлогом.

Ако 22. маја изборни резултат буде одговарао свим тренутним испитивањима јавног расположења Британаца, еврофилима на Острву ће да лети перје. Најновија анкета, коју објављује „Сандеј тајмс“, показује да УКИП, партија која је доскора таворила на маргинама политичког живота, води испред до сада водећих политичких странака – лабуриста, а поготово владајућих конзервативаца. Вођство Фараџових еврофоба је константно, и повећава се; не пада испод три процента надмоћи у односу на лабуристе; за преко девет процената је испред конзервативаца, а за целих деветнаест испред либерала, који тренутно деле власт са конзервативцима.

ПОВРАТАК СУВЕРЕНИТЕТА Слика расположења бирачког тела објашњава и атмосферу пред изборе за Европски парламент; обрачуни противника губе и привид политичке коректности, и све је мање некадашњег британског „фер плеја“. „Велики“ су на положаје извукли најтежу артиљерију; на Фараџа се пуца са свих страна, нарочито из заседе. Лети перје.

УКИП у Политичком манифесту има два слова која погађају у жицу већине Британаца, а ремете комбинаторику владајућег естаблишмента: УКИП проповеда напуштање Европске уније и затварање британских граница за хаотичну, псеудолибералну политику имиграције на Острво.

УКИП је у предизборну кампању кренуо са обећањем Британцима да ће, ако му се пружи шанса, Британију „вратити кући“. Пре него што се тај излазак из „пропалог пројекта“ Европске уније одигра на референдуму, који је премијер Дејвид Камерон, под притиском јавног расположења, обећао до 2017. године, програм Фараџових еврофоба је да се у Лондон врати највећи део националног суверенитета који су досадашње владе отуђиле у корист Брисела.

„Ми желимо једну пост-ЕУ Британију; сензибилну Британију која ће да изражава добродошлицу имигрантима, али истовремено да заведе стриктну контролу квалитета и броја људи који могу да уђу у Британију“, прецизирао је Фараџ приликом објављивања Политичког манифеста УКИП-а и дефинисања његових будућих односа са Бриселом. У истом даху упозорио је да Британија не жели да окреће леђа „талентованим имигрантима“ из, на пример, бивших британских колонија, попут Индије или Пакистана, али ће, каже, УКИП без устезања и са гуштом да „затвори капију пред овом садашњом, неконтролисаном инвазијом Бугара и Румуна на Острво“!

Фараџ је, очигледно, „осетио крв“ након читања последњих јавних сондажа. Уверен је да евроскептична политика Независне партије Уједињеног Краљевства, са њеном антиимиграционом компонентом, „има шансу да изазове такав потрес у британском политичком систему, који неће да буде ништа слабији од тектонског гибања крупних пропорција“. Сматра да, ако УКИП однесе победу на овим, европским изборима, и ако касније Британци на референдуму окрену леђа Европској унији, и ако, пре тога, Лондон врати кући из Брисела део националног суверенитета – „пред Британијом се отварају широке перспективе просперитета“.

На предизборним постерима УКИП-а широм Острва доминира слика британског радника како проси за неколико пенија, док се иза његових леђа види натпис: „Политика ЕУ на делу: ударац који британским радницима наноси јефтина страна радна снага.“ Поруке које прате овакве постере позивају становништво да својим властитим новцем финансира „долче вита“ бриселских бирократа док, истовремено, 26 милиона људи у Европи у агонији тражи запослење, а у Грчкој, на пример, последње статистике говоре како сваке седмице по један Грк изврши самоубиство због несношљивих животних услова.

Оваква ситуација је „болни одраз реалности“ која погађа, поручују предизборне пароле УКИП-а, милионе Британаца. Највећи број њих „са муком саставља крај са крајем, далеко до овог ¸слатког живота бриселске бирократије и њених апологета у Вестминстеру… Мало ћемо да очерупамо перје тој господи и нико се неће због тога ожалостити!“, узвикује Фараџ.

[restrictedarea]

БЛАЋЕЊЕ ФАРАЏА До сада су поруке ове врсте у естаблишменту узимане као оперетске бравуре колоритног Најџела Фараџа, али сада истраживања показују да је враг однео шалу.

Поуздан знак узбуне је факат да је и ББЦ, увек поуздани преносилац етаблиране политике у Вајтхолу, кренуо у контраофанзиву из свих азимута, при томе уз употребу ниских, па и најнижих удараца. На нишану је, по обичају, компромитација промотера политике пре него саме политике. Политички уредник ББЦ-ја Ник Робинсон није нашао отровнији начин блаћења „моралног лика“ вође УКИП-а него да га пред камерама и под пуним светлима рефлектора упита како ће да помири квадратуру круга; како ће да Британцима објасни „вапијућу контрадикцију“ у својој политици спречавања имиграције на Острву док, истовремено, у властитој кући запошљава немачког имигранта. „Немачки имигрант“ је Фараџова супруга, Немица. Лицемерје лидера УКИП-а је, дакле, евидентно: немачки имигрант у кући лидера антиимиграционе политике отима радно место неком британском несретнику без посла…

Најџел Фараџ је харизматичан, домишљат и духовит противник, поготово у сусрету са провокацијама цинично уштогљених, догматизованих, „политички коректних“ провокатора. „Нисам сигуран да би било ко од домаћих незапосленика пристао да целе ноћи, до свитања, пробди у мојој соби; да до зоре чита електронске поруке у мом компјутеру и да ми затим, ујутро, све то реферише. И још бесплатно.“

Избори за Европски парламент једина су прилика − изван институције парламентарних избора на Острву − где 46 милиона Британаца могу да директно бирају своје представнике. Европски парламент је, такође, једина институција у ЕУ произашла из процедуре гласања на изборима.

Куриозитет избора за парламент Европе − по некима, уједно, и гротеска − јесте факат да на овим изборима заправо нико не побеђује! Из ових избора не произлази нова влада нити пак опозиција у њеном класичном значењу каква је, рецимо, у вестминстерском парламенту.

Избори за парламент у Стразбуру и Бриселу (два ротирајућа седишта) практично имају мало или нимало утицаја на политику ЕУ. А имаће је још мање ако се исход избора од 22. маја буде поклопио са сондажама јавног расположења широм Уније, и блок евроскептика напуни парламентарне клупе… Што се тиче британског дела једначине, победа Фараџа на изборима значила би својеврсну парламентарну перверзију, у којој већину из једне земље ЕУ у парламенту ЕУ представља блок који тражи напуштање Уније.

На самом Острву ови избори ће, по већини анализа, да имају директан утицај на опредељење бирача на изборима за национални парламент следеће године.

 

КАМЕРОНОВО НЕЋКАЊЕ Британија је једна од осам земаља ЕУ − укључујући Француску и Немачку − која за Европски парламент гласа по такозваној „затвореној листи“ − гласа се не за кандидата, него за партијску листу. Саме партије одлучују, затим, ко ће да их представља у Бриселу. Први на листи обично пролазе боље од осталих. Победник избора је партија са највише добијених гласова. На изборима 2009. године то је била Конзервативна партија. Од тада па до данас, Британци су постали још скептичнији према бриселској наддржави. Овога пута борба прса у прса ће се водити између УКИП-а, који хоће да напусти Унију, и лабуриста који, у додворавању изборној бази за парламентарне изборе у земљи, метанишу између Великог брата у Бриселу и евроскептичне реалности у земљи.

Камеронова политика према питању ЕУ је, такође, рецепт за пораз на изборима идуће године. То је политика „и јесам и нисам“. Обећао је народу референдум (до 2017.) са питањем: остати или изаћи. Али, пре тога би покушао нешто у шта не верују ни Британци нити пак он сам − да пре референдума коренито преваспита Унију, а самим тим и редефинише односе Британије са њом.

Ово „и јесам и нисам“ већ је Камерона коштало пада конзервативаца у свим анкетама, а највећи број нових придошлица у УКИП управо су некадашњи гласачи Конзервативне партије. УКИП и лабуристи се тренутно боре за прво место у анкетама; конзервативци су испод њих − на око 22 процента.

Један од три Британца који су пре четири године гласали за конзервативце сада у анкетама каже да ће да гласа за УКИП. У тоталу, 50 одсто оних који су 2010. били уз Камерона сада је одлучило да гласа за јасну антиевропску политику УКИП-а или ће се, у најбољем случају, уздржати од изласка на европске изборе.

Камерон има још једну главобољу: у врху његове партије нараста струја која би радо ушла у погодбу са Фараџовом партијом као природним савезником на десници. Камерон, међутим, нема куражи да пређе тај Рубикон, па му неке анализе предвиђају „тихи устанак“ у властитој странци.

Партија изразитих еврозанесењака, либерала, налази се пред изборним „масакром“. Тренутно је подржава само 8 одсто Британаца.

Ветрови еврофобије одавно дувају Острвом; од Лондона на југу до Единбурга на северу. Анкете сада најављују да ће европско перје да лети на све стране. Фараџ обећава „земљотрес“ и на следећим изборима за вестминстерски парламент. Уједно, расте притисак на Камерона да референдум о изласку из Уније распише и пре 2017. године…

Они који до сада нису узимали УКИП као озбиљног такмаца традиционално крупним играчима на унутрашњој сцени почињу да верују у Фараџов „земљотрес“. Нису у питању само ови, европски избори, него и они национални идуће године. Прошлонедељне анализе јавног мњења предвиђају да би на изборима 2015. Камерона могло да напусти до 30 одсто његових гласача, уколико партија не уђе у неку врсту договора са УКИП-ом.

У међувремену, и оно мало евроентузијаста напушта брод. Међу њима је и бивши донатор конзервативаца, милионер Пол Сајкс, који је већ утрошио 1,5 милиона својих фунти у промоцију Фараџове партије, која је пак прошле седмице скочила у анкетама за још 8 процената − на 38 одсто. Лабуристи су пали на 27. Тих Фараџових 38 одсто је више него што заједно има владајућа коалиција еврофанатика из Либералне партије и евромешетара конзервативаца.

Лети перје на Темзи, а сва је прилика да ће бити и земљотреса…

[/restrictedarea]