Ударање антрополошког жига на чело

Пише Биљана Ђоровић

„Убиство карактера“ стратешка је и тактичка окосница медија који у Србији извршавају свој задатак дављења националног бића; омладина Србије се континуирано излаже институционализованој пропаганди и економским програмима за напуштање земље, затирање историјске и националне свести…

Тоталитарно лудило Новог светског поретка, које почива на веома прецизном систему успостављања микро и макро физике моћи, врхуни у Србији одређенoj за експериментални простор − где се реализује погром над Србима у Србији – стављеној изван европског правног поретка.

Антрополошки и културни расизам и погром над Србима започели су ударањем посебног антрополошког жига на чело српске нације, сатанизацијом Срба током ратова деведесетих; саможигосање је након 5. октобра постало обавезујуће и у самој Србији.

Убиство нације, опадање и нестанак државотворних одлика народа, систематско гашење осећања љубави и дужности према отаџбини, базична су методологија Новог светског поретка примењена на Србе и на њој се заснива деловање свих институција Новог светског поретка попут Хашког трибунала, институција Европске уније, али и саме Србије; она је обавезујућа матрица за културну продукцију, историографију, теорију и изнад свега за медије. Циљ је да се потпуно уништи кредибилитет и углед нације и оних појединаца, институција, друштвених група, који се сагледавају као препрека реализацији агенде Новог светског поретка.

„Убиство карактера“ стратешка је и тактичка окосница медија који у Србији извршавају свој задатак дављења српског битка, френетично и са „вампирским сјајем у очима“ никада и нигде незабележеним, према којем гебелсовска пропаганда делује пристојно а може се мерити само са помахниталом кампањом дезинформација, лажи и конструкција пласираних од стране медија на Западу од деведесетих година прошлог века до наших дана. Медији који делују у Србији, попут Рингијеровог „Блица“ (блиц-крига) и „бомбардерске“ мултипотентне медијске куће, финансиране од бројних „задужбинара за демократију“ са Запада, али и свих осталих медија у међувремену кооптираних у глобалистанску армију испирача мозгова и лоботомиста, класичан су пример медија задужених за такозвану „црну пропаганду“. Они су оквир у којем се спроводе оркестриране кампање са циљем да се разори свака чврста тачка на којој се темељи постојање народа и државе. Успешно деловање медија задужених за „црну пропаганду“ почива на поверењу грађана који ове медије доживљавају као своје само зато што се у њима говори и пише на српском језику. Теледириговано уништавање репутације, форсирана политичка пропаганда и културни механизми усмерени на форматизацију Срба и Србије по мери агенде Новог светског поретка постижу далекосежне ефекте. Публика у Србији прихвата све што јој медији сервирају захваљујући дуготрајном и непроблематизованом деловању техника контроле ума, масовне хипнозе и кондиционирања, спроведених кроз континуирано излагање популације шоковима који имају за циљ да је уведу у стање научене беспомоћности (како су то својим истраживањима показали Мартин Селигман а потом и Џон Боулби, излагање шок терапији доводи популацију у стање беспомоћности кроз три основне реакције: протест, очајање и равнодушност).

ПОГРОМ ЈЕ „НОРМАЛАН“ Са постојањем лоботомистичког и геноцидалног плана за Србе веома су добро били упознати актери који су увођени на политичку позорницу Србије.

Да се у оквиру Новог светског поретка изводи погром над Србима, обзнанила је крајем октобра 2012. у интервјуу за недељни новосадски лист „Мађар со“ доајен антисрбизма, Латинка Перовић, изјавивши да ће Срби и Србија нестати: „У историји важи за нормалну појаву да поједини народи нестају. Не могу да пронађу своје место у датом свету, беже у затвореност и нестају…“

Но, „историјску“ формулацију која осветљава ову интенцију, на коју је скренуо пажњу Никола Милошевић, дао је Ненад Прокић, високи функционер ЛДП-а који нам је на оснивачкој скупштини ове странке ставио на знање да ће „Србија постати модерна држава са Србима или без њих“, што је усхитило такве делатнике на овом задатку – какви су Борка Павићевић, Жарко Кораћ, Милан Ст. Протић и Владан Батић.

Занимљиво је, из перспективе потоњих дешавања, да је Прокић појаснио ову своју историјску реченицу – речима: „у Србији ће (уколико не постане модерна држава) живети неки други, срећнији и способнији људи“, док ће „Срби нестати јер су доживели смртоносну мутацију“.

Сада не би требало да имамо никакве дилеме којим народима припадају ти други, срећнији и способнији људи који убрзано замењују несрећне и неспособне Србе, чија се омладина континуирано излаже институционализованој пропаганди и економским програмима за напуштање Србије, затирању историјске и националне свести, осећања националне самосвести, самопоштовања, љубави и дужности према отаџбини.

Има ли основа бојазан да се „Србија претвара у ромску државу“? Завршене су припреме за започињање „Друге декаде Рома“, која ће поред наставка депортације Рома из ЕУ укључити и неке конкретне неуобичајене институционалне процесе. Кључни фактор ће бити, као што је то било и у случају Косова и Метохије – демографија. Након демографске депортационе експлозије и уписивања у матичне књиге, фалсификат ће бити обавезујућ за исписивање саприпадајуће историје, све до немањићких а онда и винчанских корена.

„Светски дан Рома“ се прославља управо у Србији и добија прворазредни медијски значај. (Подсећамо читаоце да је на основу уговора о реадмисији у Србију депортовано преко милион Рома који у Европи никада нису могли да добију статус „правно видљивих“). Број Рома који су настањени у Србији се континуирано кривотвори и скрива од јавности док се депортовани и реадмистрирани Роми уписују у матичне књиге рођених на основу фалсификовања података које је уздигнуто на ранг закона. Претварање Србије (Шумадијско-поморавског региона) у државу Рома зацртано је и у стратешким плановима групе „Билдерберг“  и подржано огромним финансијским средствима и одвија се уз спровођење, од Сорошевог Фонда за хуманитарно право, одређених економских мера, којима су Роми добили статус повлашћене националне мањине, много повлашћеније него што су то били Албанци на Косову и Метохији у Југославији и неупоредиво повлашћеније од Срба у Србији, који се свим мерама и законима који се усвајају – стимулишу – да напусте земљу својих предака.

[restrictedarea]

…ОДЛИВ МОЗГОВА ТАКОЂЕ Млади и образовани Срби се плански и систематски стимулишу за одлазак из Србије. Државе „цивилизоване Европе“ стипендирају одлазак, а власти у Србији спроводе све мере како би их стимулисале – да напусте Србију. Последња истраживања УСАИД-а показала су да годишње преко 12.000 младих, образованих људи напусти Србију. По одливу мозгова, од Србије у целом свету у лошијој је ситуацији само Гвинеја Бисао. Сваки десети ученик Математичке гимназије наставља своје школовање у иностранству. Процењује се да је у последњих 20 година Србију напустило око 700 000 образованих грађана а држава је одласком оних најбољих у стручном и образовном смислу изгубила преко 13 милијарди евра.

Факултете и средње школе, пре свега Математичку и Филолошку гимназију, опседају страни амбасадори (предњачи британски) који неометано и јавно спроводе директну пропаганду над децом чак и припремних разреда (7. и 8. разред основне школе) којима се у време наставе пуштају пропагандни филмови о чарима ЕУ и деле луксузни пропагандни материјали, док им амбасадор земље у којој доскоро Сунце није залазило, театрално и ауторитативно утискује у подсвест идеју да је неопходно – да напусте Србију − и да су студирање и рад у империјалним ЕУ земљама прво и основно питање престижа и напретка – циљ и сврха њихових живота…

У Србији се, дакле, спроводи процес насилне замене становништва – кобних размера, аналоган оном који је омогућио преотимање Косова и Метохије од стране глобалних планера српске пропасти и нестанка. Мере афирмативне акције – тада су примењиване на албанску популацију. Албанци су слободно досељавани из Албаније од рата до данас, лагало се и манипулисало подацима о демографском стању на Косову после Другог светског рата када је забрањен повратак исељеног српског становништва на Косово, отварани су универзитети на албанском језику и усвајали су се мере и закони, који су довели до константног исељавања Срба.

Отимање историје Срба се, притом, финансијски и институционално континуирано одвија под окриљем САД-а, Ватикана, Немачке, Британије, уз свеопште саучесништво „интелектуалне елите“ у Србији, која одлучно ћути над предајом историјске и културне баштине Срба Албанцима, Хрватима и Македонцима. Оне која је преостала након Берлинског конгреса, који је утро пут институционализацији највећих историјских фалсификата када је у питању историја Срба.

ВЛАДАВИНА ДЕКРЕТИМА Са правног становишта, Нови светски поредак влада Србијом тајним декретима, што значи да уставна влада само спроводи налоге споља који постају основ законодавства. Након уздизања на ранг закона – декрети постају неприкосновени. До тада, декрет остаје анониман и ствара се утисак да долази од свеобухватне власти којој није потребно образложење. Презир према народној вољи – и супериоран однос над народом и изабраним структурама, који се постижу декретима, прикривају се медијским симулакрумима – непрекидним ток-шоу програмима – који симулирају дебате по моделу примене манипулативне „Делфи“ технике, настале у оквиру корпорације „Ранд“ са циљем да се прикрије узурпаторска природа владања и тиме ојача утицај марионетских власти на потлачени народ. Ефикасност је супериорна јер једноставно игнорише све посредничке степене између издавања декрета и његове примене уз прикривање информација, чиме се народ спречава да политички мисли.

Медијске фолс флег операције имају водећу улогу у креирању амбијента за доношење закона који би у нормалним условима изазвали свеопшту осуду. Тако је пред промену Закона о јавном информисању и медијима произведена заглушујућа медијска хистерија чији је циљ да предиктивно програмира и сензибилише народ на успоставу тоталитарне контроле и цензуре не само медија (којима таква мера није ни потребна будући да власничка структура искључује реалност и истину) већ интернета и друштвених мрежа. За покретање медијског „роја“ искоришћено је реаговање Радомира Почуче, бившег портпарола противтерористичке јединице МУП-а, који је на својој приватној Фејсбук страници исказао незатомљено гнушање над Женама у црном које су (обилато финансиране од Рокфелера и осталих задужбинара који финансирају „хуманитарну“ НАТО армију НВО заступника „тамних коридора моћи“) годишњицу почетка бомбардовања Србије обележиле перформативним чином подршке НАТО убијању преко 2500 цивила, 89 деце и преко хиљаду припадника МУП-а Србије и Војске Југославије, и наношењу трајне и непроцењиве здравствене, еколошке и економске штете Србији. Агресија НАТО није била повод за било какав комеморативни или перформативни чин ове, нити било које стране Задужбине за демократију, Рокфелера, Џорџа Сороша и осталих организација које покрећу конце у овом луткарском позоришту. И не само за њих. Није одржана ни једна једина државна јавна манифестација и у потпуности је изостала реакција строго контролисане и од видљивих и невидљивих центара моћи Запада одабране и средствима и методама специјалног психолошко-медијског рата „изборно“ успостављене „политичке елите“ Србије.

„ЗУЈАЊЕ РОЈА“ Покретање поступка кривичног гоњења Почуче и Ивановића праћено је оркестрираном стандардном операцијом употребе медија у вођењу ратова у 21. веку − „Зујањем роја“ („специјална операција у којој медији на дати знак, уз заглушујућу буку и по структурираној матрици логистике и форматизације перцепције, почињу да се баве одређеном темом). Инаугуратор „технике коришћења медијског роја“ је иначе Денис Бушнел, водећи научник у НАСА „Ленгли“ истраживачком центру, одговоран за надзор и формулацију напредних технолошких програма, аутор научног пројекта Стратешка питања будућности / Ратови будућности [до 2025].

Потпуна патологија тоталитаризма у историји по правилу се огледа у патологији судских поступака у којима суд није доказивао кривицу, већ је оптужени доказивао да није крив. Са познатим исходом. Монтирани процеси у тоталитарном поретку су логични и рационални, јер је у њих уграђен механизам готово свеопштег саучесништва због могућности одмазде Великог брата и његових лутака на концу, тоталитарних умова интегрисаних у систем моћног политичко-медијског симулакрума који функционише као реалност.

Пројектантима и реализаторима политике Србије без Срба смета и најмањи знак да сенка правог Србина живи у неком од нас. Макар и у виртуелним световима.

И у духу нацистичке одмазде „сто за једног“, експоненти тоталитарне праксе на задатку „уништити српски вирус“ захтевају одмазду у неограниченом броју виртуелних Срба за једну изречену мисао па чак и њено „лајковање“ или „шеровање“. Судећи према изјавама одушевљених присталица тоталитарне бољшевичке и нацистичке праксе (само су бољшевици и нацисти стављали знак једнакости између онога што се говори и онога што се чини) Владимира Водинелића са Правног факултета Универзитета „Унион“ и Ђорђа Кривокапића са Факултета организационих наука, сви они који „лајкују“ и „шерују“ постове у којима се наводе имена појединаца финансираних из страних и државних фондова за спровођење антисрпске делатности, биће подвргнути кривичном гоњењу. Монтирани процеси, логори и вербални деликт – за оне које кадар „тамних коридора моћи“ – означи као потенцијалне Србе.

Србија мора…

Изјава министра спољних послова Немачке Клауса Кинкела из 1998. на скупу „Бартелсман“ фондације о „додатном усавршавању Европске уније“ − да ће „Србија у свима даљим процесима европских интеграција бити на губитку те да ће бити сведена на енклаву“, добила је потврду и у  познатом отвореном писму Вилија Вимера, потпредседника Европског парламента и посланика Бундестага, немачком канцелару Герхарду Шредеру, написаном након што је крајем априла 2000. године присуствовао „НАТО“ конференцији у главном граду Словачке, Братислави, у чијој су организацији учествовали амерички „Стејт департмент“ и Институт за спољну политику америчке Републиканске партије. Конференција поводом које је Вимер упутио отворено писмо Герхарду Шредеру показала је праве намере Запада и лидера НАТО-а према српској нацији и Србији: распарчавање и трајно онеспособљавање земље и народа за било какву улогу на Балкану. Вимер је своје закључке образложио у 11 тачака које су показале да се распарчавање Србије мора одиграти мимо постојећег правног поретка у Европи, те да су сва средства дозвољена када је у питању уништење Србије: кршење свих принципа међународног права, стварање етничких територија држава механизмом „самоопредељења“ и применом двоструких стандарда. Учесници конференције су потврдили да су „током илегалног рата против СР Југославије 1999. свесно прекршили скоро све принципе међународног права и хуманитарних конвенција“.

Тачка осам, како нам је то открио Вили Вимер, садржала је одредбу по којој „Србија мора трајно да буде искључена из европског развоја“.

Фондација „Роза Луксембург“

„Жене у црном“ – део су израелске мреже WOMEN IN BLACK − која се, према Википедији , декларише као „женски антиратни покрет који окупља око 10 000 активиста у свету. Прву групу су формирале израелске жене у Јерусалиму 1988. године (током избијања Прве интифаде).

Фондацију „Роза Луксембург“ која је у Србији једна од најактивнијих на реализацији идеолошких темеља Агенде 21 УН за Србију (о којој смо већ исцрпно писали) глобалног плана за поробљавање човечанства којим се успоставља биотехнолошка контрола над популацијом и елиминација највећег броја људи на планети – која се спроводи иза „зелене“ маске. Агенда 21 УН се успоставља у претходно раслабљеним националним државама, путем регионализације, премрежавањем улоге националних влада у планирању и спровођењу политике развоја и успостављањем од центара моћи строго контролисаних и управљаних мрежа у које улазе невладине организације, пословни сектор, научна заједница и локалне власти.

Фондација „Роза Луксембург“ је немачка политичка фондација, блиска партији „Леви“ (левица) која у Србији ради на развоју идеолошког стуба Агенде 21 − фабијанског „комунитаризма“ (идеолошког пројекта који заступа еволутивно увођење социјализма путем законодавства).

Стварање „Нове Југославије“ – део је овог пројекта, планираног у оквиру Агенде 21. У том смислу треба разумети медијску обнову култа Јосипа Броза (циклуси документарних филмова о Титу, СФРЈ, Титовој кухињи итд.) као и континуирано одржавање дискусионих форума, финансираних новцем страних фондација, какве су бесконачне сесије у Центру за културну деконтаминацију на којима се дебатује о „социјалистичком самоуправљању“, Кардељевом и Кидричевом моделу, или трибине у Дому омладине попут петодневне серије семинара, предавања и округлих столова о Борису Кидричу и Едварду Кардељу одржаних од 17. до 21. октобра 2013. под називом: „Друштвена својина и самоуправљање: да ли је могуће друштво без државе?“ које су заједнички организовали Учитељ незналица и његови комитети, Центар за културну деконтаминацију и Дом омладине. Петодневне анализе „Друштвене својине и самоуправљања − два кључна концепта југословенског социјализма“, као и дела Бориса Кидрича и Едварда Кардеља – „два кључна аутора и мислиоца друштвене својине и самоуправљања“ финансирала је управо Фондација „Роза Луксембург“.

[/restrictedarea]