Полиција, масони и криминал у истом кревету

За „Печат“ из Лондона Дејан Лукић

Систем прогона криминала у Британији – полиција, судство и тужилаштво, болује од ендемске корупције; организовани криминал „избушио“ је све нивое ових институција, а посебна је сензација откриће да се у кревету са криминалцима и полицијом налази и мрежа британске масонерије

Шокантна открића која ових дана објављује истраживачки тим лондонског „Индипендента“ узбудила су јавност, а оставила Скотланд јард готово без сувислог одговора на питање: како је било могуће да криминални гангови толико дуго, толико дубоко зађу у само ткиво судског система, а поготово како је било могуће да више деценија остане у пуној тајности чврста спрега масона са организованим криминалом у највишим инстанцама прогона криминала у земљи.

ВРХУНСКА ТАЈНА Мегаафера какву Острво одавно није забележило, резултат је дуге, супертајне истраге под кодираним називом „Тиберијус“, чији је кључни налаз да је мрежа масонерије успела да инструментализује организоване криминалне групе и корумпира сегмент државног апарата управо задуженог за борбу против организованог криминала.

Операција „Тиберијус“ пронашла је да су криминална удружења одавно „удружена у бизнис“ са масонским организацијама како би, за своје потребе, корумпирала широки круг, пре свега полицајце Скотланд јарда. Рапорт „Тиберијуса“, означен као врхунска тајна, показује – а „Индипендент“ објављује у три наставка – да су, на пример, полицијски службеници у „Ист Хему“ (источни Лондон) и сами већином чланови лондонске масонске ложе, успели да у тајној операцији „сниме“ који су полицијски детективи у сумњивим везама са удружењима организованог криминала и какву су сарадњу успоставили са другим полицијским групама у Лондону да би корумпирали целу организацију Скотланд јарда.

Политички врх и већина медија у Британији најчешће наводе да је криминал, у загрљају са масонеријом, успео да „избуши“ чак и Скотланд јард, иако је третиран као обична „теорија завере“. Али је сада „Тиберијус“ изашао са фактима и детаљима који документовано потврђују да је криминал успео да стави у своју службу многе полицијске управе у земљи.

Тајна масонска мрежа и њено деловање у британској полицији деценијама је тема која, с времена на време, исплива на површину да би брзо и необјашњиво нестала са сцене. Ових дана пак, од како је букнула нова афера, често се враћа у оптицај својевремени рапорт пензионисаног полицијског официра Криса Патена, у којем стоји да је већ седамдесетих година прошлог века масонерија чврсто држала у рукама лондонску полицију: „Масони су свој утицај у полицији користили да би постигли два циља: А) заштиту од криминалног гоњења масонске браће који су били евидентирани криминалци и, Б ) пуњење властитих џепова чиме су цео полицијски апарат доводили у проблем.“

У закључку извештаја стоји и ово: „Масонерија се у овом случају комотно може да упореди са раком: један или више „браће“ буду постављени на утицајну позицију и одмах почињу да постављају чланове братства на осетљива места. Унутар полиције масоне штити велики број командира полицијских станица и других високих чиновника у служби, који су, такође, масони. Изван полицијске службе они су заштићени од стране пропорционално великог броја високих политичара, судија и кључних људи у медијима; ови су, такође, чланови масонских ложа.“

[restrictedarea]

„ЕНДЕМСКА КОРУПЦИЈА“ Крајем шездесетих година прошлог века лондонска полиција је била већ ендемски корумпирана и „избушена“ масонима у спрези са криминалом, толико да је тадашњи министар спољних послова Рој Џенкинс морао да смени 70 одсто полицијских комесара у Манчестеру, Кенту, Девону и Бирмингему.

У току 1989. увелико се знало да је полиција, нарочито лондонска, „у кревету“ са масонима који, поред ширења утицаја у Скотланд јарду, „обављају и друге послове сумњиве природе“. Тадашњи министар унутрашњих послова Џек Строу био је присиљен да изда наређење по којем сви полицајци у Британији морају писмено да саопште јесу ли чланови масонерије. Десет од 43 регионалне полицијске организације одбиле су да послушају министра и запретиле да ће га судски гонити наводећи да је чланство у легалним организацијама приватна ствар и људско право сваког грађанина.

Операција „Тиберијус“ показала је да су ноторни криминалци, захваљујући и масонима, ушли у ткиво најосетљивијег дела државног апарата и његових агенција, укључујући агенцију прихода и царина, државно тужилаштво, полицију (нарочито полицију у лондонском Ситију)управу затвора и, како открива „Индипендент“, у стубове правног система – истражне службе, судове, међу судије и чланове судских већа. Наводи се детаљно, по примерима, да су многи чланови већа у судовима били корумпирани, или су, под претњама, пристајали да оптужене за које је заинтересовано масонско-криминално-полицијско удружење, не проглашавају кривим.

Најновија открића која је „Индипендент“ почео да објављује од 10. јануара говоре да је истрага „Тиберијуса“ пронашла како у лондонској полицији влада „ендемска корупција“ и како су неке најпознатије криминалне групе успеле да се у њу инфилтрирају „без имало тешкоћа“.

„Овог тренутка напросто се не усуђујем да до краја истражујем ниједно компликовано убиство из страха да ће цела истрага одмах бити разоткривена“, потврђује високи истражни судија у Скотланд јарду. Додаје да је ситуација „застрашујућа“ и да је, стога, пример у каквом се стању налази цео систем прогона криминала. Посебно је, каже, алармантно што „ниједно од познатих криминалних удружења није разбијено у последњих пет година“.

ОБРАЂЕНИ АДВОКАТИ, ПОТКУПЉЕНИ ДЕТЕКТИВИ… Организовани криминал је, употребљавајући и тајну мрежу масонерије, тако „избушио“ полицију, судство и тужилаштво да је тим „Тиберијуса“ документовао случајеве када су истраге о деликатним убиствима – најчешће обрачуни међу ганговима око поделе прљавог новца – повераване полицијским истражитељима управо повезаним са организованим криминалом. Већина оваквих истрага, пише у анализи „Индипендента“ – завршавала се компромитовањем саме истраге или пак неуспешним исходом на самом суђењу.

У неким случајевима односи између припадника лондонске полиције и криминалног подземља били су толико присни да се, једном приликом, испоставило како је детектив задужен за истрагу о малверзацијама на коњској трци сувласник спорног тркаћег коња са човеком кога полиција има у евиденцији као окорелог криминалаца.

Провалу криминала у полицију показује и пример наведен у истрази „Тиберијуса“, када је рапорт једног високо цењеног полицијског сарадника у случају мистериозног убиства у Лондону нађен у „сефу“ у једном ноћном локалу, чији је власник из „највеће криминалне породице у северном Лондону“. Дотични сарадник је помагао лондонској полицији да реши случај убиства извесног Мајкла Олибиоза, који је, по процени Скотланд јарда, убијен зато што је „загубио“ пакет пилула екстази вредан 1.5 милион фунти. Пакет је био власништво криминалног удружења у Лондону.

Пример којим се прошле седмице бавио „Индипендент“ био је и налаз „Тиберијуса“ о „неограниченој моћи“ криминалне групе – породице Адамс. Открива се да је породица Адамс успела да корумпира лондонску полицију и више пута избегне судско гоњење. Водећи криминалац ове групе био је осуђен на седам година затвора због продаје дроге. Сматрало се да је то, коначно, био један од великих успеха лондонске полиције. „Тиберијус“, међутим, о овоме саопштава следеће: „Једини разлог због којега је дошло до успешног гоњења и пресуде једом члану породице Адамс, а да при томе цео истражни и судски поступак није био поткупљен од стране породичног клана, нити се претило судијама, био је прост факат да су остала браћа Адамс желела да рођеног брата (Томија) опамете и упозоре га да се више не упушта у криминалну акцију коју остала браћа нису унапред договорила и одобрила.“

Разрађујући случај породице Адамс, „Тиберијус“ сумира ситуацију са корупцијом у апарату чија је дужност да штити земљу од криминала: „Сведоци су, по правилу, терорисани и присиљавани да ћуте; лабилни чланови судских већа;обрађени адвокати; поткупљени детективи и корумпирани службеници тужилаштва – све је то део рака који изједа ткиво наше правде. Лек за болест неће бити лако пронаћи, мада би било време, ако ништа, да бар објавимо да је пацијент болестан.“

ТУНЕЛ ИЗ КОЈЕГА СЕ НЕ ИЗЛАЗИ ЖИВ Британска штампа ових дана не испушта из руку тему о „ендемској корупцији“ у полицији и судству на Острву, а посебно експлоатише случај још из 2000. године, који је тек сада добио прави контекст: један доушник Скотланд јарда помагао је полицији у откривању операције убацивања десет милиона фунти вредног пакета хероина из Турске за рачун гангстера у северном Лондону. Увоз наркотика је осујећен, али је „полицијска кртица“ разоткривен, киднапован, затворен у један подрум и мучен. Изашао је из подрума без три прста;одсекли су му их баштенским клештима.

„Тиберијус“ о овом случају открива да је главни мучитељ полицијског доушника био син детектива у Лондону, који је у више наврата покушавао да спречи истрагу о случају. Дотични је био у „бизнису“ са командиром једне друге полицијске станице у Лондону, за кога ће се установити да се бавио манипулисањем лажним чековима. Истрага коју је за своје потребе спровео „Индипендент“ установила је да нико у овој афери није никада осуђен. Два пута је случај разматрао суд и оба пута „сви чланови већа били су поткупљени“.

 

У операцији убацивања дроге из Турске дилер дроге – Турчин, ухваћен је и осуђен, али је у истрази изнео, а на суду поновио, да је, у ствари, био плаћени доушник агенције за приход и царину и да је у том својству био сведок серије корупцијских случајева. Навео је да је на Кипру имао уз себе британског полицајаца који му је помагао у убацивању хероина у Британију.  За ту помоћ га је „поштено исплаћивао“.

Још је занимљивији случај са „криминалцем из високе сфере“. У његов стан у источном Лондону провалили су припадници специјалне јединице Скотланд јарда и нашли у компјутеру материјал из којега се сазнало да се на платном списку дотичног „криминалца из високе сфере“, иначе кријумчара дроге, налазе два лондонска полицајца са вишим чином. За време истраге у овом предмету истражитељу је пришао непознати полицајац који га је „посаветовао“, како стоји у рапорту, да се окане инкриминације осумњиченог јер му се то не би „нимало исплатило“. Мистериозни полицајац имао је и алтернативни предлог: „Ако га оставиш на миру, нећеш остати празних руку“. Власник стана у којем је пронађен оптужбени материјал био је, показаће се, „у сексуалној вези са извесном дамом, чланом криминалне групе кријумчара дроге“. Али да фарса буде већа, специјална истрага ће утврдити како је иследник Скотланд јарда био, баш он, задужен да ислеђује случај његове „љубавнице“.

„Тиберијус“ је прилично депресивна сага. Ту се може још прочитати, на пример, како је шеф тима иследника Скотланд јарда продао свој аутомобил афирмисаном лондонском криминалцу, К. Л. који је – нова пикантерија – био његов доушник. А купопродаја је била аранжирана посредством једног другог корумпираног полицајца кога је К. Л. будући да га је поткупљивао, „уцењивао и присиљавао да му буде партнер у увозу хероина на Острво“.

Цела ствар је касније отишла на суд, али је процес напрасно обустављен након што је оптужбени материјал нестао без трага. У „Тиберијусу“ стоји да су оба полицајца платила по 15 хиљада фунти „одређеним лицима“ у Скотланд јарду да униште целокупни електронски материјал у компјутерима.

Извесни Алистер Морган, чији је брат Данијел мистериозно убијен 1987. године, пре него што је добио прилику да каже све што зна о везама лондонске полиције са организованим криминалом, изјављује: „Упркос свим паролама полиције да се нешто променило од „старих гадних дана“, ово што се сада открива нимало ме не изненађује. Полиција је и даље ендемски корумпирана и нема намеру да било шта предузме и промени“.

Вероватно је зато један високи иследник поверио „Индипенденту“: „Имам предосећај, на почетку сваке истраге о неком деликатном убиству, да улазим у тунел из којег нећу жив да изађем.“

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Гос, Дејане знам ситуацију у нашим црквама у Америци кажем углавном благајну држали су масони чланови цркава наших. Па није никакво чудо у Енглеској масонској држави да немају пипке и
    где се броју новци. И где се обрће капитал

  2. E sada sam se zabrinuo. Pa ja sam mislio da su englezi prave postenjacine. Nama drze lekcije, svasta. Pa oni su bre pravo svetsko zlo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *