ЧУРУГ – У Чуругу jе данас обележена 72. годишњица рациjе у jужноj Бачкоj у Другом светском рату, а председник Скупштине Воjводине Иштван Пастор изjавио jе да jе немогуће градити заjедничку будућност на овим просторима, уколико не затворимо заjедничке странице историjе.
“Помирење међу народима jе процес коjи траjе, али да би таj процес био успешан, неопходно jе да се суочимо са реалношћу и са историjским чињеницама”, рекао jе Пастор на обележавању годишњице од почетка рациjе у jужноj Бачкоj, злочиначке акциjе мађарске воjске и жандармериjе, у коjоj jе за непун месец дана побиjено више хиљада цивила, углавном Срба, Jевреjа и Рома.
Полажући венац у чурушком Mузеjу жртава рациjе, Пастор jе истакао да суочавање са историjским чињеницама не би требало да буде само “од шаке људи”, него друштво мора да се суочи са свим оним што се дешавало на овим просторима 40-их година прошлог века.
Парастосу и помену жртвама рациjе присуствовао jе, четврту годину за редом, и амбасадор Mађарске у Србиjи Oскар Никовиц.
Намера jе, додао jе Никовиц да сваке године традиционално присуствуjемо сећању на жртве рациjе, jер желимо да се процес помирења настави ради будућег заjедничког живота.
Присутнима у Mузеjу жртава рациjа, некадашњем Tопаловом магацину у центру села, обратили су се и покраjински секретар за привреду Mирослав Васин, председник општине Жабаљ Чедомир Божић, Jулиjа Tелеки, у име мађарске заjеднице у Србиjи, као и секретар мемориjалног друштва “Рациjа 1942”, Jелена Jуришин.
После помена жртвама у том музеjу jе отворена изложба ликовних радова Ђорђа Ненадова Дрипе, Даниjела Kрачуновића и Бранислава Вуjкова посвећена рациjи.
Mемориjално друштво “Рациjа 1942” подсећа да jе “рациjа” назив за незапамћене злочине Хортиjеве воjске и жандармериjе у Шаjкашкоj области, коjа jе почела у Чуругу 4. jануара 1942. године и у коjоj jе у том месту за само десетак дана зверски убиjено наjмање 86 деце старости до 15 година. Слични злочини настављени су у Жабљу, Ђурђеву и другим местима у jужноj Бачкоj а та акциjа jе окончана краjем jануара у Новом Саду и Бечеjу.
Према подацима мађарских воjних кругова, до коjих jе дошао посланик Странке малих поседника у ондашњем Парламенту Mађарске Eндре Баjчи Жилински, jануарска геноцидна рациjа 1942. године однела jе наjмање 12.763 жртве.
Mемориjално друштво “Рациjа 1942” jе током пет годинарада дошло до докумената и сведочанстава коjа потврђуjу тачност тврдњи Жилинског, честитог и храброг човека коjи jе изгубио живот бранећи достоjанство и права жртава рациjе у jужноj Бачкоj.
“Наше активности се никад нису обележавале тежњом да распируjемо мржњу и реваншизам, него да у првом реду укажемо на погубност фашистичке идеологиjе, на штетност шовинизма и сулудог реваншизма, као и на потребу мирног и складног међусобног живота свих људи у нашоj заjедници”, истичу у том Mемориjалном друштву.
Čini mi se da u sadašnje vreme čitajući novinske članke,i slušajući
vesti sa raznih strana,pomalo me hvata jeza od mogućih
repriziranja događaja iz ne tako davne prošlosti.Zar događaji u
Hrvatskoj,Mađarskoj zar ucene iz EU ili EZ,đavo bi ga znao kako se
zovu,te Amerike i njihovih satelita ne zovu na veliki oprez i pomalo
strah od tih i takvih događaja,A,mi smo nespremni,naivni,
obezglavljeni,razoružani i odvojeni od istinskih prijatelja našom
krivnjom,odvajaju nas oni koje smo birali da vode brigu o nama,
naivni smo,oni vode brigu o vlastitom šićaru,promociji i tapšanju
po ramenu.Istorija će ih pamtiti ali po zlu. milan.