Нестало „Новорођенче“

Пише Предраг Радоњић

Слова „Несталих“ постављена у Грачаници прекривена су бојама гарежи, испод којих понегде просијава пригушено злато. Не знам да ли ће она мењати свој изглед. Тешко да могу то учинити а да порука буде теже опомињућа

На споменику „Њуборн“, илити „Новорођенчету“, у слободнијем српском преводу, заправо инсталацији направљеној од латиничких слова сложених у одговарајућу реч у енглеској верзији „Newborn“, постављеном испред Центра „Боро и Рамиз“ у Приштини подно ногу команданта Адема Јашарија чија се реденицима опасана и наоружана фигура, по подобију неког четника из Булајићевих филмова, херојски истиче на централном стубу овог монументалног социјалистичког здања подигнутог у славу братства и јединства Албанаца и Срба, најпре су се налазили потписи.

 

НАПРЕДНО СУОЧАВАЊЕ СА ПРОШЛОШЋУ Свако ко је желео да искаже срећу и усхићење због самооглашене независности Косова без Метохије, могао се ту потписати бирајући себи драго слово и уписати се тако у историју оснивања косовске државности. Рекло би се, једно надасве симпатично и бебећи невино исказивање исконске жеље за независношћу и слободом косовских Албанаца након „вековног колонијалног ропства под Србима“, како то једаред рече Хашим Тачи, иначе један од првих потписника. И то без обавезе етничке припадности албанској заједници, те је то међу последњима − мислим што се тиче Албанаца, а вероватно међ‘ првим Србима − учинио и београдски новинар Петар Луковић, поносно се усликавајући са својом пратњом из косовске владе и качећи урамљене фотографије на зидове сајта својих Е новина, указујући непросвећенима на своју грађанску толерантност, отвореност и ширину, све трасирајући својим храбрим гестом пут и другим сународницима у процесу напредног суочавања са прошлошћу, садашњошћу и будућношћу.

Касније, ови потписи су прекречени заставама земаља које су признале косовску независност. Поред црногорског, истицали су се и барјаци неких других држава. Прегурала, брајко, цифра стотку земаља диљем глоба, па је ред да се то и покаже. Овај чин означио је нову, дипломатску фазу у развоју косовске државности. Логично, након исказане жеље мноштва појединаца окупљених у колективитет са јасно формулисаним захтевом, долази до његовог признавања од стране демократског, цивилизованог света. (Не правим никакве аналогије, ако сте На-то мислили.) Недавно, тијеком шесте обљетнице самопроглашења самосталности и почасног дефилеа формације израсле из Ослободилачке војске Косова са мандатом за борбу против временских непогода, некада познате као Косовски заштитни корпус а након самозадовољења независношћу преименоване у Косовске безбедносне снаге, „Новорођенче“ је поново променило имиџ. Хоће то са годинама. Овога пута је, у сазвучју са Тачијевим најавама прерастања Снага у праву Војску, у питању „милитари стајл“ а ничим изазвана слова су добила маскирна СМБ руха различитих армија уоквирених службовањем у КФОР-у.

 

У БОЈАМА ГАРЕЖИ Не знам сад ко је и по ком принципу бирао које ће писмено оденути коју униформу, да ли је N или можда W у немачкој ратној спреми, примера тек ради, али „Новорођенче“ дефинитивно сада изгледа знатно робусније. И ич не ферма демарше из Канцеларије за Косово и Метохију и директора Вулина који је макар до Ђурђевдана одложио своје „Миле Драгић“ радно одело. Ни Николићеву најаву нове скупштинске резолуције сходнo новим околностима на терену. Мислим, на вековним српским просторима.

[restrictedarea]

За то време, у преосталим трањама тог српског простора, познатим нашироко као енклаве, овога пута у грачаничкој, ничу неки други споменици, пардон, инсталације. Уметник Горан Стојчетовић, ликовни војвода неформалне уметничке групације косовскометохијских стваралаца назване Наводно Ослободилачки Покрет „Доста“, испред Дома културе у Грачаници поставио је, као својеврстан одговор све агресивнијем „Новорођенчету“, инсталацију „Мисинг“ састављену од слова потребних за формирање ове енглеске речи, на којима се налазе фотографије више од 1.400 несталих и убијених Срба и неалбанаца. У договору са српским удружењима несталих, Стојчетовић је желео, између осталог, да укаже на нерешавање проблема злочина над Србима, на њихово пренебрегавање и гурање у страну као нежељених усред весеља поводом добијања неовисности. Породицама несталих и убијених ни оснивање новог суда или огранка косовског, са седиштем којекуде, да л‘ у Бриселу, да л‘ у Приштини, више не улива поверење. Овим уметничким чином, они су барем скренули пажњу на свој проблем и своје постојање. А добили су и позив из Италије да се реплика ове инсталације постави у Венецији и да се касније обиђе још девет градова на Апенинима. Можда ће неко рећи да је мало, али то је скоро највише што смо учинили до сада. (И благи наклон гореспоменутој Канцеларији и директору, које сам претходно извргао лековитој иронизацији што су значај ове иницијативе умели да препознају и подрже.)

А слова енглеског превода: „Несталих“, прекривена су бојама гарежи након спаљивања кућа и цркава, испод којих понегде просијава пригушено злато. Не знам да ли ће она мењати свој изглед. У сваком случају, тешко да могу то учинити а да порука буде теже опомињућа од ове. А на нови имиџ „Новорођенчета“ не смем ни да мислим.

[/restrictedarea]