Krim glasa za ulazak u Rusiju

za „Pečat“ iz Moskve Bogdan Đurović

Deklaracija kosovskih Albanaca iz 2008. bila je nelegalna, jer u tom trenutku nije postojao pravni presedan MSP-a iz 2010, ali odluka Krima iz 2014, idući istom logikom, pravno je čista kao suza

Posle tri nedelje od kako je protivustavno svrgnut predsednik Ukrajine Viktor Janukovič, Vrhovni sovjet (parlament) Autonomne Republike Krim (ARK) usvojio je u utorak 11. marta – Deklaraciju o nezavisnosti ARK. Od ukupno 81 prisutnog deputata, njih 78 glasalo je za usvajanje, može se slobodno reći, istorijskog dokumenta, kojim se stvaraju pravni temelji za istupanje ove države iz ustavnopravnog okvira Ukrajine. Posle usvajanja Deklaracije i referenduma o nezavisnosti koji će biti održan u nedelju 16. marta, ništa više neće biti isto kao pre. Ne samo na Krimu i u Ukrajini već i u celom svetu. Šest godina nakon identičnog koraka koji su počinili albanski separatisti u srpskoj Pokrajini Kosovo i Metohija, pod pokroviteljstvom Zapada, sada su to isto učinili na Krimu. I svi oni koji su 2008. uveravali kako je Kosovo jedinstven, neponovljiv i potpuno osoben slučaj, našli su se u nebranom grožđu.

 

SVI „JEDINSTVENI SLUČAJEVI“ Pokazalo se, naime, da je jednostrano proglašena nezavisnost Kosmeta jedinstvena samo po tome što je to – tek prvi takav slučaj u nizu onih koji će uslediti. I da je osoben zato što je njime, odlukom Međunarodnog suda pravde u Hagu, od 22. jula 2010, stvoren presedan u međunarodnom pravu, to jest pravni prozor kroz koji će sada prolaziti i mnogi drugi. Najpre Krim, a potom, moguće, i Katalonija, Škotska, Republika Srpska, Pridnjestrovlje i tako redom. A zatim se „jedinstveni slučajevi“ mogu pojaviti i u Kaliforniji, Teksasu, Kvebeku… Ruski predsednik Vladimir Putin godinama je upozoravao „zapadne partnere“ da ne priznaju secesiju radi svojih sebičnih interesa, jer može izazvati lančanu reakciju. Upravo na presudu iz jula 2010. je mislio Putin kada je 5. marta saopštio nemačkoj kancelarki Angeli Merkel da su odluke parlamenta Krima u skladu sa međunarodnim pravom. Štaviše, Deklaracija kosovskih Albanaca iz 2008. bila je nelegalna, jer u tom trenutku nije postojao pravni presedan iz 2010, ali odluka Krima iz 2014, idući tom logikom, pravno je čista kao suza.

Na to je ukazalo i rusko Ministarstvo spoljnih poslova, ocenjujući da je odluka Vrhovnog sovjeta AR Krim apsolutno zakonita. „MIP Rusije smatra odluku parlamenta Krima apsolutno zakonitom. RF će u potpunosti poštovati rezultate slobodnog izjašnjavanja naroda Krima na referendumu“, poručuje ruska diplomatija. Podsetimo, na referendumu u nedelju, biće postavljena dva pitanja. Prvo: „Da li ste za ponovno ujedinjenje Krima sa Rusijom, kao subjekta Ruske Federacije“, i drugo, „Da li ste za vraćanje Ustava Republike Krim iz 1992. godine i za status Krima kao dela Ukrajine?“

 

NEMA NEIZVESNOSTI Kakav će ishod biti, reklo bi se, nema previše neizvesnosti. Prema poslednjim istraživanjima, čak 92 odsto građana Krima izaći će na glasačka mesta a 77 procenata izjasniće se za ulazak u sastav Rusije – čiji su deo i bili, sve dok generalni sekretar KPSSS-a Nikita Hruščov nije neustavno „poklonio“ poluostrvo Ukrajini, februara 1954. godine. U samom gradu Sevastopolju, koji za Rusiju ima neprocenjiv strateški značaj još od 1783. kada ga je osnovala carica Katarina Druga, procenjuje se da će za pristupanje Rusiji glasati čak 85 odsto ljudi.

Mada je sve učinio da Priština svojevremeno jednostrano proglasi nezavisnost, Vašington sada najavljuje da rezultate krimskog referenduma neće priznati. „Referendum o budućnosti Krima krši Ustav Ukrajine i međunarodno pravo. Svaka rasprava o sudbini Ukrajine mora da se odvija uz učešće legalne vlade ove zemlje“, poručio je predsednik SAD-a Barak Obama. Ovakav stav je pravno i logički potpuno apsurdan. Najpre, aktuelna vlada u Kijevu sve je, samo ne legalna, jer je na vlast došla oružanim prevratom i kršenjem Sporazuma o mirnom rešavanju krize, postignutom sa predsednikom Janukovičem, koji su, osim lidera opozicije, potpisali i šefovi diplomatija Nemačke, Francuske i Poljske. Mastilo se još nije ni osušilo a naoružani ukrajinski ekstremisti silom su preuzeli vlast. I drugo, vojna agresija na Jugoslaviju i otimanje Kosova, za Ameriku su bili u skladu sa pravom, a mirno odvajanje Krima nije.

[restrictedarea]

PRINCIP EFIKASNOSTI Da su u Vašingtonu i drugim zapadnim prestonicama 2009. i 2010. imali sasvim druge poglede, svedoče i tadašnje izjave njihovih ovlašćenih predstavnika pred Sudom u Hagu. Tada su otcepljenje srpske pokrajine smatrali potpuno normalnim. „Pozivamo MSP da ostavi Deklaraciju o nezavisnosti Kosova bez izmena i da, ili odbije da je komentariše, ili da potvrdi da je proglašenje nezavisnosti saglasno sa normama međunarodnog prava“, rekao je tadašnji savetnik Stejt departmenta Harold Hondžu Koh. A Helmut Tihi iz Austrije rekao je da „u međunarodnom pravu ne postoji stav koji zabranjuje usvajanje deklaracije o nezavisnosti ili otcepljenje“. Sa njim se složila i nemačka predstavnica Suzana Vasum-Rajner: „Princip efikasnosti je jedini princip koji može biti primenjiv u odnosu na Kosovo, jer Kosovo ima sve elemente državnosti. Stanovništvo, teritorija i vlada doprinose stvaranju države.“ Takođe i Britanac Danijel Betlehem ustvrdio je da „sudije ne mogu da nateraju zavađeni par da ostane u braku…“ Sada su na Zapadu najednom svi postali tvrdi zagovornici „međunarodnog prava“ i pokušavaju da očuvaju, makar i silom, propali brak Kijeva i Simferopolja.

Međutim, bivši nemački kancelar Gerhard Šreder, jedan od kolovođa agresije na SRJ, odjednom je „prozreo“ i sa zakašnjenjem od punih 15 godina, priznao da je bombardovanje predstavljalo kršenje međunarodnog prava. I aktuelni češki predsednik Miloš Zeman, koji, doduše, nije podržavao secesiju KiM, poručio je ovih dana da bi ukrajinska kriza bila kudikamo manje dramatična da nije kosovskog presedana. Očito je, međutim, da presedan postoji i da njime može da se posluži svako ko ima dovoljno jake mišiće da to učini. Do sada se, osim Amerikanaca, to niko nije usuđivao, ali Moskva u poslednje vreme pokazuje da će u zaštiti svojih interesa biti odlučna do kraja. Jer, osim što je do pre šest decenija Krim i zvanično bio deo Rusije, ubedljiva većina tamošnjeg stanovništva jesu etnički Rusi koji se već decenijama žale na ugnjetavanje i nasilnu ukrajinizaciju. Za razliku od Kosova gde Amerikanci, Nemci i Britanci žive jedino u Bondstilu. I svi oni koji misle da će Putinu popustiti nervi i da će izdati Krim – grdno se varaju. Jer, kako se u Moskvi već otvoreno upozorava, nove vlasti u Kijevu ponudile su Americi da postavi svoju bazu protivraketne odbrane (PRO) kod Harkova, na samoj granici Rusije i Ukrajine, u zamenu za kredite. S obzirom na to da Kijev više nema šta da unovči, Zapadu su ponuđene i zalihe uglja u Donbasu, kao i vlasništvo nad gasovodom kojim se Evropa snabdeva iz Rusije. Za Moskvu su, naravno, nedopustive ovakve ideje, pa će pokušaji njihove realizacije biti presečeni svim mogućim sredstvima. Jedno od prvih na raspolaganju biće zahtev za federalizacijom Ukrajine, odnosno onoga što od nje preostane posle krimskog referenduma. Na taj način, političke snage lojalne Moskvi iz velikih regionalnih centara – Odese, Zaporožja, Donjecka, Luganska, Harkova, Hersona, Nikolajeva – imaće pravo veta na sve državne odluke. A ukoliko nove ukrajinske vlasti ne pristanu na ovakav rasplet, uslediće znatno radikalniji scenario, odakle će Kijev teško da izađe kao pobednik. Prosto rečeno, ukoliko među „evromajdanovcima“ ne prevlada razum, Ukrajini sledi potpuni raspad.

Deklaracija o nezavisnosti AR Krim i grada Sevastopolja

Mi, deputati Vrhovnog sovjeta Autonomne Republike Krim i Sevastopoljskog gradskog Sovjeta, polazeći od načela Povelje OUN i niza drugih međunarodnih dokumenata koji potvrđuju pravo naroda na samoopredeljenje, a takođe uzimajući u obzir potvrdu Međunarodnog suda OUN-a u odnosu na Kosovo, od 22. jula 2010. godine, da jednostrano proglašenje nezavisnosti dela države ne krši bilo kakve norme međunarodnog prava, donosimo zajedničku odluku:

1. U slučaju da, kao rezultat predstojećeg direktnog izjašnjavanja naroda Krima, 16. marta 2014. godine, bude doneta odluka o ulasku Krima, uključujući AR Krim i grad Sevastopolj, u sastav Rusije, Krim će posle referenduma biti proglašen nezavisnom i suverenom državom sa republikanskim oblikom vladavine.

2. Republika Krim biće demokratska, sekularna i mnogonacionalna država, koja se obavezuje da čuva mir, međunacionalnu i međukonfesionalnu saglasnost na svojoj teritoriji.

3. Republika Krim kao nezavisna i suverena država, u slučaju odgovarajućih rezultata referenduma, obratiće se Ruskoj Federaciji sa predlogom za prihvatanje Republike Krim, na osnovu odgovarajućeg međudržavnog sporazuma, u sastav RF, u svojstvu novog subjekta RF.

11. mart 2014. Godine

[/restrictedarea]