Visoka cena tajnog programa dronova

Premda političari ne govore mnogo o civilnim žrtvama bespilotnih letelica, sve češće se u javnosti čuje o naličju borbe protiv terorista

Koliko košta ljudski život? Na ime odštete za pogibiju četiri civila u napadu dronova koji se u Jemenu odigrao na Vaskrs lokalne vlasti će porodicama nastradalih isplatiti oko 56.000 dolara, odnosno oko 14.000 za svakog poginulog. Još međutim nije saopšteno da li će uplate biti obezbeđene iz američkih fondova iz kojih se velikodušno finansira jemenska borba protiv terorizma.

Ono što se zna jeste da je vaskršnji napad bespilotnim letelicama usmrtio 55 ljudi, a uticajni zapadni mediji javljaju da su likvidirani teroristi. U onim manje uticajnim, alternativnim medijima, takav pristup nailazi na kritiku, pa analiziraju izveštavanje „Njujork tajmsa” koji apriorno zaključuje da su poginuli u napadu dronova u Jemenu bez dileme bili militanti ne ostavljajući prostor ni za kakvu drugu mogućnost.

Na sajtu nevladine organizacije „Ripriv”, koja između ostalog proučava efekte tajnog programa ratovanja dronovima, navode: „Obamina administracija tvrdi da napada jedino onda kad su sigurni da neće biti ubijeni civili, ali ove isplate žrtvama govore za sebe. Izgleda da ni SAD ni Jemen ne znaju koga ubijaju. Sa svakim  novim napadom rizik od osvete kod kuće u Americi postaje sve veći.”

Korišćenje bespilotnih letelica kojima se upravlja iz komandnih centara sa bezbedne udaljenosti postalo je specijalitet administracije Baraka Obame. Trećeg dana predsednikovanja Obama je naredio napad dronovima na ciljeve u Pakistanu. Akcija je najpre proslavljena kao veliki uspeh novog vrhovnog komandanta – objavljeno je da je ubijeno najmanje deset terorista, sa velikom verovatnoćom likvidiranja i „mete visoke vrednosti”.

Nevolje su nastupile kada su rezultati nezavisnih istraga pokazali da je Obamin dronovski prvenac u Pakistanu odneo život najmanje devet civila. Preživeo je jedan 14-godišnjak sa teškim ranama, ali dovoljno priseban da može da svedoči o užasima iznenadnog napada iz vazduha.

Za sve to vreme nema otvorenog komentarisanja dronova iz usta visokih američkih zvaničnika. Protekle su tri godine dok je Obama javno progovorio o korišćenju dronova u januaru 2012. rekavši da oni „nisu doveli do velikog broja civilnih žrtava” te da se „uglavnom sprovode veoma precizni napadi na pripadnike Al Kaide i njihove pomagače”.

Tajnim ratom bespilotnim letelicama CIA bavi se i dokumentarni film norveške autorke Tanje Hesen Šei, jednostavnog ali zlokobnog naslova „Dron”, čija se premijera očekuje ovih dana.
Na osnovu dostupnog trejlera dokumentarac se fokusira na udare u područjima na granici Avganistana i Pakistana.

Prati se paralelan svet sa obe strane procesa ubijanja – slike porušenih naselja i civilnih žrtava emituju se uz snimke „analitičara” koji uz šolju kafe upravljaju dronovima iz komfornih kancelarija negde u Jorkširu ili Konektikatu. „Dron” prikazuje proces od regrutovanja talentovanih „analitičara” na velikim takmičenjima u video-igrama, preko redefinisanja sintagme „odlazak u rat” do njihovih kasnijih moralnih dilema.

Dragocen uvid u razmišljanja onih koji upravljaju bespilotnim letelicama, i od čije procene zavisi kada će pritisnuti dugme i ispaliti projektil, dala je upravo jedna od njih, analitičarka Heder Lajnbau.

„Koliko ste žena i dece videli pretvorene u pepeo nakon udara projektila iz drona? Koliko ste videli muškaraca kako se vuku po zemlji pokušavajući da se dokopaju najbliže baze gde će zatražiti pomoć dok krvare iz raznesenih nogu”, zapitala je ona u autorskom tekstu u „Gardijanu” britanskog ministra odbrane Filipa Hemonda, koji se zalaže za korišćenje dronova.

Lajnbauova nema dileme oko kontroverznog programa za koji tvrdi da nije odbrambeni nego napadački. Ona ipak od javnosti traži makar malo milosti za „analitičare” koji upravljaju dronovima, jer odlučivanje o nečijem životu i smrti ostavlja traga i na izvršiocima.

„Možda se ne nalazim na terenu u Avganistanu, ali svakodnevno na ekranu posmatram sukob i znam kakav je osećaj kada gledaš kako neko umire. I kada si svakim danom iznova izložen takvim slikama onda to postaje kao mali film ugrađen u tvojoj glavi, koji se neprestano ponavlja stvarajući psihološki bol i patnju, koje, nadam se, većina ljudi nikada neće iskusiti”, objašnjava ona.

„Operativci koji rade sa bespilotnim letelicama žrtve su ne samo sećanja koja ih proganjaju nego i stalnog osećaja krivice i nesigurnosti oko tačnosti identifikacije neprijatelja.”

Ona objašnjava da slika koju dron šalje u upravljački centar uglavnom nije dovoljno čista da bi se sa sigurnošću moglo ustanoviti da li neko nosi oružje. Zbog toga su analitičari pod stalnim stresom da li su likvidirali nekog civila jer zbog lošeg ugla možda nisu bili sigurni da li nosi ašov ili pušku.

„Naravno da smo prošli trening da ne podležemo takvim osećanjima i borimo se protiv njih. Neki operativci su tražili pomoć u klinikama, ali imamo ograničen broj ljudi sa kojima možemo da razgovaramo zbog tajnosti naše misije”, kaže ona.

„Zanimljivo je da nikada nije saopštena statistika samoubistava u ovoj oblasti niti koliko je operativaca angažovanih na ovim poslovima podvrgnuto teškoj medicinskoj terapiji protiv depresije, poremećaja sna i anksioznosti.”

I dok traje žestoka debata „za dronove i protiv njih”, tematika se prenela i na polje umetnosti i popularne kulture. Tako mediji prenose da će se u nastavku kultnog filma „Top gan” iz 1986. Tom Kruz boriti protiv drona. On će pokušati da dokaže da su ljudi ipak nezamenljivi čak i u eri sofisticiranih tehnologija.

Dragan Vukotić
http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Visoka-cena-tajnog-programa-dronova.sr.html

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *