Беба на продају

Зa „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић-Мекина

Пошто словеначко законодавство геј паровима не дозвољава усвајање деце, два мужа су се досетила да унајме „услужну“ мајку у – Београду

У Словенији се протеклих седмица подигла галама око хирурга Игора Шеховића из Београда, о чему медији у Србији нису извештавали, иако је случај више него бизаран. Укратко, лекар из Београда је по позиву љубљанског Клиничког центра (оног у коме је своје последње дане бројао Јосип Броз) стигао крајем прошле године у словеначку престоницу како би обавио низ заказаних операција на срцу најмлађих, тешко оболелих пацијената, које малишанима, рођеним са срчаним манама, омогућавају да преживе. Утолико је било веће изненађење када је путем друштвених мрежа (Твитера, Фејсбука и других) а онда и уз оркестрацију љубљанских медија, нарочито државне ТВ Словенија, преко ноћи подигнута хајка на др Шеховића.

 

ВЕЛИК СРЧЕК Испоставило се да је кампању са националистичким конотацијама у циљу стигматизовања „српског“ лекара као некомпетентног и неспособног, што је натерало вођство Универзитетног клиничког центра Љубљана (УКЦ) да настави сарадњу са једним хирургом из Израела или болницом у немачком Хамбургу – покренуло локално друштво „Велик срчек“ (Велико срцуленце). Гласноговорник тог друштва је Марк Житник, некадашњи новинар и уредник неколико домаћих тв станица. Екстремно негативна медијска кампања уперена против „београдског лекара“ била је више него успешна – Шеховићу су чак три породице одбиле да оперише њихову тешко болесну децу. Иако је руководство љубљанског УКЦ сазвало новинарску конференцију како би смирило јавност, а нарочито родитеље, штета је већ учињена. Шеховић се спаковао и вратио у Београд, уз огорчену опаску да не може да оперише децу ако му родитељи у Словенији ускраћују поверење.

Иза харанге која је по словеначким медијима вођена против српског хирурга сакрила се прича у причи; испоставило се да Марк Житник, некадашњи сувласник и уредник у ТВ Паприка (и оснивач „Великог срчка“) и сам има синчића који је рођен 16. септембра прошле године са тешком срчаном маном. Све то не би било вредно толике пажње медија да се Житник није пре две године, јуна 2012, оженио животним сапутником и партнером. Име? Рок Стреле. Медији су податке о венчању геј пара у романтичном Пирану штанцовали захваљујући постовима и фотографијама које је Житник качио на друштвене мреже како би обавестио јавност шта раде његов „муж“ Рок и он. Супружници су, јасно, пожелели и потомство. Па је годину дана касније „процурило“ да су добили принову коју им је родила сурогат мајка из Београд, „вештачки оплођена“.

[restrictedarea]

Новопечени очеви Марк и Рок синчићу су дали име Тристан Карол. Међу првима су причу објавиле „Словенске новице“, све са фотографијом Житниковог сина, претходно постављеном на Фејсбук. Пар је у погледу идентитета „унајмљене“ мајке саопштио само то да је она из Београда. Из Србије. Разлог за тајанственост лежи у чињеници да словеначко законодавство геј паровима омогућава регистрацију брачне заједнице, али не и усвајање или неки други начин „добијања“ детета. Пошто је у Словенији сурогат мајчинство практично немогуће, обашка што је вођење такве трудноће забрањено како лекарима тако и здравственим установама (чак и санкционисано затвором плус глобом тешком преко 200.000 евра) два мужа су се досетила да унајме „услужну“ мајку у – Београду.

 

КОЛАТЕРАЛНА ШТЕТА Иако двојац Житник-Стрле живи животом естрадних звезда, суздржали су се у вези са откривањем позадине тј. како су баш у Београду пронашли Н.Н. жену вољну да им роди бебу. Недавно је забележена само штура Житникова исповест у ТВ емисији „Лица“ да су лекари супругу Року и њему у љубљанском породилишту саопштили уочи порођаја да ће дете, „ако се роди, живети највише неколико сати“, после чега су се са „Тристановом мамом повезали у великој жељи да им докажемо да нису у праву“.

Док је принови живот висио о концу, решење је пронађено у хитној операцији коју је (пошто у Љубљани није било одговарајућег кадра) требало обавити у – Израелу. Операција је коштала 28 хиљада евра а Житник се жалио како словеначки Завод за здравствено осигурање није рефундирао све, вајкајући се због високих трошкова пута и боравка. Али ни ту није крај. Малишан је убрзо морао на нову операцију (опет у Израелу) а чека га и трећа. Житник је пре неколико дана у програму Планет ТВ објаснио да су шансе да дечак доживи 15. рођендан сведене на 50 до 70 одсто, зато ће „после 15. године покушати да му нађе ново срце“. Тако гласи и прогноза израелског хирурга Дејвида Мишалија који је Тристана оперисао.

У свим тим детаљима лежи одговор на питање зашто је усред те горке приче настрадао и један београдски хирург, ни крив ни дужан. Житник се последњих седмица интензивно појављује у словеначким медијима где објашњава нужност да љубљанска болница задржи програм операција на срцу у режији хирурга Мишалија, нарочито откако је један од начелника УКЦ Љубљана изјавио да ће се због високих трошкова одустати од сарадње са израелским лекаром па ће децу са срчаним манама у Љубљани оперисати једнако способни хирурзи, попут др Шеховића из Београда. Томислав Клокочовник, нови начелник одељења и вођа дечијег програма операција на срцу, има саме речи хвале за београдског хирурга. Житник је „у циљу заштите права деце са урођеном срчаном маном“ узвратио ударац, па је лансирао тврдње да београдски хирург у Словенији оперише без радне дозволе, што је продубило сумње у његове квалификације. Љубљански УКЦ је у демантију навео да ни др Мишали није имао радну дозволу кад је оперисао пацијенте у Словенији… Како било, неславно се завршило оповргавање злонамерних тврдњи о способностима хирурга из Србије, посебно откако је Житнику успело да се слика са лидерима неких парламентарних политичких странака а објавио је и заједничку фотографију са словеначким председником Борутом Пахором. Уз напомену да сви они подржавају напоре „Великог срцуленцета“.

Штета је, уз благослов првака домаће политичке сцене, већ причињена не само српском хирургу већ и због новог потпиривања негативних стереотипа о Србима и њиховој матици. У други план је потиснуто питање – како је Н.Н. жена из Београда оставила у Љубљани дете које је родила? С обзиром на то да је Житник у Словенији већ ожењен, није јасно како је беба српске држављанке – завршила у породици словеначког геј пара? Ту треба подсетити на сличан случај из 2010. године, када је из Брежица у УКЦ Љубљана довезен младић из Србије, на рубу смрти, коме је срце отказало док је био на привременом раду у Словенији. Лекарски конзилијум је тада одлучио да је нужна трансплантација срца, али је операција стопирана у последњи час јер се радило о држављанину Србије. Проблем су биле паре – ко ће да плати дотадашње болничке трошкове, па тек операцију (уз трошак проналажења и транспорта срца)обашка постоперативни период… Одмах је обавештена српска амбасада у Љубљани и надлежни органи у Србији. Иако је било јасно да тешког болесника транспорт у завичај може коштати живота (нарочито јер у Србији тада нису рађене такве операције) младић је, упркос противљењу породице – стрпан у кола хитне помоћи и послат на вишечасовно труцкање пут Новог Сада, око 650 километара, преко три границе.

Од тада словеначка држава није ништа радодарнија, напротив. Тешко је поверовати да би тек тако, без покрића трошкова, обавила порођај труднице из Србије усред Љубљане. Домаћи медији су својевремено објавили сведочења „избрисаних“ мајки (особа без правног статуса и докумената у Словенији, дакле и без основног здравственог осигурања) којима исто то породилиште није дозволило да узму новорођенчад – док не плате болничке трошкове. Па је у случај „узапћених“ беба морао да се умеша словеначки омбудсман, уз протесте међународних и домаћих организација за заштиту људских права. Сада, међутим, нико није звао амбасаду Србије, па није тешко наслутити ко је „покрио“ све трошкове. Трудница из Београда је у стомаку пренела дете преко српске и хрватске границе и тако га „унела“ у Словенију, где га је, по рођењу, оставила. Није тешко закључити ни како је регулисано држављанство новорођенчета, с обзиром на то да словеначко здравство грађанину Србије, макар био животно угрожен, не би платило операцију ни код куће, а камоли у Израелу.

Утицајни љубљански медији упозоравају да код куће делује веома јак геј лоби. Очито његова моћ допире и ван граница Словеније. У супротном – зар би успео „извоз“ детета из Србије у трећу државу – у стомаку? Није на одмет запитати се и јесмо ли сведоци неког новог облика трафикинга. Је ли ово усамљен случај? Уосталом, све ово би остало под велом тајне да Марк Житник не воли да дели детаље о брачном животу у јавности. Колатерална жртва целог суморног заплета је и хирург из Београда. Захваљујући Житнику, разочараном због мука са сином кога је у материци носила сурогат мајка из Србије, створена је атмосфера линча, која је одвратила чак троје очајних родитеља да им др Шеховић у Љубљани оперише и спасе њихове мезимце, иако је у љубљанском УКЦ претходно већ извео низ успешних операција.

[/restrictedarea] hairy women займ онлайн на карту маэстро срочнозайм денег в северодвинскезайм по паспорту без снилса