Plata za vreme godišnjeg odmora ostaće ista

BEOGRAD – Ministar privrede Srbije Saša Radulović izjavio je danas da je bojazan da će novi zakon o radu navodno da prouzrokuje veliko otpuštanje i da će biti smanjenja plata, neopravdana i da do toga neće doći.

Predstavnici sindikalnih organizacija upozorili su ranije da će se usvajanje izmena tog zakona negativno odraziti na radnike, da će dovesti do pada zarada i da je za njih jedno od najspornijih rešenja u predloženom Nacrtu budući način obračuna naknade zarade i drugih primanja u vreme odusustva s posla, godišnjeg odmora i drugih oblika plaćenog odsustva radnika i isplate otpremnina.

Ministar privrede je rekao da se, naprotiv, zbog postojećeg zakona gube radna mesta i da su dve ključne odredbe, prema novom zakonu, da se otpremnine i minuli rad računaju prema godinama radnog staža kod poslednjeg poslodavca.
“Plata za vreme godišnjeg odmora ostaje ista kao što je bila”, naglasio je Radulović i dodao da će i “bolovanje i dalje iznositi 65 odsto plate kao i ranije”.

On je rekao da je cilj povećanje životnog standarda građana i da će biti sprečene zloupotrebe kojih je bilo uglavnom u javnom sektoru. Radulović je u Jutarnjem programu TV Pink rekao da postoje bojazni u javnosti da će novi zakon o radu navodno da prouzrokuje veliko otpuštanje i da će biti smanjenja plata, što jednostavno, kako je rekao- nije istina.

Radulović je podsetio da pola miliona ljudi radi u mikro preduzećima sa manje od 10 zaposlenih, 200.000 ljudi u malim preduzećima sa 10 do 50 zaposlenih, dok u državi i državnoj upravi i javnim i društvenim preduzećima radi 740.000 ljudi, a još 300.000 ljudi u velikim privatnim preduzećima.

Prema računici sindikata, izmene pojedinih odredaba zakona mogle bi da dovedu do pada zarada između osam i 15 odsto, što je, kako ističu, neprihvatljivo. Sindikati ukazuju da je nacrt izmena zakona neprimenjiv i da će “uticati na drugačiju preraspodelu”, odnosno da bi njegovom primenom svaki zaposleni bio oštećen za 50 evra mesečno u neto iznosu.

Na godišnjem nivou, imajući u vidu i doprinose, to bi iznosilo oko 1.020 evra. Imajući u vidu broj zaposlenih, svake godine 1.720.000 zaposlenih bilo bi oštećeno za oko 1, 7 milijardi evra, pokazala je računica sindikata.

Oni strahuju da bi naknada za minuli rad ubuduće mogla biti smanjena na 0,4 odsto po godini staža radnika i obračunavana samo za godine staža kod poslednjeg poslodavca. Računica predstavnika Saveza samostalnih sindikata Srbije (S S S S) i UGS Nezavisnost pokazala je da će izmenama zakona naknada na osnovu minulog rada biti manja za oko 1.700 dinara, što je umanjenje za više od 10 odsto.

Odbici zbog bolovanja do 30 dana povećaće se na 42,4 odsto, što će uticati na smanjenje zarada za oko 12.000 dinara, izneli su predstavnici S S S S i Nezavisnosti na konferenci pre desetak dana. Prema njihovom proračunu, odbici zbog odsustva sa posla u trajanju od 15 dana zbog povrede na radu iznosiće 21,2 odsto, tako da će radnik sa prosečnom zaradom primiti 9.251 dinar manje, a zbog godišnjeg odmora u trajanju od 30 dana primiće za oko 16.000 dinara manje.

Predstavnici Ministarstva rada i socijalne politike objasnili su da nije reč o umanjenju zarade, već o umanjenju naknade, odnosno dodataka koje bi zaposleni ostvario da radi.
“Mi smo predložili da osnovica ne bude prosek tromesečne plate nego osnovna plata zaposlenog koju bi ostvario da radi bez ikakvog uvećanja”, rekao je državni sekretar Zoran Martinović za Tanjug.

Prema važećem zakonu radniku se usled odsustva s posla plaćao prosek zarade iz prethodna tri meseca kojim su bili obuhvaćeni i dodaci na zaradu koju je zaposleni ostvario po osnovu prekovremenog, smenskog, noćnog rada i slično u posmatranom periodu.
“Tako se dešavalo da onaj koji odustvuje s posla ima više primanja od onog ko je u to vreme na poslu i radi”, upozorio je ranije direktor Unije poslodavaca Dragoljub Rajić.

On je dodao da je zato predlog poslodavaca bio da se primanja za period odsustva s posla utvrđuju u iznosu osnovne zarade zaposlenog u prethodna tri meseca plus minuli rad.

Radulović je Tanjugu izjavio da se još ne razgovara o privatizaciji javnih preduzeća, jer privatizacija sledi tek nakon što se preduzeća pripreme za nju.
“Ne razgovara se o privatizaciji javnih preduzeća. Prvo mora da se razgovara o profesionalizaciji menadžmenta, uvođenju koproratnog upravljanja, licenciranju direktora, članova Nadzornog odbora, kako bismo dobili profesionlanu upravu”, rekao je Radulović.

Posebno je naglasio da je sve to i način da se onemoguće političke stranke da diktiraju rad preduzeća. Dodao je da se govori i o tome kakva će se merila i kriterijumi ocenjivanja rada javnih predzueća postaviti da bi direktori mogli biti ocenjivani.
“Potrebno je da izađemo iz situacije gde političke stranke diktiraju rad preduzeća. Ona moraju da budu profitabilna, jer su to su među najvrednijim preduzećima u državi “, ocenio je Radulović.

Prema njegovoj oceni, postoji značajan problem korporativnog upravljanja i postavljanja ciljeva, ali i vođenja socijalne politike kroz ta preduzeća. Potrebno je, kako navodi, popraviti ukupan poslovni ambijent, što bi trebalo da stvori uslove za dalji rast.
“Ono što imamo je tiho propadanje. Javna preduzeća imaju velike gubitke, veće obaveze od vrednosti imovine i to više ne smemo da dozvolimo”, rekao je on.

Privatizacija, kako je zaključio, nije tema, već je cilj da se preduzeća postave na zdrave noge. Radulović je rekao da u Tranzicionom fondu ima dovoljno novca za završetak restrukturiranja. Cilj je, kako navodi, da što manje ljudi ostane bez posla, ali nije se upuštao u procene.
“Nema procene koliko će ljudi ostati bez posla. Cilj je da ih bude što manje, i da preduzeća posluju na zdravim osnovama”, rekao je on.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *