Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Ратко Паић
Чини се да је народна изрека да у сваком злу има неко добро, пронашла своју примену чак и у актуелним дешавањима у Украјини, с обзиром да је талас насиља и неизвесности ког су покренули пучисти у Кијеву, више него икада раније подвукао важност изградње гасовода Јужни ток, као алтернативног правца допремања руског гаса европским купцима, а такође и на Балкан, односно потрошачима у Србији.
Другим речима, у тренуцима када у многим срединама доминирају и заводе своју власт групе украјинских екстремиста које се поносе својим неонацистичким карактером, а из војних складишта на западу Украјине нестају огромне количине оружја, укључујући и ракете, сасвим је логично запитати се у којој мери је безбедна главна рута којом се Европа снабдева тим важним енергентом, а која се пружа управо преко те земље?
Наиме, гасовод Јужни ток, који ће прорадити крајем 2015. године, и по дну Црног мора допремати руски гас до Бугарске, а затим преко Србије даље до европских потрошача, поготово ових дана добија своје пуно оправдање, јер се показује у којој мери је идеја његовог стварања ишла испред времена у коме се јасно искристалисао ризик транспорта преко Украјине.
Иначе, сасвим је очигледно и то да не постоји бојазан да ће тај цевовод у изградњи, бити празан када профункционише, зато што упозорења појединих европских дипломата да се Русија наводно прерачунала јер би Европа могла да одустане од руског гаса, немају своје реално покриће ако се узме у обзир чињеница је Европи потребно све више гаса, те да ће њена потрошња тог енергента у следећих 15 година порасти за четвртину, а од тога ће морати да увози читавих 80 процената, и то првенствено из Русије.
Управо зато је охрабрујуће звучала недавна тврдња вицепремијера Вучића поводом тренутних потешкоћа са финансирањем српског дела Јужног тока, да неће бити никаквих проблема око изградње гасовода и да ће држава испунити све своје обавезе по том питању.
Дакле, само у том случају када се тај колосални пројекат успешно приведе крају, и Србија ће моћи безбрижно да одахне, не размишљајући о томе шта ће да се деси са протоком гаса кроз Украјину, без обзира да ли га буду угрожавали тамошњи немири, или можда ако руски државни гигант Гаспром евентуално буде био приморан да заврне славину Украјини због дуга који већ сада износи запањујућих две милијарде долара, зато што би прекид испоруке руског гаса тим правцем неизбежно погодио и Србију.
Стога, ако ни због чега другог, украјинска криза која се дешава пред нашим очима и којој се још увек не назире крај, имала је позитивног ефекта барем утолико што је скренула пажњу на значај и неопходност финализације гасовода Јужни ток по планираној динамици, да би се избегла свака могућност настанка проблема у испорукама гаса.
А када се узме у обзир да са гасоводом у Србију долази и профит од транзита, као и отварање нових радних места, онда поготово не би требало имати никакве сумње у корист од тог мегапројекта. Уосталом, да би се схватила та чињеница заправо и није било потребно да се деси украјинска криза, али она је ипак неке ствари учинила још јаснијим.
Глас Русије
