Spisak Srba za robiju? Ma, nema problema

Piše Miodrag Zarković

Mada je bila silno potresena popisom protivnarodnih i protivdržavnih delatnika, ovdašnja javnost nikako da se oglasi o jednom mnogo zloslutnijem i opasnijem spisku, o kojem se naveliko priča među nepokornim Srbima na severu Kosova i Metohije

Izgleda da spiskovi Srba nisu dovoljan razlog da se uznemiri javnost u Srbiji, koja je sa krajnjom ravnodušnošću propratila vest da Euleks policija priprema hapšenje 16 viđenijih pojedinaca sa severa Kosova i Metohije, odnosno, iz četiri nepokorne opštine čije stanovništvo odbija da se povinuje zločinačkom režimu u Prištini. Od kako je vest objavljena, niti jedna od ustanova ili nevladinih skupina ili javnih ličnosti, koje su se u proteklom razdoblju bavile upravo spiskovima na izrazito osuđujući način po sve koji ih prave, nije našla za shodno da se oglasi na bilo koji način.

Istini za volju, Euleksov spisak o kojem je ovde reč odista je znatno drugačiji od ostalih spiskova koji su na sva usta razmatrani proteklih sedmica. Ponajpre, Euleksov popis je neobjavljen, pa onda neminovno pogađa širi krug ljudi. Onda, mesto na Euleksovom spisku je mnogo opasnije nego na bilo kojem drugom koji se pojavio u našoj javnosti. Ono, svakako da nije prijatno kada se neko nađe na spisku dežurnih delatnika protiv sopstvenog naroda i države; teško je saosećati sa onima koji zbilja neštedimice rade sve što mogu i ne mogu kako bi doprineli daljim nedaćama Srbije i Srpstva, a onda se bune kada ih neko zbog takvog, neprijateljskog delovanja javno i prozove, ali, hajde de, mora biti da taj osećaj nije nimalo prijatan; no, taj osećaj ne može ni da se uporedi sa ugroženošću sa kojom se neminovno suočava svaki i jedan Srbiji odan stanovnik na Kosovu i Metohiji, a pogotovo neko ko ima razloga da sumnja da mu Euleks priprema hapšenje. Svi ovi „junaci“, što se namrtvo preplašiše samo zbog toga što ih je neko rodoljubivo udruženje uvrstilo među protivdržavne i protivnarodne činioce, samo bi trebalo da pokušaju da zamisle šta bi im prolazilo kroz glavu kada bi o njihovoj slobodi odlučivala stvarno neprijateljska, tj. okupatorska služba, kao što je Euleks, pa bi shvatili čijoj bi nevolji trebalo da bude posvećen sav onaj televizijski i novinski prostor koji je pripao njima.

 

SVEOPŠTA RAVNODUŠNOST Naravno, damama i gospodi sa spiska protivsrpskih delatnika ne pada na pamet da makar jedan sekund posvete brizi za nekog drugog. Avaj, jednaku ravnodušnost prema Srbima sa Kosmeta pokazuju i vodeća glasila u Srbiji, koja se ni osvrnula nisu na vest objavljenu u dnevnom listu „Politika“ 18. aprila. U dotičnom članku se tvrdi: „Za krivična dela počinjena u poslednje tri godine, šesnaest Srba sa severa Kosova i Metohije moraće posle Uskrsa da se jave u bazu Euleksa u južnoj Mitrovici.“ Zatim se navode reči neimenovanog izvora, koji „ističe da se ne radi o krivičnim delima koja su počinjena u vreme rata 1999. godine, za koja su već dvojica Srba osumnjičena i nalaze se u pritvorskoj jedinici u Kosovskoj Mitrovici“. Nadalje se pojašnjava šta je osnov za pozivanje na odgovornost 16 lica, čiji identitet ostaje nepoznat:

„Nezvanično se saznaje da se lica sa ovog Euleksovog spiska pozivaju zbog ubistva kosovskog policajca, pripadnika ROSU Envera Zumberija, 25. jula 2011. godine, u opštini Zubin Potok nadomak sada integrisanog prelaza Brnjak, ali i zbog postavljanja barikada na severu KiM.“

Ovde bi valjalo podsetiti da Euleksov spisak nije prvi takve vrste o kojem kruži priča po Kosmetu. Naprotiv, on je tek poslednji u nizu, i to najmalobrojniji. Odavno se, naime, nagađa o spisku od nekoliko hiljada stanovnika severne četiri opštine – najčešće se pominje da je reč o tri hiljade, a ponegde se navodi čak pet hiljada – koje je Priština odredila za hapšenje zbog opiranja njihovoj samovolji. Neretko se može čuti i o još jednom spisku, takođe sastavljenom u Prištini, koji navodno sadrži tri stotine imena, takođe stanovnika sa severa, koji su, sve do Briselskog sporazuma, bili nedostupni prištinskoj „pravdi“, tj. zakonodavstvu.

[restrictedarea]

Sa svim tim saznanjima, mnogi među Srbiji odanim građanima iz četiri severne opštine bude se i ležu svakog božjeg dana. Činjenica je da se na Kosmetu svih ovih godina od bombardovanja naovamo dešavaju najraznovrsniji pravosudni apsurdi, pa niko ne može sasvim da odbaci mogućnost da nekakvi tajni spiskovi zaista postoje i da Priština, u saglasju sa Euleksom, samo čeka okolnosti koje joj omogućavaju da po tim popisima krene da hapsi. A šta za svakog kosmetskog Srbina znači zatvor, bio on prištinski ili Euleksov, suvišno je i objašnjavati.

 

SVI SU SUMNJIVI U svakom slučaju, članak iz „Politike“ uneo je nemalu uznemirenost među stanovnike četiri severne opštine u okupiranoj Pokrajini. Naročito zbog već nagoveštene činjenice da bukvalno svako od tamošnjih osamdesetak hiljada duša može da bude uvršćen na spisak o kojem je reč. Euleks veli da u krivična dela, koja se stavljaju na teret pojedincima sa tajanstvenog spiska, spada i postavljanje barikada na severu Kosmeta. S obzirom na to da praktično nema punoletne osobe sa severa Kosmeta koja nije zdušno doprinela barikadama, time su strah i paranoja samo dodatno pojačani.

Uopšte, zbog čega je postavljanje barikada krivično delo, pa još takvo da zavređuje sastavljanje skrivenih spiskova za hapšenje? Zar nije pravo na mirno protestovanje jedno od osnovnih ljudskih prava u toliko izvikanoj „demokratiji“, koju je NATO na Kosmet uvodio bombama i osiromašenim uranijumom? Ako jeste, zbog čega je onda mirno protestovanje – a barikade jesu vid mirnog protesta – ovde označeno kao krivično delo? I, kad smo već kod toga, kako onda niko od Šiptara nije odgovarao za njihove barikade, kojima su svojevremeno bili sprečavali kretanje ruskih vojnih vozila koja su bila u sastavu KFOR-a?

Takođe, kada je već pomenuto ubistvo šiptarskog specijalca na prelazu Brnjak, šta ćemo sa ubistvom Euleksovog Litvanca u jesen prošle godine? Zbog čega se Euleks prema tom ubistvu ne odnosi na isti način kao i prema usmrćivanju šiptarskog specijalca? Ako između ta dva slučaja i postoji razlika, ona bi nagoveštavala sasvim suprotno: da se veća važnost pridaje istrazi povodom smrti Litvanca. Naime, stradali šiptarski specijalac učestvovao je u protivzakonitoj akciji, čija je namera bila da odvoji četiri severne kosmetske opštine od ostatka Srbije, za šta tada nije bilo nikakvog pravnog osnova, te je ta akcija neizostavno bila opasna provokacija u najboljem slučaju. Na drugoj strani, Euleksov Litvanac usmrćen je bez ikakvog vidljivog razloga. On se, sa kolegama iz patrole, naprosto vozio kosmetskim drumom kada ga je kuršum prosvirao – radi se, dakle, o klasičnoj likvidaciji, koja nije bila isprovocirana ničijim političkim avanturizmom. Pa ipak, Euleks, prema pisanju „Politike“, razmatra privođenja samo zbog ubistva šiptarskog specijalca, iako se i ubice litvanskog policajca nalaze na području severnih opština: razlika je samo u tome što su, po svoj prilici, Litvanca ubili lokalni Šiptari, pored čijeg je sela i prolazio kada je odstreljen.

 

OPRAVDANA BOJAZAN Sve ovo navodi na mračne slutnje, na kakve smo, nažalost, već navikli kada je reč o Kosovu i Metohiji. Samim tim je i oprez tamošnjih Srba, a ponegde i strah, više nego razumljiv. U tekućoj godini, privođenja na severu postala su učestala i deluju sve zlokobnije. Na kraju krajeva, dovoljno je prisetiti se Olivera Ivanovića i njegove sudbine: on, političar koji je godinama unazad održavao odnose sa zapadnim predstavnicima na terenu, pa i sa Prištinom, i koji je često bio više nego spreman da dela u suprotnosti sa srpskim nacionalnim interesima, ipak je početkom godine uhapšen, a i danas se nalazi iza rešetaka (mada je, ruku na srce, prebačen u Kosovsku Mitrovicu iz Prištine, gde je prvobitno tamnovao). Kada je Ivanoviću zapala robija, nema Srbina na Kosmetu koji može da se oseća potpuno bezbrižan u tom pogledu, pogotovo ako se imaju u vidu poslednji briselski dogovori, prema kojima su i pravosudne ustanove na severu stavljene pod nadležnost terorista iz Prištine.

A ipak, srpska javnost gromoglasno ćuti o svemu ovome. Ovi spiskovi je ne uzbuđuju. Doduše, ne nailaze samo Srbi iz okupirane Pokrajine na opisanu ravnodušnost. Slični spiskovi za hapšenje, takođe pogubni po posledicama koje nose, postoje i u vezi sa Hrvatskom, čije „demokratske vlasti“ i dalje, skoro dve decenije po završetku oružanog sukoba, čuvaju skrivene popise na osnovu kojih nameravaju hapšenja Srba koje optužuju da su devedesetih vodili oružanu pobunu protiv zvaničnog Zagreba. Ispada, maltene, da uznemirenje u srpskoj javnosti mogu da proizvedu samo spiskovi koje sastavljaju rodoljubi.

[/restrictedarea]