Nestalo „Novorođenče“

Piše Predrag Radonjić

Slova „Nestalih“ postavljena u Gračanici prekrivena su bojama gareži, ispod kojih ponegde prosijava prigušeno zlato. Ne znam da li će ona menjati svoj izgled. Teško da mogu to učiniti a da poruka bude teže opominjuća

Na spomeniku „Njuborn“, iliti „Novorođenčetu“, u slobodnijem srpskom prevodu, zapravo instalaciji napravljenoj od latiničkih slova složenih u odgovarajuću reč u engleskoj verziji „Newborn“, postavljenom ispred Centra „Boro i Ramiz“ u Prištini podno nogu komandanta Adema Jašarija čija se redenicima opasana i naoružana figura, po podobiju nekog četnika iz Bulajićevih filmova, herojski ističe na centralnom stubu ovog monumentalnog socijalističkog zdanja podignutog u slavu bratstva i jedinstva Albanaca i Srba, najpre su se nalazili potpisi.

 

NAPREDNO SUOČAVANJE SA PROŠLOŠĆU Svako ko je želeo da iskaže sreću i ushićenje zbog samooglašene nezavisnosti Kosova bez Metohije, mogao se tu potpisati birajući sebi drago slovo i upisati se tako u istoriju osnivanja kosovske državnosti. Reklo bi se, jedno nadasve simpatično i bebeći nevino iskazivanje iskonske želje za nezavisnošću i slobodom kosovskih Albanaca nakon „vekovnog kolonijalnog ropstva pod Srbima“, kako to jedared reče Hašim Tači, inače jedan od prvih potpisnika. I to bez obaveze etničke pripadnosti albanskoj zajednici, te je to među poslednjima − mislim što se tiče Albanaca, a verovatno međ‘ prvim Srbima − učinio i beogradski novinar Petar Luković, ponosno se uslikavajući sa svojom pratnjom iz kosovske vlade i kačeći uramljene fotografije na zidove sajta svojih E novina, ukazujući neprosvećenima na svoju građansku tolerantnost, otvorenost i širinu, sve trasirajući svojim hrabrim gestom put i drugim sunarodnicima u procesu naprednog suočavanja sa prošlošću, sadašnjošću i budućnošću.

Kasnije, ovi potpisi su prekrečeni zastavama zemalja koje su priznale kosovsku nezavisnost. Pored crnogorskog, isticali su se i barjaci nekih drugih država. Pregurala, brajko, cifra stotku zemalja diljem globa, pa je red da se to i pokaže. Ovaj čin označio je novu, diplomatsku fazu u razvoju kosovske državnosti. Logično, nakon iskazane želje mnoštva pojedinaca okupljenih u kolektivitet sa jasno formulisanim zahtevom, dolazi do njegovog priznavanja od strane demokratskog, civilizovanog sveta. (Ne pravim nikakve analogije, ako ste Na-to mislili.) Nedavno, tijekom šeste obljetnice samoproglašenja samostalnosti i počasnog defilea formacije izrasle iz Oslobodilačke vojske Kosova sa mandatom za borbu protiv vremenskih nepogoda, nekada poznate kao Kosovski zaštitni korpus a nakon samozadovoljenja nezavisnošću preimenovane u Kosovske bezbednosne snage, „Novorođenče“ je ponovo promenilo imidž. Hoće to sa godinama. Ovoga puta je, u sazvučju sa Tačijevim najavama prerastanja Snaga u pravu Vojsku, u pitanju „militari stajl“ a ničim izazvana slova su dobila maskirna SMB ruha različitih armija uokvirenih službovanjem u KFOR-u.

 

U BOJAMA GAREŽI Ne znam sad ko je i po kom principu birao koje će pismeno odenuti koju uniformu, da li je N ili možda W u nemačkoj ratnoj spremi, primera tek radi, ali „Novorođenče“ definitivno sada izgleda znatno robusnije. I ič ne ferma demarše iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju i direktora Vulina koji je makar do Đurđevdana odložio svoje „Mile Dragić“ radno odelo. Ni Nikolićevu najavu nove skupštinske rezolucije shodno novim okolnostima na terenu. Mislim, na vekovnim srpskim prostorima.

[restrictedarea]

Za to vreme, u preostalim tranjama tog srpskog prostora, poznatim naširoko kao enklave, ovoga puta u gračaničkoj, niču neki drugi spomenici, pardon, instalacije. Umetnik Goran Stojčetović, likovni vojvoda neformalne umetničke grupacije kosovskometohijskih stvaralaca nazvane Navodno Oslobodilački Pokret „Dosta“, ispred Doma kulture u Gračanici postavio je, kao svojevrstan odgovor sve agresivnijem „Novorođenčetu“, instalaciju „Mising“ sastavljenu od slova potrebnih za formiranje ove engleske reči, na kojima se nalaze fotografije više od 1.400 nestalih i ubijenih Srba i nealbanaca. U dogovoru sa srpskim udruženjima nestalih, Stojčetović je želeo, između ostalog, da ukaže na nerešavanje problema zločina nad Srbima, na njihovo prenebregavanje i guranje u stranu kao neželjenih usred veselja povodom dobijanja neovisnosti. Porodicama nestalih i ubijenih ni osnivanje novog suda ili ogranka kosovskog, sa sedištem kojekude, da l‘ u Briselu, da l‘ u Prištini, više ne uliva poverenje. Ovim umetničkim činom, oni su barem skrenuli pažnju na svoj problem i svoje postojanje. A dobili su i poziv iz Italije da se replika ove instalacije postavi u Veneciji i da se kasnije obiđe još devet gradova na Apeninima. Možda će neko reći da je malo, ali to je skoro najviše što smo učinili do sada. (I blagi naklon gorespomenutoj Kancelariji i direktoru, koje sam prethodno izvrgao lekovitoj ironizaciji što su značaj ove inicijative umeli da prepoznaju i podrže.)

A slova engleskog prevoda: „Nestalih“, prekrivena su bojama gareži nakon spaljivanja kuća i crkava, ispod kojih ponegde prosijava prigušeno zlato. Ne znam da li će ona menjati svoj izgled. U svakom slučaju, teško da mogu to učiniti a da poruka bude teže opominjuća od ove. A na novi imidž „Novorođenčeta“ ne smem ni da mislim.

[/restrictedarea]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *