Vreme za plakanje

Piše Vladislav Panov Fotografije pres služba 61. festivala

Svet u filmovima ovogodišnjeg Festivala kratkog metra, prisutan u 185 prikazanih ostvarenja, i tužan je i smešan, nasilan i pitom, užasan i divan, ali je prvenstveno i ovoga puta autodestruktivan u primarnoj misiji da zadovolji interese, navodne principe i lažne ideale zapadne kvaziliberalne globalizovane „demokratije“, u kojoj nažalost, ili na radost, uživamo i mi

Verovatno tek u želji da se ima „svetski“ slogan, bespogovorno prihvatljiv i „zvučan“, koji je sve i isto tako nije ništa, upriličitelji ovogodišnjeg, 61. izdanja Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma su se pronašli u otrcanoj frazi koju koriste adolescentni korisnici internet novogovora i oduševljeno se u svakoj prilici sajber komunikacije potpisuju skraćenicom „LOL“ (od engleske fraze koja bi se mogla prevesti „smejem se u sav glas“, ali ima i druga, pogrdna i posprdna značenja). Dobro, festival je možda želeo da se smejemo. Ipak, pošto je reč uglavnom o filmovima koji na ovaj ili onaj način otvaraju prozore u razne vrste životne stvarnosti ovog našeg sveta, razloga za smeh i nije bilo previše. Većina prikazanih filmova je upravo mogla da iznudi suprotnu emotivnu reakciju − plakanje u sav glas. Jer, takav je svet u kojem živimo.

SUDAR SVETOVA Bez obzira da li je odabirom filmova koji će činiti program festivala, kako takmičarski njegov deo, tako i sve one prateće (ukupno je pred gledaocima tokom pet dana bilo prikazano 135 filmova: od toga je nešto preko polovine bilo u takmičarskom delu programa) bio već izražen određen politički i umetnički stav selektora ili je ponuda bila eklektična, slika koju konačno dobijate, provodeći vreme uz ovogodišnje filmove Kratkog metra, uglavnom nije nimalo prijatna, ponajmanje smešna. Ono što je u toj realističnoj i turobnoj slici sveta, čiji je horor odškrinut na Kratkom metru, vrlo zanimljivo verovatno je neumišljajni konflikt u sudaru crnila suprotstavljenih svetova naše civilizacije. S jedne strane, selekcija ponuđenih filmova pokazuje napore pojedinaca da se zapadna sloboda i demokratija konačno uvedu i u njihove „ugnjetene svetove“ (svakako kao obavezno najradikalnije rigidna društva u ovom smislu, kao podrazumevajući barjaci neslobode, ponovo su postavljeni Rusija, Kina, Iran, Avganistan, pa i Turska čiji je, inače, film „Buhar“ proglašen za najbolji na festivalu) ali s druge strane nam nudi užasnu sliku demokratske neslobode i bezdušnog ugnjetavanja podanika (na papiru savršenih svetova) tog „idiličnog slobodnog“ i vrlog zapadnog sveta. U tom su smislu najreprezentativniji i veoma slikoviti hrvatski film „U braku sa Švicarcem“ (o pravom dužničkom ropstvu klijenata banaka koji su se zadužili u švajcarskim francima) i američki „Vatra u krvi“ o blagodetima globalizovanog tržišta farmakološke industrije koja se bavi profitom, a ne lečenjem bolesti. Ništa manje ilustrativan i značajan u nametanju „neLOL“ utisaka o drugom (pravom?) licu zapadne civilizacije nije ni kanadski dokumentarac čiji sam naslov govori dovoljno – „Priče o trgovini organima“.

[restrictedarea]

SMEH KAO ČEŽNJA Ipak, za one „LOL utiske“ bio je zadužen segment festivala pod nazivom „Juročenel“ jer je bio posvećen komediji iz evropske produkcije. Dvadeset jedan film je popunio ovaj deo festivala pod nazivom „Smeh: univerzalna čežnja“. Sasvim prikladno, posebno ako se imaju u vidu gorenavedeni utisci koji predstavljaju dominantnu emotivnu reakciju publike. Smeh je zaista postao univerzalna čežnja ljudi koji nikada u istoriji nisu bili tako sveobuhvatno, brzo i lako međusobno povezani ma gde bili i istovremeno tako temeljno, beznadežno i otužno otuđeni, usamljeni i odbačeni jedni od drugih. I pored toga što se nije baš direktno bavio univerzalnom čežnjom i pustinjama u srcima miliona ljudi, nije čudno da je jedan od publici najomiljenijih filmova (zarad čije su popularnosti organizatori morali da upriliče i dodatnu projekciju) bio domaći film „Beograd: život ili smrt“ čiji je izazovni sadržaj ponudio sentimentalne i melanholične provokacije u pokušaju da nam se makar u sećanju obnove neke od zaturenih vrednosti gradskog života, a sa njima i suštinskih socijalnih, kulturnih i emotivnih sloboda.

U najkraćem, što je inače sažimanje utisaka koji važe godinama, posle svakog kratkometražnog uvida u našu civilizaciju, svet u filmovima ovogodišnjeg Festivala kratkog metra, prisutan u 185 prikazanih ostvarenja, i tužan je i smešan, nasilan i pitom, užasan i divan, ali prvenstveno i ovoga puta najpre autodestruktivan u primarnoj misiji da zadovolji interese, navodne principe i lažne ideale zapadne kvaziliberalne globalizovane „demokratije“ u kojoj nažalost, ili na radost (LOL!) uživamo i mi.

Glavne nagrade i žiri

Internacionalni žiri 61. beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma zasedao je u sastavu: Barbara Miler, rediteljka iz Švajcarske, predsednica žirija, Sesili Jork, teoretičarka filma iz Danske, Andrej Alferov, filmski kritičar i istoričar filma iz Ukrajine, Hana Selimović, glumica iz Srbije, Nikola Majdak Mlađi, snimatelj, animator i reditelj iz Srbije
Odluka žirija o nagrađenim filmovima (samo glavne, prve tri nagrade) 61. beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma:
„Gran pri“ festivala, statueta i novčani iznos od tri hiljade evra za najbolji film festivala, dodeljuju se filmu Buhar, turskog reditelja Abdurahmana Onera
Obrazloženje žirija: Vešta upotreba svih filmskih elemenata. Odnos crnog-belog, slike-zvuka, prikrivenog i prikazanog, daju nesvakidašnju sliku univerzalnog sukoba tradicionalnog i savremenog.
„Zlatna plaketa Beograd“ za najbolji film međunarodnog takmičarskog programa i novčani iznos od dve hiljade evra dodeljuju se filmu Svetiljka na puter kineskog reditelja Hua Veija
Obrazloženje žirija: Tako jednostavno a briljantno.
„Zlatna plaketa Beograd“ za najbolji film domaćeg takmičarskog programa i novčani iznos od dve hiljade evra dodeljuju se filmu Torba u režiji Marka Sopića
Obrazloženje žirija: Duhovit prikaz mizerije jednostavnog života i poštenja koje postoji uprkos njemu. Odlična glumačka interpretacija i interesantna estetika filma.

[/restrictedarea]