Najnovije neistine

Piše dr Sima Avramović

Za kraj svake dalje diskusije ovim povodom, ne mogu ostaviti bez demantija dve nove neistine koje je Čavoški izneo u svojoj replici u prethodnom broju „Pečata“

Valjda je sada svima jasno zašto ne vredi sa prof. Čavoškim preko medija voditi unedogled raspravu koju on priziva kao da u njoj uživa. Ne vredi, jer on po pravilu agon vodi argumentima ad hominem, tek uzgredno argumentima ad rem, ali i tada često neistinitim ili netačnim, uz obilje irelevantnih opservacija koje valjda treba da ukažu na učenost pisca. Takve ljude jedino pravila sudske procedure koliko-toliko uobruče.

Ipak, za kraj svake dalje diskusije ovim povodom, ne mogu ostaviti bez demantija dve nove neistine koje je Čavoški izneo u svojoj replici u prethodnom broju „Pečata“.

Prvo, apsolutna je neistina da zastupam „manje-više iste stavove“ sa Bakijem Svircom, koji je po izboru organizatora projekta zaštite svetih mesta u njemu učestvovao kao tadašnji direktor kosovskog Zavoda za zaštitu spomenika po principu Audiatur et altera pars. Lako je utvrditi ne samo da su njegovi i moji stavovi dijametralno suprotni nego su naše rasprave bile toliko žestoke da su organizatori skupova često morali da ih smiruju. Svedoci toga su i dvoje koautora ove knjige, dr Mirjana Menković i Branko Jokić, direktor Muzeja u Prištini. Uostalom, ko god makar letimično pogleda našu knjigu o stradanju srpskih svetinja na KiM, koju optužuje Čavoški, samo bi mogao maštati i poželeti da bilo koji „kosovski zvaničnik“ zastupa „manje-više iste stavove“ koje smo mi u njoj zastupali. Svima koji hoće da se sami uvere u to da li je u pitanju „izdajnička“ ili nacionalno korisna knjiga, preporučujem da je u celosti pogledaju na veb adresi http://www.ius.bg.ac.rs/prof/Materijali/avrsim/The%20Predicament%20of%20Serbian%20Orthodox%20Holy%20Places.pdf. Od svega je tačno samo to da se u njoj pominje da su kosovske vlasti donele Zakon o specijalnim zaštićenim zonama oko jednog broja manastira i drugih mesta, uz napomenu da se čak ni takva zaštita ne primenjuje, zbog čega te zone u podnaslovu ironično nazivamo „virtuelnim“ (tač. 4.2.5.).

Drugo, neverovatno je da profesor prava i dopisni član SANU ne zna da, na osnovu čl. 112 Ustava, kao i čl. 24 i 29 Zakona o Predsedniku Republike (Sl. glasnik RS, br. 111/07) Predsednik daje pomilovanja u okviru svoje isključive nadležnosti i da jedino on, po svom izboru, imenuje i članove Komisije za pomilovanje kao svoje pomoćno telo. Predsednik Republike ne „raspolaže drevnim kraljevskim prerogativama“, kako karikira Čavoški, ali prema Ustavu najveći broj ovlašćenja vrši samostalno, a ne na predlog Vlade, ponajmanje pojedinih ministara. Dakle, Čavoški je taj koji ne zna „ono što i studenti prava druge godine znaju“! Da li iz zle namere ili iz neznanja, on iznosi novu notornu neistinu da je nadležni resorni ministar Nikola Selaković svakako morao podneti Predsedniku predlog članova Komisije za pomilovanje i da je Predsednik na osnovu tog predloga imenovao Simu Avramovića a da možda nije ni znao ko je i šta je on. Bruka.

Budući da i prvi i drugi napis prof. Čavoškog u „Pečatu“ odlikuje ista osobina, koju bi Rimljani kvalifikovali kao Eloquentiae unda, sapientiae gutta (ili, parafrazirano, „Mnogo zboriš, malo kažeš“) u dalju polemiku sa takvim piscem se više neću upuštati.