Печат недеље

Кампања на Јарињу

Након што је један од бриселских споразума, онај о предаји катастарских књига, пао на Уставном суду Србије, на Јарињу је ове среде пао и споразум о слободи кретања. Или је пак показао своју праву намену.
По наређењу косовског министра полиције Бајрама Реџепија, наиме, председнику ДСС-а Војиславу Коштуници није дозвољен боравак на северу Космета и он је под полицијском пратњом враћен на прелаз Јариње. У знак протеста присталице ДСС-а блокирале су прелаз, на којем им се Коштуница и обратио. Он је поручио да су правила ЕУ селективна и да је „очигледно да та правила важе за неког ко је по вољи Брисела, а тај ко је по вољи Брисела може из Београда да дође у Лепосавић и Косовску Митровицу, а неко други не може…“, и позвао на промену државне политике која је „наше државне, економске и свеколике интересе подредила како би постали део једне недођије на своју штету. Нама не треба европска политика, Србији треба српска политика.“

Значење „пете колоне“

Пише Стефан Каргановић

Када је генерал Мола 1936. године, за време Шпанског грађанског рата, први пут употребио израз „пета колона“ („Имам четири колоне које надиру на Мадрид а пета је у граду и само чека сигнал да им се придружи…“) он сигурно није могао да сања у шта ће се, на крају, преобразити његова синтагма.
Не заборавимо. Све „колоне“ у том тренутку биле су шпанске и радиле су искључиво за своју визију онога што је у најбољем интересу њихове земље – Шпаније. Са ретроспективном мудрошћу сада бисмо можда могли тачније да одредимо ко је у том шпанском сукобу био у праву, а ко не. Међутим, и они који су били у праву и који су били у криву, и генерал Мола и његов противник на републиканској страни у опседнутом Мадриду, радили су оно што им је савест налагала да је најбоље за њихову земљу – Шпанију.
Данас имамо потпуно нови еволутивни облик појма „пета колона“. Њени савремени припадници више не раде за своју визију интереса земље, него за новац и мрвицу поданичке „власти“ они раде у интересу и за политичку агенду странаца који су их ангажовали.
Оно што је дама Ребека Вест приметила у свом другом, недовољно познатом ремек-делу „Ново значење издаје“ (The New Meaning of Treason) да је појам издаје током Другог светског рата попримио квалитативно нови и неупоредиво гнуснији облик, односи се и на Молинину чувену синтагму „пета колона“.
Данашња „пета колона“ нису суграђани који само различито мисле, желе боља и ефикаснија решења, своју земљу подједнако воле и желе јој добро. Они су вукови у јагњећем тору, цинични злоупотребљивачи законских слобода, ругалице свих темељних вредности на којима отаџбина коју презиру почива, злуради метежници и одушевљени сарадници изнутра свакоме ко је спреман да их награди да роваре против отаџбине.
Ни Макијавели, поред свег цинизма и ренесансног искуства са најгорим пројавама пале људске природе, не би могао да замисли да би могли постојати такви опаки condottieri.
У Републици Српској, под диригентском палицом истих сила које су уз помоћ домаћих сарадника у Украјини управо завршиле свој рушилачки посао (бар они тако мисле) одигравају се припреме за исти процес. Мете су јасно дефинисане, мизансцен за извођење пуча под лажном заставом увелико се поставља.
Управо објављена студија шесторице међународних аутора на ову тему, „Рушење Републике Српске: Теорија и технологија преврата“, домаће пучисте у РС немилосрдно жигоше и разголићује, погађајући их право у живац. Није прошло ни два дана од како је књига угледала свет а страни спонзори су као запета пушка већ реаговали да стану у заштиту својих раскринканих локалних штићеника. Интервенције канцеларије ОЕБС-а и страних амбасадора то јасно потврђују.
Они знају да ће се све њихове шеме и опсене срушити као кула од карата онога тренутка када народ Републике Српске „провали“ њихову игру. Ни уложени милиони, ни лажне пароле у том случају неће спасити њихов подли пројекат.

Срби за Русију

Традиционално окренут Русији, српски народ се одазвао позиву и испред амбасаде Руске Федерације у Београду –у организацији покрета „Двери“ а уз учешће Студентског омладинског удружења „Српски код“ и Удружења мотоциклиста Србије, Удружења „Ћирилица“ и портала Факти – послао поруку подршке Русији у борби против нацизма у Украјини. Истовремено, идентичне скупове подршке уприличили су и Срби у Црној Гори и Републици Српској а на иницијативу председника Скупштине АП Косово и Метохија Славка Стевановића подршка Владимиру Путину, Русији и угроженом народу у Украјини стигла је и од Срба окупљених на Тргу Шумадија у Косовској Митровици.
Српски народ, порука је са скупа, у потпуности подржава став Владимира Путина да заштити свој народ од растућег фашизма у Украјини.
На транспарентима је писало „НАТО нацизам“, „Крим је Русија, Косово је Србија“, „Не у НАТО“, „Бог и Русија“. Народ Републике Српске мора ствар преузети у своје руке и домаћим гњидама и њиховим иностраним наредбодавцима бацити у лице пркосни поклич народа опседнутог Мадрида: ¡No Pasarán!

Чеда и Шиптар

Српска предизборна кампања добила је ове среде неочекиван прилог у судници Специјалног суда у Београду, у којој се одвија процес за побуну „Црвених беретки“ из новембра 2001. године.
Сведочио је тадашњи министар полиције Душан Михајловић, и рекао да је Чедомир Јовановић тражио да из притвора пусти покојног вођу земунског криминалног клана и организатора убиства Зорана Ђинђића, Душана Спасојевића Шиптара, који је био затворен под оптужбом да је организовао отмицу Мирослава Мишковића. Према Михајловићевим речима, Јовановић је код њега дошао с тврдњом да Спасојевић има предлог да буде пуштен на петнаестак дана из затвора, е да би прикупио доказе о томе ко заправо стоји иза Мишковићеве отмице. „Рекао сам да ја то не могу да учиним. Не знам одакле Јовановићу такве информације, у то време он ми је био политички шеф и нисам проверавао његове изворе.“
Чедомир Јовановић се, до закључења овог броја „Печата“, није огласио поводом Михајловићеве оптужбе.