Печат недеље

Обруч око Малагурског

Више јавно тужилаштво у Београду је 20. 09. 2013. примило оптужни предлог заменика вишег тужиоца Александра Момчиловића против три лица, која до тада нико, сем уже родбине и понеког студента, такође није знао. Пошто су извршили по једно „креативно“ кривично дело угрожавања сигурности из чл. 138 КЗ – постаће некоме познати. О којим „ствараоцима“ је реч? Растислав Динић, 36 година, асистент на Филозофском факултету у Нишу, Немања Палексић, правник из Београда, Марко Николић, 45 година, дипл. машински инжењер из Крагујевца.
А о којој „креацији“ дотичних је реч? У периоду од краја августа до краја септембра 2012. године, значи пуних месец дана, у Нишу, Београду и Крагујевцу су ови „академски грађани“, у стању потпуне урачунљивости, врло свесни тога што раде, као и тога да је то законом забрањено, упорно подстицали и тражили извршење претњи Борису Малагурском, које су износили на интернет сајту www.parapsihologija.com у оквиру форума под називом „Борис Малагурски, лик и дело“, у делу као случајно названом „Депонија“. Повод за то био је филм „Претпоставка правде“ и Борисова критика судског поступка против 14 навијача „Партизана“ који су осуђени на укупно 240, а касније на 115 година робије, а да није откривено да је неко од њих и заиста убио Бриса Татона.
Како је изгледало „стваралаштво“ дотичних? Крајње непримерено њиховом образовању, а лако и једноставно доказано на суду, за шта су осуђени на по годину дана затвора, три године условно.
Колико су претње биле озбиљне, говори и то да је на дан одржавања главног јавног претреса Борис, због страха за своју безбедност, у Палату правде ишао у пратњи професионалног обезбеђења, а адвокат Малагурског, Зора Добричанин-Никодиновић, у згради Суда била је вређана као „мафијашки адвокат“ уз покушаје претњи.
На ову пресуду су најпре реаговали испразни „интернет блејачи“ у покушају да објасне да је реч о обичном „хејтовању“ и да је то нормална појава у интернет животу Србије (тема за посебну, и то озбиљну психолошку анализу значења овог опасног, олако прихваћеног посрбљеног англосаксонског термина, који чин мржње привидно приказује као уобичајено, нормално ментално стање).
Oнда су се јавили озбиљни, дугогодишњи дежурни борци за одбрану свега што није оно чиме се они баве и што они пропагирају, тзв. „патриотско-заштитнички блок Србије“ – „Пешчаник“, „Време“, ТВ „Б 92“, па и „РТС“. Будући да је осуђени асистент Динић колумниста „Пешчаника“, шта се друго могло и очекивати сем везане реакције свих наведених „бранилаца демократије“. „Време“ се придружило овом наставку напада на Малагурског, али у другом облику, кроз чланак „Лагуми форума и судски епилози“, препун нетачних информација и тенденциозних аргумената. Целу акцију са своје стране подржао је и „привредник“ Горан Јешић, потпредседник покрајинске владе, рекавши да „потписује све што су написали“. Потписује све оне бљувотине?
А сада замислите на неком сајту у Србији форум под називом „Соња Бисерко, лик и (не)дело“!?

Преамбула

Коначно је и то изговорено. После низа уопштених позива Србији да, зарад пута у Европску унију, промени свој анахрони Устав који је тобоже препрека за наставак евроинтеграција Србије, посланик владајуће немачке ЦДУ/ЦСУ канцеларке Ангеле Меркел Петер Бејер, иначе члан Одбора за спољне послове немачког Бундестага, први је који је отворено рекао да Устав Србије мора да се мења да би се из њега избацила преамбула која Косово и Метохију одређује као саставни део Србије. „Главни фокус Српске напредне странке треба да буде на томе како употребити концентрацију моћи зарад добробити грађана Србије“, рекао је Бејер за београдски „Данас“. И онда објаснио како ће се до те добробити доћи: „Такође, први пут постоји реална шанса да се приступи дуго разматраној измени Устава Србије, што би подразумевало измену преамбуле о Косову. Мислим да би то олакшало процес приступања државе Европској унији.“

Русији – охотско море

Управо у моменту повратка Крима у састав Руске Федерације, Москва је без велике буке добила, на супротној страни света, ново територијално проширење – које је по површини два путa веће од Крима. Наиме, Комисија Уједињених нација је донела решење у вези са Охотским морем, тачније закључила је да површина од 50.000 км2, која се сматрала међународним водама, припада Русији, јавља пољски портал Najwyższy CZAS 2. априла 2014. године. У Охотском мору налазе се велика налазишта нафте и гаса. Тачније, геолози процењују да овде има око три милијарде барела нафте. Поред тога, овде су воде богате рибом (Совјетски Савез је овде ловио 10 пута више рибе него у Црном мору). Река Охота, по којој је и море добило име, улива се у њега и богата је речном рибом, посебно лососом.
Према писању јапанског портала Sankei Shimbun, Русија се озбиљно припремила за расправу у Уједињеним нацијама о питању Охотског мора, те не чуди одлука Комисије. Наиме, Русија је доказала да Охотско море „лежи“ на земљишту које у дужини од 200 миља представља наставак руске територије. Научници су пружили доказе и Комисија није могла ништа друго него да донесе решење о проглашењу ове територије делом Руске Федерације.

Изложбом против „дронова“

Више уметника из Пакистана, САД-а и Француске удруженим снагама приредило је изложбу у пакистанској покрајини која је највише изложена нападима америчких „дронова“. Под називом „Ово није буба“, изложба приказује дивовски портрет детета, пакистанског сирочета које је изгубило оба родитеља и два брата/сестре у ударима „дронова“. Назив је алузија на војни жаргон, у којем се призор људског тела погођеног „дроном“ назива „бубом“ зато што посматрано кроз зеленкасте камере подсећа на згаженог инсекта. Од 2004, када је Америка почела да користи „дронове“, у нападима ових беспилотних летелица је, према подацима лондонског „Бироа за истраживачко новинарство“, убијено преко 3.600 особа, од чега су најмање 416 били цивили.

Гвантанамо: тамо где је свака правда умрла

Организација „Хјуман рајтс воч“ (ХРВ) сетила се да постоји, па је објавила видео-снимке који показују посете затвореницима у злогласном Гвантанаму од стране њихових чланова породица. Снимци су настали још у јануару, када су активисти ХРВ-а боравили у Јемену (одакле потиче чак 56 затвореника у Гвантанаму) али су материјал приказали тек у априлу.
„Желели смо да покажемо на још један начин шта све не ваља у вези са Гвантанамом“, рекла је Андреа Прасоу, висока званичница ХРВ-а. „Они су осумњичени за тероризам, муслимани су, и налазе се далеко од својих кућа. Зато је некима лако да у њима не виде људска бића. Али, када видимо патње њихових најближих, када видимо како разговарају са породицама, то нас подсећа да су то све људи противзаконито држани у затвору.“

200 немачких интелектуалаца за путина

Како преноси 6. априла 2014. године портал politikus.ru, 200 немачких интелектуалаца подржало је у отвореном писму председнику РФ Владимиру Путину Русију и указало на русофобију немачких медија и политичара. У уводу писма се каже да већина Немаца не жели конфронтацију са Русијом и изражава разумевање за руске акције у Украјини. Писмо је објављено на порталу Neue Rheinische Zeitung (Нове рајнске новине). Потписници су водећи интелектуалци Немачке из сфере уметности, образовања и науке и културе, али и историчари и новинари. Иницијатор је био немачки новинар Фолкер Бројтигам.

Сноуден: Британци, птичица!

У наставку сведочења пред парламентом Савета Европе, Едвард Сноуден је посредством видео-везе из Москве поручио да свет мора да пронађе начин да спречи даље масовне надзоре, а да те мере морају да буду законске.
„У овом тренутку, не постоје никакве законом прописане мере против масовног надгледања, иако такво прикупљање обавештајних података често нема никакву разумну сврху. На пример, Штаб за комуникације владе Велике Британије камерама и фотоапаратима је бележио снимке британских грађана, који нису имали никакву обавештајну важност, а многи међу тим призорима били су веома личне природе“, открио је Сноуден, чије свако појављивање у јавности додатно разоткрива размере осионости америчких и британских власти.