Лука Азано Кантарути: После Косова све је могуће – КиМ, Крим, па Венето

Разговарала Наташа Јовановић

Ако је независност самопроглашеног Косова стварана на злочинима и етничком чишћењу Срба могла да постане легална, зашто ми који уживамо сва права не бисмо на демократски начин вратили себи оно што нам припада?

Референдумско питање пред којим ће се ускоро наћи грађани Венета биће прецизно формулисано: Да ли желите да Венето постане независна држава? Око 3,8 милиона становника са правом гласа у регији Венето – која обухвата седам италијанских провинција − одлучиће да ли ће се на картама Европе поново појавити име Млетачке републике. Резултати спроведених анкета говоре у прилог томе да ће 90 одсто људи овог региона заокружити „да“, каже у разговору за „Печат“ Лука Азано Кантарути, лидер Уједињеног фронта.

Италијанска влада је први онлајн референдум назвала приватном иницијативом лишеном политичког карактера. Какав одговор очекујете од званичног Рима после објављивања резултата званичног плебисцита?

Рим ће све учинити да оспори резултате референдума, али када се гласање заврши, плашим се де ће морати да призна себи да се нашао пред свршеним чином. Јасно је да се Италија неће радо одрећи богатих регија и да увек може да каже да исход референдума за њу није обавезујући. Међутим, ако народ изгласа осамостаљење, грађани једноставно више неће уплаћивати порезе у државну касу, написаћемо декларацију о независности, а многи пословни људи из Венета сагласни су у одлуци да ће порез престати да плаћају Риму и почети да га уплаћују у локални буџет. Идеја о отцепљењу постала је опипљива 2006. када је регионални парламент изгласао закон који омогућава одржавање референдума. Ако је Венеција пре једног и по века приступила Италији – на основу резултата тада спроведеног референдума – и ако је Рим тада прихватио вољу нашег народа изражену плебисцитом, зашто ову унапред проглашава неуставном?

Како у пракси изгледа културолошка, административна и свака друга идеја коју заговарате? На чему заснивате право на отцепљење?

Република Серенисима створена је 97. године после Христа и трајала је тачно 1.100 година. Млетачка република била је сила Медитерана, све док Наполеон 1797. није свргнуо последњег млетачког дужда. Даље су се кроз историју Венета мењале и границе и протекторати, али снажан национални идентитет остао је несаломив. Додајмо томе и не тако занемарљиву чињеницу, а то је да је Венето кроз историју свог постојања био, и данас је, једна од најбогатијих регија смештена у троугао између границе са Аустријом, Јадранског мора и осталих регија. Некада је закон млетачког провидура важио од Венеције, дуж целе Далмације, до Котора. Славна историја и спецификум једног национа, иако никада укључени у школски програм Италије, неговали су се у породици и преносили са колена на колено. Припадност Венету сачувао је сам Венето. Ни на једној згради, палати или вили саграђеној у архитектонски специфичном стилу у овом медитеранском региону никада није освануо нити један римски симбол. Језик Венета, од Унеска признат као језик, а не као дијалекат, у службеној је употреби, паралелно са италијанским језиком. У целом Венету, на сваком кораку наићи ћете само на симбол лава, док италијанске заставе завијоре тек када репрезентација победи у фудбалу, или када то учини неки странац неупућен у осећање припадности овога народа. Ми не мрзимо Италију, али се осећамо потпуно Венетима. Ми можемо сарађивати, али не и живети са њима. Данас брак између Венета и Рима не функционише. Када је Италија формирана, Фон Метерних је рекао да је Италија једно измишљено географско име, а не држава. Република Ла Серенисима је тада била под Аустријом и Италији се припојила тек пет година после формирања, 1866, после уједињења и стварања Краљевства Италије под кућом Савојски. Историја дуга 1.100 година не може се поништити са 100 година доминације друге земље. То је ствар срца. То неспорно полази из срца и остаје у срцу.

Да ли сте имали контакт са регијама у Далмацији где је некада и државно и територијално постојала стара Венето држава?

Контакти у сфери тзв. народне дипломатије постоје и негују се, али за сада ниједна од ових области није изразила жељу да се званично припоји Венету. Не спорим да је то у некој будућности могуће, и у том случају Венето би изашао у сусрет оваквим захтевима.

Зашто се баш у овом тренутку родила идеја о отцепљењу? Шта је била иницијација за то?

Чашу је прелило осионо понашање Рима који од Венета, као једне од најбогатијих регија на североистоку Италије, узима астрономске порезе. Заузврат, Венето је „усрећен“ чланством у ЕУ и Нато-у. До 2007, 2008. године Венето је, оријентисан према занатским делатностима и ситној индустрији, био регија која се могла похвалити високим стандардом својих грађана. Међутим, са првим знацима светске економске кризе држава је почела да враћа дуг који је имала према ММФ-у и Централној банци Европе, одржавајући притом гломазни апарат који су чинили људи са месечним платама и до 140.000 евра. Тај новац држава је црпела из богатих северних региона постављајући нову границу за пословни порез од 68 одсто. Радим као адвокат и добро зарађујем, али од сваких зарађених 100 евра држава ми узима 71 проценат. То нигде у свету нема. Венето даје Риму 21 милијарду евра више него што му Рим враћа. Отуда је наш регион увек у дефициту. Када би сада држави од пет милиона грађана, колико становника има Венето, остајала та 21 милијарда евра, а порез износио 25 одсто, више не бисмо говорили само о 21 него о 70 милијарди евра. А како Рим гледа на овај новац који се одлива из наше регије? Па, најилустративнији је пример случај од пре седам дана када је затворена фирма која савршено добро послује и запошљава велики број људи, због дуга од једног цента! Ми желимо модерну државу која ће имати ниске таксе, мали државни апарат, велики фонд за сиромашно грађанство и социјални програм.

[restrictedarea]

Сматрате ли да је после Косова све могуће и да нас очекује несагледиви ланац догађаја?

Признавање нелегитимне тзв. „државе Косово“ од стране међународне заједнице отворило је врата и за Венето и све остале регионе у свету који желе отцепљење. Ако је то право дато једној нелегитимној структури која не полаже ни историјско ни уставно ни територијално право на ту земљу, него ју је стекла злочинима и етничким чишћењем, зашто ми који уживамо сва права не бисмо на демократски начин вратили себи оно што нам припада? Сам Венето нема никакве додирне тачке са тзв. Косовом и политиком коју води тамошњи режим, јер ми ту територију признајемо само у оквирима Србије. Грађани те монструм државе која се зове Косово у нашем региону представљају црну тачку, јер су, по полицијским проценама, Албанци са Косова на самом врху по почињеним пљачкама, убиствима и силовањима. Такође, наш Статут предвиђа вредновање хришћанских вредности, а не муслиманских или будистичких. Ми немамо ништа против других религија, али као хришћани подржавамо хришћане, посебно када је и световна и Божја правда на њиховој страни.

Да ли је овој идеји независности одговарао тренутак када се наново дешавају процеси нових-старих интеграција, мислим пре свега на повратак руских територија у састав Руске Федерације?

Ми имамо најтешњу сарадњу са Каталонијом, Северном Ирском, као и Северном Белгијом и са њима здружено делујемо у Парламенту Европе. Међутим, до пре месец дана ми нисмо били упознати са ситуацијом на Криму и уопште у Украјини. Када је постала јасна сврха „Мајдана“, и познати његови налогодавци, народ Венета је свим срцем стао уз Русе, подржавајући одлуку о отцепљењу Крима. Има ли ишта легитимније од тога да Руси у Украјини желе да буду са својим народом, у матичној држави? Ми их благосиљамо у том подухвату и у Европу шаљемо поруку да оно што је важило за Косово, важи и за Крим. Председник Русије, упркос цензурисаним вестима које стижу из званичних медија, у Венету је звезда и његова праведна борба је застава за којом ће кренути сви народи жељни слободе.

Званичне власти Италије оптужују вас за сепаратизам, чак тероризам.

Оптужбе, хапшења и претње резултат су страха Рима да би ускоро могао остати без једне од најбогатијих регија у свом саставу. Недавно је организован онлајн референдум на којем се 78 одсто људи изјаснило за отцепљење. Притом, треба напоменути да нису сви били упознати са овим изјашњавањем, као и да велики број старијих људи, који не користе интернет, није био у могућности да изнесе свој став. Наша борба је да докажемо да смо ми пацифисти, а не терористи. Зато наша борба не иде преко „жутих кућа“ и крвавих „мајдана“, већ преко званичних институција Венета и међународне заједнице. Иначе, за тероризам смо оптужени због булдожера којим је требало да изађемо на Трг Светог Марка у Венецији. Порука је требало да буде симболична и вероватно не би изазвала већу пажњу да јој није претходио четвородневни референдум. Тајна полиција је тада, после претреса у неколико региона Италије, ухапсила 24 особе и осумњичила их за тероризам, подривање демократског поретка и производњу оружја.

Још 27 људи налазило се под истрагом. Народ Венета је одмах одговорио великим протестом захтевајући да ухапшени буду пуштени на слободу. О каквим терористима се ради, најбоље говоре ослобађајуће пресуде, јер нити су ти људи били наоружани нити су кренули у рат, како су то објавили медији у Риму. Сада Рим прети председницима региона да ће, уколико референдум не успе, трошкове платити он лично, и да ће након тога распустити регионални парламент. То је показатељ да у држави нема стручних људи. Да има, било би јасно да Регионални сенат није тај који проглашава самосталност, већ као институција даје за право грађанима да могу да се изјасне. Зар то није демократски принцип? И они, и ми знамо да, уколико се референдум распише, најмање75 одсто грађана ће гласати за самосталност. Зато они настоје да осујете сваки покушај.

Колико странака окупља и колико чланство броји ваш политички блок?

На јавној политичкој сцени Италије постоје четири фракције у чијем програму се налази борба за независност Венета и оне су окупљене у фронту који носи име Венети индипенденти. Северна лига дели исте ставове, коначно њен члан је председник Венета, међутим, она се још увек није дефинитивно изјаснила. Северна лига још увек заговара идеју специјалног статуса у оквиру Италије, али је подржала референдум. Она је 2007. године имала подршку 37 одсто гласачког тела, да би дистанцирањем од радикалних идеја тај проценат у Венету спао на 2,7 одсто. Без наше подршке Северна лига неће успети да сакупи четири одсто и уђе у трку за европске парламентарне изборе. Сада када се почело отворено причати о самосталности, ствари су се промениле и Северна лига је пред избором да ли да у потпуности подржи ову идеју или не.

Са чланском картом фронта Венети индипенденти има преко 3000 активиста, а о броју симпатизера најбоље говори податак да сваки митинг одржан по градовима окупи од осам до 12 000 људи. Велики број људи, заговорника отцепљења Венета, јесу значајне политичке фигуре које су учествовале у парламентарном животу Италије пре него је искристалисана идеја о независности. Лично сам учествовао у парламентарном животу 1994; Лука Заја, члан Северне лиге, јесте актуелни председник Венета; и још низ појединаца узело је учешће у јавном политичком животу. Но, сада полако сви они излазе из званичних институција покушавајући да на тај начин покажу да је дошао тренутак када се раскидају све везе са Италијом.

Након референдума најавили сте да ће бирачи моћи да се изјасне да ли желе да остану у ЕУ и НАТО, или не. Какве резултате очекујете?

Ми на Европу гледамо са симпатијама, али ова данашња Европа оличена у ЕУ је нова тамница народа. Ми смо, када је Италија ушла у ЕУ, очекивали да ћемо Европи уступити један део нашег интегритета и заузврат добити креатора доброг и сигурног живота. Уместо тога обрели смо се у ситуацији да нам нека невидљива бирократска машинерија прописује колико грама лука треба да ставимо у салату, које семе од које мултикомпаније треба да купујемо и да ли кукуруз, који није идентичан оном који глобалисти надгледају, на другом крају света сме да иде у продају. Ми на то не пристајемо. Ми имамо препознатљиве производе чију рецептуру чувамо хиљаду година. У Италији су сви незадовољни, али Венети имају могућност избора. Ако Венето прогласи своју самосталност, први корак ће бити излазак из ЕУ.

У време бомбардовања СР Југославије били сте један од италијанских активиста који су лежали на пистама бранећи авионима НАТО да полете. Чиме мотивисани сте се одлучили на овај корак?

Венето, али и велики број Италијана осудили су бомбардовање Србије и од тада, сваки пут када Американци помену могућност проширења војне базе у Вићенци, у Венету се организује протест. Председник владе Италије те 1999. здушно је подржавао НАТО активности. Али то је била политика. Народ је, с друге стране, писао песме о Србији, везивао се за капије аеродрома са којега су полетали авиони, организовао протесте на трговима… Лошу слику о Србима пласирали су медији који су били под строгом контролом НВО сектора. Међутим, иако тада није било ни интернета ни Фејсбука, народ није поверовао. Протести су били свакодневни. Ми смо тражили мир, а не бомбе. На застави Венета насликан је млетачки лав који држи шапу на отвореној књизи у којој пише да је основни постулат државе мир. Ми нисмо ратнички народ, већ народ који је учен да заговара мир.

Како Ватикан гледа на идеју отцепљења, а како Венето на сам Ватикан?

Наша узречица каже да Венети верују у Светог Марка, прилично у Бога, а нимало у Ватикан. Још једна специфичност у Венету је да високи поглавари Цркве никада нису били номиновани од стране Рима, већ их је бирао Сенат Венеције. То је изузетак у целом католичком свету. Једини споменик у Венецији који је Венето подигао јесте онај Павлу Сарпију, адвокату који је водио спор против Ватикана. Ватикан је рекао да не подржава отцепљење Венета. Међутим, са Светом столицом се не слажу католички свештеници који живе у Венету и који, стојећи уз свој народ, поручују Ватикану да је на клеру брига о вери, а на политичарима о држави.

[/restrictedarea]

3 коментара

  1. Learn something about Italy.
    There is a video on youtube; WELCOME TO AFRITALY

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *