Како елиминисати становништво?

Пише Мара Кнежевић Керн

Какве су последице неконтролисаног куљања нафте из хаварисане бушотине Бритиш петролеума у Мексичком заливу?

Читава деценија је изгубљена у борби за истину о срамној улози такозване међународне заједнице у прикривању циљева операције ХААРП, праћене геоинжењеринг експериментима са климом, па не чуди што се понавља идентична стратегија прећуткивања последица (и узрока) једне од највећих катастрофа у савременој историји проузроковане неконтролисаним куљањем нафте из хаварисане бушотине Бритиш петролеума у Мексичком заливу.

 

ЛЕДЕНЕ ЗИМЕ И СУШНА ЛЕТА После низа погрешних потеза пре, у току и после хаварије, суочавамо се са позадином једног криминалног акта који није само резултат корпоративне грамзивости већ стратешка операција, осмишљена у духу Агенде 21, са циљем елиминације и дислокације становништва, према прецизним правилима депопулационе политике Новог светског поретка.

Др Ђанлуиђи Зангари је међу првима упозорио да ће ова катастрофа, уколико се хитно не предузму мере за санацију бушотине, довести и до глобалног поремећаја климе, с обзиром да се управо у Мексичком заливу формира Голфска струја – најважнији регулатор климатских циклуса на планети: „Услед нестанка ублажавајућег ефекта Голфске струје, бићемо сведоци екстремних климатских промена (ледене зиме и сушна лета) уз појаву малог леденог доба у Европи. Када поплаве униште усеве, доћи ће до несташице хране и миграција становништва. О томе се од 2010. већ учи у неким школама а студенти се припремају за могућност масовне миграције Европљана у Африку.“ Др Зангари указује на посебну опасност од кретања изливене нафте дуж руте  Голфске струје, што ће – сем загађења обалног дела залива – довести до загађивања обала Атлантског океана. Нафта ће преко Северног мора стићи до Исланда а евидентан поремећај Голфске струје већ доводи до климатских промена у Европи, посебно у Енглеској, Ирској и Скандинавији. Само захваљујући Голфској струји овај део Европе није постао ледена пустош.“

Утицај хаварије није ограничен само на загађење нафтом мора и приобаља већ се ситуација драматично погоршала после акције „чишћења“ избацивањем из авиона токсичне хемикалије корексит (corexit). Под дејством хемикалије плутајућа нафта се „згрушава“, да би претворена у грудвице потонула на дно. После ове операције Обама је свечано изјавио да је залив очишћен, прошетавши плажом обучен у бело. За то време, у позадини, одвијала се драма затрованог становништва, претежно породица сиромашних рибара афро-америчког порекла. Они немају где да оду нити могу ту да остану.

Остављени без медицинске неге и средстава за живот, људи су изложени додатној тортури полиције, ангажоване на спречавању контакта са волонтерским спасилачким екипама, „из безбедносних разлога“. Свако ко је на лицу места фотографисао био је третиран као криминалац, полиција је хапсила и одузимала камере. Џеси Вентура тврди да је за ангажман полиције у прикривању овог злочина влада издвојила 40 билиона долара. Многи су већ изговорили – холокауст, а бројне околности указују да се ради о намерно изазваној еколошкој катастрофи, такозваној „фалс флег“ операцији, изведеној у стилу екоцидног капитализма, уз примену био и геотероризма. Овог пута на мети нису „терористи“, већ домаће становништво са социјалне маргине, а тог вишка би се требало што пре ослободити.

[restrictedarea]

СМРТ КОЈА КОСИ Прве жртве били су радници, ангажовани на чишћењу мора и приобаља, којима нико није рекао о каквим се хемикалијама ради. Иако је чак и пословично уздржана ЕПА упозоравала да није упутно запрашивати област корекситом, БП се оглушио о „савет“. У међувремену, сви радници су помрли.  Заливски холокауст представља опасност и за цео источни део северноамеричког континента, укључујући и делове Русије. Отровне кише падале су у Мемфису, а у узорцима тла и усева откривени су трагови корексита.

Док нафта неконтролисано избија са морског дна, појављује се нови проблем: метан. Овај изузетно запаљив гас (нафта садржи 40 одсто метана) може у сваком тренутку да се запали, што би довело до катастрофе незамисливих димензија. Посебно је угрожена Луизијана, с обзиром да се нафта и корексит већ три године акумулирају у сланим динама а метан је делимично већ продро у систем водоснабдевања. Студија научника са Универзитета Орегон о понашању ове бионеразградиве хемикалије, чија токсичност расте након контакта са сунчевим зрацима, није видела светло дана, али су беле Обамине патике на еколошки чистој плажи обишле свет.

Др Вилма Сабра и њена екипа успели су да успоставе контакт са локалним становништвом, пружили им прву помоћ и обрадили узорке крви. Она је дошла до шокантног податка о садржају канцерогених материја: „65 пута више канцерогених материја него што је очекивала“. Ради се о стотинама хиљада људи, изолованих и препуштених судбини.

На основу изјаве представника БП Роберта Дадлија (интервју у „Бизнис вику“) да „слање милиона долара људима који тврде да су оштећени катастрофом из 2010. није добро за Америку “, постаје све очигледнија намера да се прекине са „бацањем новца“. Дадли подсећа да је БП компанија „мотор развоја америчке привреде и стога није фер изнуривати је трошковима око санације и обештећења жртава“.

Могуће је да ће у следећу фазу „санације“ бити укључени ФЕМА кампови (под управом Халибартона) као привремено решење за отписано становништво а детаље о умешаности ове компаније (специјализоване за опслуживање нафтних платформи) чијом кривицом је дошло до трагедије у заливу, износе др Леонард Хоровиц (харвардски ђак специјализован за генетику и здравствено образовање) и новинар Шери Кејн. Они су открили стратегију пирана окупљених око фондова намењених „чишћењу залива“, међу којима су (сем Халибартона и БП) и свеприсутни банкари Голдман Сакса, подржани ватиканским новцем.  Оркестрираним потезима на берзи и манипулацијама са осигуравајућим заводима, они су обавили тајне трансакције са залихама БП, три недеље пре хаварије, прибављајући себи и својим клијентима енормну материјалну корист.

 

ПРОЈЕКАТ ДЕПОПУЛАЦИЈЕ Један од „мудрих“ потеза Халибартона је одлука да – поред опслуживања нафтних платформи – преузме и послове чишћења нафтних мрља. Три недеље пре хаварије они су започели преговоре о куповини компаније Boots&Coots, специјализоване за послове „чишћења“. И тако се, опремљен новим уговором,  Халибартон нашао на челу екипе за извођење радова на санацији штете, у сарадњи са произвођачем корексита, убаченим у игру захваљујући пословним везама са Обамом (преко инвестиционог фонда Вангуард). Кејн помиње и неизбежног Џорџа Сороша,  као и улогу осигуравајућег завода Лојд, везану за дупло осигурање бушотине непосредно пре трагедије.

У потрази за личношћу која стоји у позадини ових активности, аналитичар Дејв Хоџс указује на улогу Питера Д. Сатерленда, „инсајдерског инсајдера“. Хоџс је у почетку веровао да се ради само о похлепи нафташа и њихових саучесника, али му је временом постало јасно да се ради о пројекту депопулације (кључној ставци Агенде 21). Сатерленд је члан Билдерберг групе и председник Трилатералне комисије а био је и председник Светске трговинске организације.  За време Кофија Анана (2006) УН су га поставиле на место специјалног опуномоћеника Одељења за миграције и развој, задуженог за дистрибуцију 40 милиона долара, намењених армији и инжењерском кадру, у циљу размештања становништва из загађеног окружења. Значајан је податак да се у извештајима о катастрофи његово име нигде не спомиње.

У међувремену је у заливском појасу дошло до појаве „рупа без дна“, о чему извештава др Ђанлуиђи Зангари. Ове пукотине су озбиљна претња за становништво, а Зангари изражава  бојазан да ће метан – уколико се сам не запали – бити намерно запаљен (уз помоћ ХААРП система) „у циљу бржег и ефикаснијег чишћења терена“. Др Зангари је дошао до ових сазнања на основу докумената из којих се види да на простору спржене земље „Сорош, Гор и пријатељи  намеравају да започну реализацију ‚развојних‘ пројеката, дозвољених само у еколошки мртвој зони“.

Алфред Л. Вебри је истражио везе еколошких покрета Гринпис, Нејчр консерванси, Сиера клаб… са нафташима, закључивши да је њихово ћутање о Мексичком заливу купљено донацијом од 10 милиона долара. То објашњава проглашавање БП за „светски признатог заштитника природе“, са угледним местом у руководству бројних „еколошких организација“, да би под фирмом Partnership for Climate Аction промовисали маркетиншки осмишљену акцију „редуковања ефекта стаклене баште“.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Pa Britanci to rade vekovima i to iz veka u vek vesto usavrsavaju!!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *