Мали ратари – одржива пољопривреда

Разговарала Мара Кнежевић Керн

Да ли Србија, попут Словеније, може наћи своје место у Асоцијацији Дунав Соја која промовише гајење генетички немодификоване (GМО free) соје у подунавским земљама

Борис Поточар, саветник Дејана Жидана, министра пољопривреде и заштите животне средине Словеније, активни је члан покрета за биодинамичку пољопривреду и пољопривредни произвођач.  Поточар је био и учесник конференције коју је организовала међународна организација Дунав Соја (25. до 26. новембра 2013.) када је Србија прихватила стандарде и директиве за производњу и брендирање неГМ соје. О суштини споразума и циљевима организације  што га је иницирала, те искуству Словеније на том пољу разговарамо са Поточаром.

 

Словенија и Србија су чланице организације Дунав Соја, али нашој јавности није речено какве су обавезе преузели потписници овог протокола?

Асоцијација Дунав Соја основана је као независна, међународна и непрофитна организација са седиштем у Бечу. Основни циљ асоцијације је промоција гајења генетички немодификоване (GMO free) соје у подунавским земљама, као основe за производњу висококвалитетне, генетички немодификоване хране за људе и животиње – декларисаног географског порекла, намењене европском тржишту. Ово је веома значајно са становишта европске стратегије о протеинима и нуди широке могућности српским пољопривредницима и индустрији.

Произвођач дефинише регион, порекло сировине и семена, укључујући стандарде за ђубрива и пестициде, квалитет сировина, остатке, ГМО, следљивост и контролу одрживости (у складу са ЛУЛУЦ социјалним стандардима).

Декларацију је потписао Институт за ратарство и повртарство, највећи произвођач семена на овим просторима, који ове године прославља 75 година рада и планира да буде у центру збивања кад почну да се спроводе активности из Дунав Соја декларације. С обзиром на то да је Србија једини регион који производи довољно соје за своје потребе и располаже значајним количинама за извоз, а истовремено представља центар знања и искуства, Дунав Соја асоцијација настала је управо да се постигне независност од увоза из прекоокеанских земаља и задовољи растућа потражња за генетски немодификованом сојом.

Земље обухваћене споразумом су: Аустрија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Чешка, Немачка (Баварска и Баден-Виртемберг) Италија (неколико региона) Молдавија, Пољска, Румунија, Србија, Словачка, Словенија, Швајцарска, Украјина (неколико региона).

Пољопривредници укључени у програм не смеју да гаје ГМО биљке, а храна са знаком Дунав Соја моћи ће да се користи у исхрани стоке. Следећи корак ће бити означавање сточних производа знаком „Произведена без употребе генетског инжењеринга“ према условима АРГЕ.

С обзиром на то да се убрзано ради на добијању сагласности за промену Закона о забрани узгоја и увоза ГМО, како ће се евентуална промена закона одразити на будућност пољопривреде у Србији?

ГМ соја се још не гаји, нити  ће бити дозвољено гајење на територији ЕУ. Дозвољено је само гајење МОН 810 кукуруза. Уколико прихватите да гајите ГМ соју, вама ће бити затворена врата ЕУ. Од 2008. сам у тиму који је лобирао за ГМ кукуруз. Познати су ми механизми којима се врши притисак на посланичке групе. Био сам и у тиму који није потплаћивао већ информисао. Одлазили смо у посланичке групе у страху да ће парламент гласати против њега и организовали предавања за чланове владе и посланике на којима су стручњаци говорили о предностима МОН 810. Такође је начињен и Закон о коегзистенцији ГМ и неГМ биљних врста, што се у случају Бразила показало као трагична заблуда. Тамо се у периоду од три године након увођења ГМО усева у пољопривредну производњу ситуација на терену у потпуности изменила. ГМО су прогутали аутохтоно семе и уназадили земљу до непрепознатљивости. Тамо је сад веома јак покрет против ГМО. Познајем активисткињу која је започела кампању у једној регији, купила фарму и убедила остале да одбију ГМ семе и уведу GM free област. Успели су, и данас пакетић њиховог семена кошта 50 долара.

 

[restrictedarea]

 

Да ли је биодинамички покрет у Словенији освојио простор за деловање?

Имамо веома снажан покрет: 16 друштава са 2500 чланова. Међу њима су и власници малих башти окућница али и они који имају велике пољопривредне поседе. Већина обрадивих површина је у конверзији (период преласка из класичне у органску производњу, касније у биодинамичку – ДЕМЕТАР сертификат) а с обзиром на то да је денационализација земље у потпуности извршена и цркви су враћени велики поседи са обрадивом земљом, неопходно је да се на том плану нешто предузме, поготово што је папа својевремено изјавио да се противи ГМО.

Недавно су Италијани објавили књижицу са пописом обрадивих површина у Источној Европи – претежно на Балкану. Том приликом је Косово означено као територија на којој online slots се у одређеном проценту гаји органска храна!? Како је могуће да се предео „обогаћен“ уранијумом прогласи за територију погодну за гајење здраве хране?

Ти пописи не служе да се промовише ваша пољопривреда, већ да се направи попис обрадивих површина за наступајуће преузимање земље (откуп и слично)… Кад смо код уранијума, да ли знате да биодинамичка наука има решење и за оздрављивање земљишта загађеног разним токсинима, па и контаминираног радиоактивним отпадом. То је препарат ФЛАДЕН, промовисан од стране Марије Тун. Препоручује  се онима који имају имања у близини нуклеарки, а и у Фукушими су добили добре резултате након примене. Не знам колико вам је познато да ЕУ даје субвенције за еколошку и биодинамичку производњу хране. Део субвенција даје Словенија, а део ЕУ. То је обухваћено седмогодишњим планом који предвиђа да Словенија добије преко милијарду евра за подстицај малих ратара, као и за озелењавање и одрживи развој. Наш министар је рекао да све одлуке морају бити усаглашене са социјалним партнерима. Тренутно имамо око 20.000 хектара под органском производњом, планирамо повећање на 55.000 хектара, а еколошки сертификат има већ 2600 пољопривредних домаћинстава. Видите: пут којим сте кренули, инсистирајући на ГМО производњи, само вас удаљава од ЕУ која има другачији поглед на будућност…

У Србији је мали број пољопривредних произвођача показао интересовање за добијање ДЕМЕТАР сертификата. Како је тај проблем решен у Европи?

Недавно сам присуствовао скупу који је организовао Зоран Петров, с намером да разменимо искуства и продубимо сарадњу са произвођачима здраве хране. У Србији је очигледно веома тешко опстати у овом послу, нема никакве друштвене подршке или ју је тешко задобити, док се код нас у Словенији трошкови регистровања и праћења производње не сваљују на терет произвођача и потрошача, већ ЕУ пољопривреднику враћа све трошкове.

Код вас је тренд укрупњавања поседа и индустријске производње хране, што ће у потпуности уништити мале самоодрживе заједнице. Морам да нагласим да се на такво понашање у ЕУ не гледа са симпатијом. Ми смо својим односом према пољопривреди успели да задобијемо поверење ДЕМЕТАР сертификаторске групе и након што смо задовољили критеријуме, добили смо  – акредитацију за регистровање ДЕМЕТАР СЛОВЕНИЈА, 2012.

Код нас је таква атмосфера створена у медијима да је могуће да неко објави интервју са велепоседником који изјављује да су мали пољопривредни произвођачи занемарљива категорија. Да ли су мали произвођачи здраве природне хране пасторчад у ЕУ?

Свака земља се бори за однос према пољопривреди, али су препоруке Европске комисије за развој руралне средине јасни: део тог програма чини посебан одељак посвећен органској пољопривреди. Словенија ће из фондова за подстицај еколошке пољопривреде добити 44,3 милиона евра (око 20 одсто ће издвојити Словенија). Потражња за еколошки произведеном храном убрзано расте, Словенија подмирује само 20 одсто потреба из домаће производње, а циљ нам је да унапредимо овај сектор. Мене је у кабинет министра Дејана Жидана довела једна реченица коју је изговорио: „Морамо да подстичемо мале ратаре“, а то је једини начин да се оствари самоодрживост пољопривреде.

[/restrictedarea]