Сумрак епохе челичног премијера

Пише Зоран  МИЛОШЕВИЋ

Оса САД – Велика Британија – Израел закључила је да је главна опасност за њихову политику на Блиском истоку непредвидиви и непослушни Реџеп Тајип Ердоган

Вашингтон је градио „зелени појас“ (зелену трансверзалу) од Сарајева до Инстанбула и даље према Русији, односно од Британије до Израела, а Руси се супротстављали „шиитским полумесецом“ који обухвата територије Кине, Ирана, Ирака, Сирије и Либана. Тако је Русија створила ефикасан фронт од Каспијског до Средоземног мора, задржавајући Запад од продора у своју зону интереса. За потпуну победу Русије над Западом на Блиском истоку недостаје само још придобијање Дубаија, центра богатства, где су Арапи – шиити започели велику активност. Уколико би Дубаи пришао „шиитском полумесецу“, Иран би у потпуности контролисао Персијски залив и постао најмоћнија држава у области трговине. Суштина је да САД и Русија воде жестоку борбу коришћењем интереса различитих држава. У зони сукоба тренутно се главна борба води око Турске. Наиме, јерменски лист „Арменија тудеј“ је 15. фебруара 2014. године донео крајње интересантну анализу, у којој тврди да су се у Турској сукобили заправо Американци и Руси.

ТЕШКА ГОДИНА „Проблем” Реџепа Ердогана се појавио пошто је почео да у вакууму „шиитског полумесеца“ и „зелене трансверзале“ оживљава неоосманизам. У почетној фази имао је подршку Вашингтона, али када се успротивио Западу, одбацивши идеју напада на Сирију (у зони неоосманизма) САД су схватиле Ердоганове маневре, те су одлучиле да га уколоне са власти и да Турска буде примерено кажњена. Оса САД – Велика Британија – Израел закључила је да је главна опасност за њихову политику на Блиском истоку непредвидиви и непослушни Ердоган. Да би се Турска зауставила и вратила на „генералну НАТО линију“, на протестима се користи тактика „зелене трансверзале“, са циљем свргавања турског премијера. Земље „шиитског полумесеца“ тренутно подржавају Ердогана дајући о томе инструкције алавитима и џафаритима у Турској.

Руски експерт за Турску, професор Александар Сотиченко, на порталу Кавполит премијеру је дао следећи савет: „У сваком случају, Турску чека веома тешка година, можда и најтежа у последњих неколико деценија. Морамо се надати да турски политичари неће државу увући у грађански рат, као што су урадиле колеге из суседних арапских и постсовјетских држава.“

Борба против Ердогана у Турској је крајње необична и прљава. Користе се демонстрације, појединачна убиства, корупција, скандали, друштвене мреже… Но, пођимо редом.

Током фебруара 2014. године у Турској се распламсао велики скандал, у којем су главне улоге имали премијер Реџеп Ердоган и његов син Билал. Наиме, током телефонског разговора (децембар 2013. године) између премијера и његовог сина јасно се чује како Ердоган говори: „Они изводе операцију, 18 људи је ухапшено. Узми све и склони из куће. Јасно?“ Син Билал на то је одговорио: „Све је већ урађено. Остало је да се реши питање шта са 30 милиона евра, не могу се растворити. Још 25 милиона долара није добио Ахмет Чалик а за остало можемо купити стан. Шта кажеш, хоћеш ли да сав новац  ‚нестане‘ или ћеш нешто да оставиш?“ Ердоган је одговорио: „Не, то није могуће. Потребно је да се свега отарасимо.“

Разговор је снимила турска полиција, која је, како се касније испоставило, Ердогана прислушкивала претходне три године. Објављен је на Твитеру а Ердоган је то означио као „напад на премијера Републике Турске“ и забранио ову друштвену мрежу у Турској. Пре тога се, такође, догодила велика полицијска антикорупцијска акција „Велики мито“ када су ухапшени синови неких актуелних турских министара. Потом је премијер Ердоган сменио са дужности неколико високих службеника полиције, иницијатора и извршилаца антикорупцијске акције.

[restrictedarea]

ШАРЛАТАНИ И ДЕМОКРАТИЈА Истовремено, у земљи се обнављају протести, повезани са предстојећим локалним изборима заказаним за 30. март 2014. године. Ердоган се, према порталу Euronews, у говору на отварању новог крака метроа изјаснио о демонстрантима као „о шарлатанима који немају ништа заједничко са демократијом“. „Они кажу: ‚Хајде да створимо хаос и можда ћемо тада добити добар резултат.‘ Међутим, они не могу ништа добити. Моја браћа у Анкари и из целе Турске даће потребан одговор 30. марта!“

Антивладине демонстрације су део свакодневице многих турских градова, које полиција ревносно разгони традиционалним методама – сузавцем и воденим топовима. Током нереда погинули су један полицајац од срчаног удара и демонстрант од непознатог узрока. Такође, има на десетине повређених.

На све то, Ердоган говори да ће се повући из политике само ако његова партија не добије највише гласова на изборима. Но, према истраживањима јавног мњења које објављује турска штампа, премијер, наводно, губи популарност, па је његов одлазак известан. Разлози су корупција, масовно хапшење официра, новинара и професора, насилно растеривање демонстраната, смрт малолетника итд. Демонстранти називају Ердогана „убицом“. Интересантно је да најновији талас протеста у Турској подржава дијаспора из САД-а и Европске уније, посебно из Немачке, Француске и Белгије. Неки чак долазе да се укључе у протесте. У борбу против Ердогана укључио се и Европски парламент усвојивши резолуцију о догађајима у Турској, а посебно о гушењу медија, непоштовању поделе власти на законодавну, извршну и судску, те о неефикасној борби са корупцијом.

Ердоган је посебно љут на друштвене мреже. „Ми нећемо оставити наш народ на милост Јутјубу и Фејсбуку“, рекао је он на телевизији. Ми ћемо предузети важне кораке, истакао је, чак и њихово затварање, ако треба. Управо је на Јутјубу објављен телефонски разговор између Ердогана и његовог сина Билала, што је он оквалификовао као монтажу. Иначе, парламент Турске је у фебруару усвојио закон који омогућава влади и надлежним министарствима да блокирају одређене портале без одлуке суда. Закон је изазвао у Истанбулу жестоке протесте, али је полиција успела да растера незадовољнике.

Распламсавање кризе у Украјини и организовање референдума на Криму приморали су турске аналитичаре да се баве (и) питањем да ли ће Турска доживети исту судбину овој  где су власт преузели, уз помоћ Запада, (про)нацистички и екстремистички настројени људи. Наиме, истиче портал topwar.ru, Турска има довољно својих радикала – исламиста, који још од осамдесетих година прошлог века објављују своје политичке амбиције и не мирују. Спремни су на сарадњу са сваким само да дођу до власти. Ту су и милитантни Курди који се боре за формирање независне државе Курдистан, али и ратоборни левичари, као и незадовољни Запад, рад да изведе револуцију и у Турској. Другим речима, савремена Турска има сасвим довољно непријатеља и изнутра и споља, истиче Артем Вити за споменути протал topwar.ru. Зато не чуди што је невероватан број медија, од штампаних до електронских, током последњих недеља пропагирао став да је понављање кијевског сценарија сасвим могуће у Анкари и Стамболу.

Овај страх је заснован на вишемесечним протестима (од пролећа 2013. године) у многим турским градовима, где се захтева оставка владе премијера Ердогана, наводно огрезле у корупцији.

Ко се бори против Ердогана и његове Партије правде и развоја у Турској?

 

ЧЕКАЈУЋИ ПОСТЕРДОГАНОВУ ЕРУ Опозиција је састављена из либерала, националиста, Курда, исламиста, комуниста… а њихов рад координира низ невладиних организација. Она, што је посебно интересантно, нема ни јединствен став како треба да изгледа постердоганова Турска. Турски лист „Јени сафак“ се посебно специјализовао за разматрање теме колико стране силе дестабилизују Турску како би на власт довеле марионетску владу. Аналитичари овог листа тврде да Запад рукама опозиције жели да лиши Турску реалне независности, те наводи низ исказа и података да су се у Аустрији, Немачкој и Белгији обучавали демонстранти за свргавање турске владе а да нове групе тек треба да дођу и провере научено. Припрема демонстраната обухвата чак и војну и политичку обуку, тј. обуке за вођење градских борби и демонстрација, за рад са медијима, али и за рад у државним институцијама (државни секретари, министри и слично). „Јени сафак“ истиче да су протесте у Кијеву и Турској организовале и организују и финансирају исте западне државе. Циљ протеста је да се Украјина отме од Руса а да се Турска дестабилизује и на власт доведу марионете које би даље испуњавале налоге са Запада. При томе, борбу са независном Турском воде сами Турци, иако се „мозак“ налази у иностранству.

Током прошлогодишњих нереда, неколико турских листова и портала објавило је информацију да се у немирима око Парка Гези против власти борило око 1.000 најамника. Турске специјалне службе су истраживале ову информацију и дошле до поузданог податка да нема најамника, али да је новац за домаће демонстранте стигао „са Запада“.

Главни разлог незадовољства Запада Турском је што се последњих деценија осамосталила у спољној политици. Обично је НАТО диктирао турској влади с ким да сарађује, а с ким да ратује. До Ердогана, све турске владе су се придржавале „генералне линије“ НАТО-а. Но, када је НАТО тражио од Ердогана да пошаље војску на Сирију (и 2011. и 2012. године) он је то одбио. Кренуо је да обнавља неоосманизам и пантурску идеју, уместо да клечи на вратима Европске уније, а и превише се приближио Русији и почео да другује са Путином. Једноставно, турски премијер је престао да испуњава налоге Брисела. Зато је добио протесте, који трају, ево, скоро годину дана, а ако изгуби власт, има најава, биће ухапшен и осуђен на дугогодишњу казну затвора.

НЕПОЖЕЉНО ТВИТОВАЊЕ

 

Турска влада је блокирала приступ друштвеној мрежи Твитер на територији Турске, саопштио је лист „Хуријет дејли њуз“. Све се догодило само неколико сати после изјаве турског премијера Ердогана да су за то добили одобрење суда. „Ми укидамо Твитер. Не интересује ме шта о томе мисли међународна заједница“, нагласио је Ердоган.

Премијерова прес служба објаснила је да се то догодило због игнорисања захтева турске владе да се са мреже уклоне неки садржаји. Наиме, према саопштењу поменуте службе, доста се турских грађана жалило на одређене садржаје и захтевало њихово уклањање, нашта се администрација Твитера оглушила.

Исти лист у другом чланку пише да се број корисника Твитера у Турској повећао после блокирања приступа мрежи, не објашњавајући како. „Приступ Твитеру је блокиран током ноћи 21. марта 2014. године а према саопштењу агенције за рејтинге социјалних медија „Сомера“, број „твитовања“ турских корисника је од времена забране прешао шест милиона. Раније је било око 4,5 милиона „твитовања“. На тај начин забележен је раст од 33 одсто у коришћењу Твитера. Број активних турских корисника блогова је такође порастао за 17 одсто, са 1,49 милиона на 1,75 милиона.“

Турски премијер намерава да блокира приступ и Јутјубу и Фејсбуку.

Агенција „Ројтерс“ тврди да је све повезано са објављивањем компромитујућег материјала о бројним Ердогановим сарадницима на Твитеру, али и са коришћењем мреже за координацију протеста против владе.

[/restrictedarea]