Dodeljene nagrade „ Pečat vremena “ za književnost i za nauku i društvenu teoriju za 2013. godinu

Akademik i istoričar Vasilije Krestić i književnik  Ivan Negrišorac dobitnici su ovogodišnjih nagrada „Pečat vremena“ za nauku i društvenu teoriju, odnosno za književnost. Priznanja, koja naš list tradicionalno godišnje dodeljuje za stvaralaštvo, ovim autorima se dodeljuju za knjige Srbi u Ugarskoj1790-1918. (nagrada za nauku i društvenu teoriju) i Kamena čtenija (nagrada za književnost)odnosno za dela koja su objavljena u 2013. godini

Laureati priznanja „Pečat vremena“, koja je naš list ustanovio 2011. godine i koja se sada dodeljuju četvrti put zaredom, proglašeni su odlukama donetim na završnim sednicama oba „Pečatova“ žirija, održanim prošle nedelje u Beogradu.
Prema odluci žirija „Pečatove“ nagrade za nauku i društvenu teoriju, ove godine se to priznanje dodeljuje akademiku Vasiliju Krestiću za knjigu „Srbi u Ugarskoj1790–1918.“ (izdanje Matice srpske, Novi Sad, 2013).
Dobitniku ovogodišnje književne Nagrade „Pečat vremena“, Ivanu Negrišorcu, priznanje je dodeljeno za knjigu „Kamena čtenija“ (izdanje kuće „Orfeus“, Novi Sad, 2013).
Odluku o Nagradi „Pečat vremena“ za književnost doneo je žiri u sastavu: prof. dr Jovan Delić (predsednik) Veroljub Vukašinović, Branko Stojanović, Ljiljana Bogdanović i mr Vladimir Dimitrijević.
O dobitniku „Pečata vremena“ za delo iz oblasti nauke i društvene teorije odlučio je žiri u sastavu: prof. dr Ratko Marković (predsednik) prof. dr Mile Savić, prof. dr Nemanja Popović, Ljubomir Kljakić, mr Dragomir Anđelković i Milorad Vučelić.
Nagradu „Pečat vremena“ čine Povelja i novčani iznos od 500.000 dinara.
„Pečat vremena“ za književnost ranije su dobili – Matija Bećković (2011) Rajko Petrov Nogo (2012) Milovan Danojlić (2013); „Pečat vremena“ za nauku i društvenu teoriju dodeljen je istoričaru Miloradu Ekmečiću (2011) Čedomiru Popovu (2012) Milu Lomparu i Slavenku Terziću (2013).
Nagrade „Pečat vremena“ za nauku i društvenu teoriju i „Pečat vremena“ za književnost, u skladu sa namerom utemeljivača nagrade, dodeljuju se autorima i delima koja su značajno obeležila nacionalno književno stvaralaštvo, kao i oblasti nacionalnih društveno-istorijskih, kulturoloških, filozofskih i širih teorijskih i političkih istraživanja.
Tradicionalno, prema zamisli osnivača, laureatima se priznanja uručuju 12. maja, na Dan Svetog Vasilija Ostroškog – sveca pokrovitelja Nagrade „Pečat vremena“. Svečano uručenje nagrada ovogodišnjim dobitnicima biće organizovano i sada na praznik Svetog Vasilija Ostroškog, u ponedeljak, 12. maja 2014. godine, u 13 časova, u „Zvezdara teatru“ u Beogradu.

Delo pune duhovne i naučne zrelosti

Knjiga Vasilija Đ. Krestića „Srbi u Ugarskoj 1790-1918.“ je monografsko naučno delo nastajalo tokom višedecenijskog taloženja istraživačkih otkrića i temeljnog prosuđivanja o otkrivenom. Naučni poduhvat je već i to što je toliki vremenski period (vek i gotovo tri decenije preko) stavljen pod istraživačku lupu. Bio je to period kada se još uvek krojila mapa Evrope, zgusnutih političkih i ekonomskih dešavanja, kada se obavljala smena starog društvenog sistema novim. Pisac kaže da je pripremanje te knjige trajalo pola veka, a pisanje nešto duže od godinu i po dana. Knjiga je pisana na obimnoj, dosad nekorišćenoj izvornoj podlozi i na osnovu obilja podataka prikupljenih u arhivima Beča, Budimpešte, Zagreba, Beograda, Novog Sada, Sremskih Karlovaca. Savestan istraživač, pisac rekonstruiše i tumači prošlost otkrivajući istinu o njoj tek na osnovu nepobitnih činjenica, kao što sud otkriva tajnu u sporu koji treba da reši tek na osnovu nepobitnih dokaza. Reč je o delu pune duhovne i naučne zrelosti pisca.

Arhetipske vrednosti kulture

Kroz „Kamena čtenija“, pasternakovski rečeno, doplovljavaju pred nas vekovi kao splavovi: od doba ranih srpskih vladara u Primorju, preko nemanjićko-zetske „zlatne epohe“, Crnojevića i Petrovića, do apokaliptičnih časova raznjegošenja, propraćenog repaganizacijom Crne Gore, kojoj na glavu navlače ludačku košulju Meštrovićevog mauzoleja. Ovom knjigom je još jedan pesnik iz negdašnje „Srpske Atine“ krenuo u posetu negdašnjoj „Srpskoj Sparti“, podsećajući nas na arhetipske vrednosti kulture koja je i jednu i drugu uobličila. Dva glasa pomažu knjizi da bude lirski lična i sabornošću samonadilažuća: jedan je glas pesnika, koji prolazi kroz predele Crne Gore i prepoznaje logosne tragove u njima, a drugi je onostrani glas Pustinjaka cetinjskog, glas iz večnosti u kojoj odjekuje zemno vreme… Žiri Nagrade „Pečat vremena“ za književnost uveren je da je još jednom dosledno postupio po kriterijumima za dodelu ove nagrade – da delo koje se ovenčava priznanjem bude i pesnički važno i u tle ukorenjeno.