Гладовање у капитализму

Пише Филип Родић

Када се помене гладовање, обично се помисли на неку неразвијену земљу трећег света, најчешће у Африци, где је глад изазвана сушом или крвавим оружаним сукобом. У 21. веку, међутим, све је већи број сиромашних и гладних који живе у најразвијенијим и најбогатијим државама света. Тако је, на пример, данас у САД гладно свако пето, а у Великој Британији свако четврто дете

Упркос званичним најавама да је рецесија у САД заустављена и да се почело са привредним опоравком, број људи чији живот у овој земљи зависи од народних кухиња достигао је децембра 2012. рекордну бројку од 49 милиона, што је највише од велике кризе из 1929. године, и чак за 70 одсто више него 2008, указују управо објављени подаци организације „Фидинг Америка“. Ово значи да је помоћ у храни неопходна за 16 одсто Американаца, двоструко више него 1975. Код деце је ситуација још драматичнија, јер неадекватан приступ храни има њих 16 милиона, односно 21,6 одсто. Према извештају, у САД постоје десетине округа где више од трећине деце нема довољно хране. Раст броја гладних у САД прати раст екстремног сиромаштва, тако да је број америчких домаћинстава која живе са мање од два долара дневно по особи више него удвостручен између 1996. и 2011, пораставши са 636.000 на 1,46 милиона. Данас скоро три милиона деце живи у домаћинствима која зарађују мање од два долара дневно. Несрећа ових људи није, међутим, само у томе што не могу сами да обезбеде довољно новца да би се прехранили и што морају да затраже помоћ, него и што ни та помоћ није довољна да би се обезбедила храна неопходна за здрав живот, пошто просечна помоћ, у износу од 1,40 долара, млечне производе, воће и поврће чини правим луксузом.

 

ВОЈСКА (УМЕСТО) ГЛАДНИХ Према „Фидинг Америка“, амерички грађани који немају довољно новца за храну проценили су да им је у просеку по особи дневно потребно 2,26 долара. На основу тога, може се израчунати да је за исхрану 16 милиона гладне деце потребно око 13 милијарди долара годишње, што и није тако велика сума ако се узме у обзир да је Вашингтон у 2012. години на војну помоћ другим земљама издвојио 17,2 милијарде долара, или да у САД постоји чак 80 појединачних милијардера чије лично богатство превазилази овај износ.

У ранијим периодима америчке историје, овакав ниво сиромаштва и глади усред богатства сматран је националном срамотом. Примера ради, књига „Друга Америка“, коју је 1962. године објавио амерички социјалистички лидер Мајкл Херингтон и у којој се указује на катастрофално сиромаштво у одређеним секторима америчког друштва, утицала је на политички естаблишмент предвођен председником Џоном Кенедијем и његовим наследником Линдоном Џонсоном да предузму озбиљне кораке у борби против сиромаштва и спроведу корените социјалне реформе. У данашњем америчком друштву, које се сматра „либералним“, међутим, нема таквих склоности и подршке истинским социјалним реформама.

Напротив, све већа глад и сиромаштво нису подстакли председника Барака Обаму и његову администрацију да повећају потрошњу на социјална давања, него их у име штедње још и крешу. Обамина администрација и Конгрес су, наиме, у два наврата у последњих шест месеци одлучили да смање помоћ социјално угроженима. Помоћ је прво, у новембру, смањена за 36 долара месечно по четворочланој породици, а потом додатно у јануару ове године, када је у просеку смањена за око 90 долара за скоро милион домаћинстава. Такође, између ова два смањења, Бела кућа и Конгрес су омогућили укидање помоћи за незапослене, а њу је примало око три милиона људи од којих зависи око два милиона деце. Врхунац лицемерја је што овакви сурови и нељудски потези долазе од администрације која је билијарде долара пребацила спекулантима са Вол стрита, истовремено одбијајући да судски гони финансијске криминалце одговорне за економски крах из 2008.

[restrictedarea]

ГЛАД У ЕУ Према подацима Организације за економску сарадњу и развој, ниво глади у САД је скоро двоструко већи од оног у Европској унији, али то не значи да „европска будућност“ гарантује пун стомак. Примера ради, једна од највећих добротворних организација у Британији, „Чрастсел траст“, саопштила је да је током прошле године њене народне кухиње посетило 913 138 људи, што је за 163 одсто више од 346 992 корисника, колико су их имали само годину дана раније.

Што се тиче деце, ситуација у Британији је још гора него у САД. Према извештају Националне канцеларије за децу из августа 2013, свако четврто дете у Британији, односно најмање 3,5 милиона деце живи у релативном сиромаштву, што је за 1,5 милиона више него у шездесетим годинама прошлог века. Ови подаци недвосмислено показују не само да се живот деце није побољшао у односу на пре педесет година него да је дечје сиромаштво чак и горе. У извештају се упозорава да ће се овакав тренд наставити и да ће нове промене у пореском систему и социјалној помоћи довести до тога да до 2015. године број сиромашне деце буде повећан за 600 000, а да до 2020. ова бројка достигне 4,7 милиона.

Колико је ситуација у Великој Британији озбиљна, најбоље показује чињеница да је британски Црвени крст у октобру прошле године почео да прави план за хитну помоћ у храни први пут после Другог светског рата. Британски дневник „Индепендент“ пренео је тада речи генералног секретара Међународне федерације Црвеног крста Бекеле Галете да је то што је ова организација, која обично ради у регионима погођеним неком великом несрећом, почела да пружа помоћ у једној развијеној земљи последица „безобзирних резова у здравству и социјалним давањима“. Слична ситуација је и у Немачкој, држави мотору ЕУ, у којој, према извештају УНИЦЕФ-а из новембра 2013, око 10 одсто дечака и девојчица живи испод прага сиромаштва. Има ли потребе говорити о томе каква је ситуација у Шпанији или Грчкој, ако је ситуација у Немачкој таква да „средња класа нестаје великом брзином“. Према подацима Фондације „Бертелсман“, 1997. године око 65 одсто Немаца сврставало се у средњу класу, док тај проценат у 2012. износи 58, што значи да је око 5,5 милиона Немаца изгубило свој „класни статус“.

Црвени крст је октобра 2013. објавио извештај у којем се наводи да читава ЕУ тоне у сиромаштво, пошто је на континенту око 120 милиона људи у опасности да пређе границу сиромаштва, док је сваки дан гладно око 43 милиона Европљана.

Као и у САД, и у Европи је у последњих годину дана број оних којима је потребна помоћ да би се прехранили повећан за око 75 одсто, што ова хуманитарна организација објашњава мерама штедње предузетим у борби против економске кризе а оне су, у ствари, само допринеле повећавању сиромаштва и незапослености. „Док други континенти успешно сузбијају сиромаштво, Европа га повећава“, наводи се у овом извештају и додаје да се „сада види тихи очај који се шири међу Европљанима, што за последицу има депресију, резигнацију и губитак наде у будућност“. Црвени крст упозорава да у Европи „сиромашни постају још сиромашнији, ¸нови сиромашни‘ тону у сиромаштво, погоршава се здравство и значајно повећава незапосленост“ и предвиђа да ће се „дугорочне последице кризе тек појавити“.

Истовремено с растом сиромаштва, у Европи је, као и у САД, забележено смањење социјалне помоћи, јер јавне службе једноставно не могу да одговоре на све веће потребе осиромашеног становништва.

 

ЈАЗ ИЗМЕЂУ БОГАТИХ И СИРОМАШНИХ Црвени крст у свом извештају указује и да се у Европи, баш као што је примећено и у САД, повећава јаз између богатих и сиромашних и наводи да „не само да све више људи запада у сиромаштво него сиромашни постају још сиромашнији, а богати још богатији“.

Трагедију изазвану незапамћеним повећањем сиромаштва додатно отежава то што гладни живе поред људи који се бесрамно размећу својим богатством. Тако је, на пример, прошлог месеца једно имање у близини Њујорка (где живи 1,4 милиона гладних) продато за рекордних 120 милиона долара, што га је учинило најскупљим имањем у историји. Поред тржишта луксузних некретнина, цвета и продаја најлуксузнијих аутомобила, па је, примера ради, продаја британских аутомобила „бентли“ вредних по 200.000 евра прошле године повећана за 17 одсто. Не заостају ни остали сегменти луксузног тржишта, па је аукцијска кућа „Кристиз“ прошле године продала уметнине у вредности од 7,1 милијарде долара, што је 16 одсто више него претходне године и представља нови рекорд.

Оно што израња из садашње ситуације јесте истинско, брутално лице неолибералног капитализма, система који доводи до тога да се у једном делу друштва гомила огромно богатство, док у другом расте сиромаштво. И ово се види и у САД и у ЕУ и свуда где се, да би се задовољили услови банака и међународних кредитора, уводе бруталне мере штедње. Резултат свега овога јесте да 85 најбогатијих људи на свету поседује веће богатство него доња половина светског становништва – око 3,5 милијарди људи.

[/restrictedarea]