Сезона лова на све руско

Пише Сергеј Белоус

Противници кијевских пучиста на многим местима су изложени нападима разјарених гомила екстремиста, а на истоку земље и дејству војних снага које је Кијев послао да у крви угуше протесте, док Украјина све више јури ка грађанском рату

Романтици са „Евромајдана“ наговештавали су да ће се, после победе „револуције“, догодити рађање „модерне украјинске нације“ и успостављање праве демократије по узору на „европске вредности“. И ево, прошло је већ два месеца од тобожње „победе“ – али сви њени актуелни резултати убедљиво сведоче о томе да је она била управо „Пирова“. Прво, донела је невиђено продубљење иначе присутне историјске поделе између, условно говорећи, северозапада и југоистока Украјине. Друго, свргнувши једну групу неугодних „ниткова“, довела је на власт другу, још гору, што се необориво потврђује свиме оним што је настало под њиховим „мудрим руководством“, а то су катастрофална економска ситуација, ескалација унутрашњополитичке кризе, радикализација друштва, па чак и почетак свађе унутар нове, владајуће, „евромајдановске“ коалиције у парламенту, што већ кочи његов рад (неслога је кренула још крајем марта, сукобом између странака „Удар“ и „Отаџбина“, кад су њихови представници – Кличко и Турчинов – разменили веома оштре речи). Али, узалуд сада кукају дојучерашње присталице „Евромајдана“ да „ово није то због чега смо дан и ноћ стајали на улици“. Јер, поуке историје су врло јасне и овековечене у непролазним речима Томаса Карлајла: „Све револуције осмишљавају идеалисти, спроводе фанатици, а њене плодове увек украду ниткови.“ Само што у случају „обојених револуција“ још нема изузетака, па уместо „идеалиста“ имамо само циничне политичке опортунисте.

УДРИ ПО КАНДИДАТИМА Како данас изгледа „нова украјинска демократија“, и то у предизборној сезони (да подсетимо: за 25. мај су заказани председнички избори)? Ево неколико изразитих примера.

У понедељак су, на улазу у зграду телевизијске станице ИЦТВ, где је требало да буде одржана емисија „Слобода говора“, активисти „Евромајдана“ насрнули на председничког кандидата Партије региона Михаила Добкина (бившег гувернера Харковске области) и, после кратке расправе препуне оштрих увреда, прешли на „јаче аргументе“: прво су му главу посули брашном, па су му затим бацили у лице злогласну „зељонку“ (дречавозелени антисептик на бази шпиритуса, који је последњих месеци веома популаран за гађање говорника) а у међувремену су му оштетили и кола. Због свега тога, он је морао да откаже своје учешће у дебати.

Следећег дана, у уторак, али овог пута после дотичне емисије, још гора судбина снашла је самосталног председничког кандидата Олега Царјова (који је, због своје принципијелности, својевремено избачен из Партије региона). Испред улаза у зграду, Царјова су чекали побеснели и подивљали „мајдановци“, заједно са екстремистима из „Десног сектора“, а време су прекраћивали тако што су му разбили ауто, уз прећутно одобрење присутних „демократских“ новинара, који су направили „сензацију“: шокирали су јавност вешћу да обезбеђење народног посланика, који је неколико дана раније већ био нападнут и у Николајеву, поседује ватрено оружје (мада су многи прећутали чињеницу да су телохранитељи поседовали и уредне исправе за ношење оружја)! Мада, што се уопште тиче „евроновинара“, све говори детаљ да су многи „мајдановци“ тамо дошли на позив дописнице онлајн канала „Заједно-ТВ“, која је уживо препоручила гледаоцима да се придруже и донесу јаја да бацају на Царјова! На крају, кад је он изашао из зграде, сарадници државног обезбеђења и малобројни присебни очевици једва су успели да задрже полуделу гомилу да не линчује Царјова, али је, док је прилазио возилу хитне помоћи – и то праћен повицима „Убиј га“, „Царјове, умрећеш“, „Умри“ – био брутално претучен и ножевима му је исечена одећа. Али, ни тада нису хтели да га пусте, већ су опколили возило и чак пробали да полупају прозоре и извуку га напоље како би га одвукли на Мајдан (чули су се и „либералнији“ предлози – да пред свима пузи на коленима до свог полупаног аутомобила). Све се завршило тек закаснелим доласком полиције, која је Царјова извукла и одвезла у – Генерално тужилаштво, где је против њега одмах био покренут кривични поступак под оптужбом за „сепаратизам“, што је дело које се кажњава казном до пет година затвора! Истовремено, против „демонстраната“ је поднета кривична пријава, којом се они оптужују за „хулиганство“ (мада нико још није био ухапшен или испитан до закључења овог броја „Печата“).

Следећег дана, Царјов је отишао на исток Украјине и у Доњецку још једном потврдио да неће изневерити своје бираче одустајањем од изборне трке за председника (што је, иначе, од њега тражила разгневљена гомила „евромајдановаца“ дан раније).

[restrictedarea]

„ДОБРЕ ВЕСТИ“ Увече, у недељу 13. априла, „вршилац дужности председника“ Александар Турчинов је потписао поверљиву(!) одлуку Савета за националну безбедност и одбрану о спровођењу антитерористичке операције на истоку Украјине и упозорио да ће она отпочети, ако побуњеници на истоку не предају оружје влади до 9 сати ујутру. Они су, вероватно се служећи недавним примером „евромајдановаца“, једноставно игнорисали тај ултиматум.

Али, за такву непослушност према закону, добар пример пружиле су им и присталице „Мајдана“ у Запорожју, који су, исказујући своју оданост идеји „јединствене Украјине“, ступили у сукоб са учесницима проруског митинга који су носили заставу Русије („сепаратистима“, како их зову у проевропским медијима) а затим су их, пошто су били бројнији, буквално опколили и почели да скандирају „Украјина изнад свега“, „Слава нацији – смрт непријатељима“ и да псују руског председника Владимира Путина. Даље, уз исте пароле, неколико стотина „мирних активиста“ је, наоружано палицама и гвозденим шипкама, а будући заустављено од стране полиције, кренуло да гађа „сепаратисте“ (од којих су половина били пензионери и жене) јајима, земљом, палицама… Полицајци су једва извукли из обруча баке, а затим жене, што је изазвало буру незадовољства међу запорошким „демонстрантима“ који су почели да вичу: „На колена!“ Остали ненаоружани несрећници морали су још неколико сати да стоје под товаром свакојаког отпада којим су били гађани. Био је и покушај да их одвезу полицијским аутомобилом намењеним за превоз ухапшеника, али су га „мајдановци“ запалили, док су учеснике проруског митинга свирепо претукли (седморици су разбили главе).

Још трагичнији био је исход сукоба у Доњецкој области, о чему је са нескривеном радошћу у понедељак 14. априла на свом Фејсбук профилу известила Лесја Оробец, народна посланица, кандидат за градоначелника Кијева и једна од „звезда“ „Евромајдана“. Цитат: „Ево добрих вести. Има одређених група људи, који нису спремни да иду ¸подруку‘ са путином (sic!) и пружају отпор, укључујући и наоружани. Данас је уништено минимум 10 буба кромпирача (тако је сад модерно звати демонстранте и проруске активисте са тракама Св. Ђорђа – пошто они „мајдановцима“ личе на кромпирову златицу, тј. бубу кромпирачу – прим. аут.) Тројица непознатих дошли су код барикаде, побили су све кромпирове златице аутоматским пушкама и отишли. Волонтерски покрет на доњецки начин.“

ПОДРШКА ВАШИНГТОНА Међутим, већ 15. априла кренула је тобожња „антитерористичка операција“ у Доњецкој области – током напада украјинских владиних јединица на положаје тзв. армије фантомске „Доњецке Народне Републике“ у Краматорску и Славјанску било је убијено (према подацима штаба ДНР) око 30 њихових војника. Између Доњецке и Харковске области по наређењу из Кијева су постављене блокаде, чији је циљ да олакшају хапшење лидера луганских, доњецких и харковских побуњеника и да се спречи њихова комуникација. Сукоби трају, напетост расте, простор за компромис се скраћује са сваком новом жртвом. Али, за званични Кијев је врло битно то што је његова акција добила позитивну оцену у Вашингтону као „промишљена“. Можда је то зато што је њеној разради помагао шеф ЦИА Џон Бренан, који је посећивао Кијев прошлог викенда под туђим именом (што је на крају чак и Бела кућа морала да призна)? Или је можда он једноставно хтео да посети свог драгоценог колегу – шефа Службе државне безбедности Валентина Наливајченка, који је за време проамеричког председника Виктора Јушченка обављао исту дужност и неколико пута недељно сретао се са обавештајцима из ЦИА и америчким амбасадором (што је довело чак до тога да је уручивао еполете младим официрима – дипломцима Националне академије СБУ).

 

Ипак, све то неће бити значајно кад Москва (која за сада скривено пружа сваку могућу подршку проруским активистима на истоку) одговори својим потезом, који може бити фаталан по кијевске властодршце и њихове западне менторе. Ту би се ваљало сетити речи истакнутог руског дипломате Александра Горчакова из депеше послате 1856. године руским амбасадама у иностранству (симболично, то је било после пораза у Кримском рату): „Русији замерају да се изолује и да ћути пред чињеницама које нису у сагласности ни са правом, нити са правдом. Кажу, Русија се срди. Русија се не срди, Русија се усредсређује.“

Царјов за „Печат“ – Људе уједињује страх од кијевских власти

Шта је био разлог онако бруталног напада којем сте били изложени?

То што имам значајну подршку на југоистоку, управо као прави противник садашње власти, и представљам реалну претњу по њу.

О правом положају проруских активиста на југоистоку: колико су оправдане критике на њихов рачун које их оптужују за сепаратизам?

Како је могуће сопствени народ, грађане државе у којој си ти власт, кривити за било шта?! То је једноставно погрешан приступ. Чак и уколико људи не желе да живе у тој држави, чак и уколико желе да гласају за излазак из ње – онда је потребно на првом месту размислити: шта то смета људима који имају такво мишљење и како би то могло да се промени, а не да се насилно терају назад у такву државу. Јер наша држава није „тамница народа“, није концентрациони логор ограђен бодљикавом жицом, овде је потребно створити боље услове за живот. Ја сасвим спокојно разговарам практично са свим вођама протеста на југоистоку: ми комуницирамо, расправљамо о томе како да преведемо протесте у мирну форму, како да поставимо такве захтеве који могу бити задовољени. Види се да се то не свиђа садашњој власти.

Каква идеја превладава код протестаната на истоку сада: захтев за федерализацију, или само проширење пуномоћја у области самоуправљања, или жеља да се припоје Русији?

Има присталица и првог, и другог, и трећег… Али, све ове људе уједињује то што нису задовољни и што се боје актуелне власти.

Како стоји ствар са кривичним поступком који је, са оптужбом за сепаратизам, против вас отворило Тужилаштво? Има ли ту новости?

Ма, нека иду дођавола! Мене сада пре свега брине то што власт покушава да употреби војску против својих грађана. Пошто су практично све становнике југоистока назвали бандитима и сепаратистима, сада се спремају да хладнокрвно повуку следећи потез, тј. да употребе армију, и очито то и почињу да раде. А армија не слуша њихова наређења у потпуности – јер ко још жели да ратује против својих грађана?! Али, пре или касније, ако буду заоштравали ситуацију, у случају да отпочне рат, сви ће бити губитници.

Ипак, како процењујете могући успех поступка који је покренут против вас?

Могу само да кажем да је то потпуно неважно у поређењу са оним што се дешава са земљом. Ми смо на корак од грађанског рата. И ако власти из Кијева крену у тај рат, више никога неће бити брига за кривичне поступке које води Државно тужилаштво.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *