Ko upravlja svetskim terorizmom?

Piše Vladimir Dimitrijević

Sibil Edmonds, koju je Američki savez za građanske slobode nazvao „osobom kojoj zapušavaju usta više nego ikome u istoriji SAD“, otkrila je da američke tajne službe, poput CIA, sarađuju sa terorističkim organizacijama, i to upravo sa onima što su krive za 11. septembar

Svi su čuli za Džulijana Asanža i Edvarda Snoudena, za „Vikiliks“ i za to da Nacionalna služba za bezbednost SAD špijunira ceo svet. Ljudi poput Asanža i Snoudena u SAD su svojevremeno nazvani „zviždačima“, to jest onima koji upozoravaju na korupciju u vlasti i rušenje demokratskog poretka. Ali, veoma mali broj ljudi – bar kod nas – čuo je za Sibil Edmonds, bivšeg prevodioca u Federalnoj službi bezbednosti SAD, čija je memoarska knjiga „Žena pod oznakom strogo pov: istorija Sibil Edmonds“ privukla pažnju listova kakav je „Sandej tajms“. Poznate engleske novine pokušale su 2008. da saopšte činjenice do kojih je ona došla, ali su američke vlasti, preko ambasade u Londonu, izvršile ogroman pritisak na list da ne širi podatke bitne za (naravno!) „američku bezbednost“.

Pošto je redakcija „Sandej tajmsa“ zakazala, a Sibil Edmonds nije htela da se pomiri s pričom o „ugrožavanju bezbednosti“ iza koje se krije pokroviteljstvo SAD nad krvoločnim mudžahedinskim teroristima, ona je rešila da objavi svoja sećanja. Po ugovoru svojevremeno potpisanom sa FBI, gde je radila, morala je da rukopis dostavi na uvid bivšem poslodavcu. Rok za cenzorski pregled bio je trideset dana, ali se FBI javio autorki tek posle godinu dana, uz preteće upozorenje: „Pitanja o kojima piše gospođa Edmonds tiču se mnoštva interesa od kojih su neki vezani za strogo poverljive informacije… Rukopis koji će odobriti FBI sadržaće sve izmene što FBI traži. Do tada, gospođa Edmonds nema dozvolu da objavi svoj rukopis, što uključuje predavanje  urednicima, literarnim agentima, izdavačima, recenzentima i bilo kome drugom.“

Kada je videla da zvanični imprimatur Imperije neće dobiti, što znači da ni izdavača ne može da nađe, Sibil Edmonds je knjigu štampala o svom ruhu i kruhu 2012. godine.

 

KO JE SIBIL EDMONDS? Sibil Edmonds, koju je Američki savez za građanske slobode nazvao „osobom kojoj zapušavaju usta više nego ikome u istoriji SAD“, studirala je kriminalno pravo, psihologiju i javnu politiku na univerzitetima „Džordž Vašington“ i „Džordž Mejson“. Dve nedelje posle 11. septembra, FBI ju je pozvao da sarađuje sa odeljenjem obaveštajne agencije u Vašingtonu, i to kao prevodilac, jer je odlično znala turski, azerbejdžanski i farsi jezik. Dato joj je da prevodi „top sikrit“ materijale vezane za terorističke mreže u SAD i svetu. Tokom prevođenja, ona je otkrila da druge američke tajne službe, poput CIA, sarađuju sa terorističkim organizacijama, i to upravo sa onima koje su krive za 11. septembar, pri čemu FBI prikriva takve, za normalnog čoveka zastrašujuće informacije.

Kada se požalila pretpostavljenima, počele su da joj stižu pretnje i otpuštena je s posla. Na osnovu njene prijave, uprava generalnog inspektora ministarstva pravde SAD sprovela je istragu u FBI, ali su krupni rezultati istrage ostali tajna. Ipak, zaključak je bio da su mnoge optužbe Sibil Edmonds utemeljene, da FBI nije ozbiljno istražio njene navode i da je to razlog otpuštanja. Ona je 2002. i 2004. pokušala da objavi istinu, ali joj je vlast SAD to zabranila pozivajući se na tzv. „privilegiju državne tajne“ i „opasnost po nacionalnu bezbednost“. Zabranjeno joj je čak i da objavi na kakvim poslovima je bila u FBI, kao i sa kojih je jezika prevodila dokumente za američku agenciju. Ova metodika je mnogo puta korišćena i za vlade Džordža Buša Mlađeg i za vlade Baraka Obame da bi se sprečilo da javnost sazna činjenice o zlostavljanju osumnjičenih za terorizam, raznim vrstama tajnih logora, primeni mučenja, neovlašćenom prisluškivanju telefonskih razgovora…

Glavna optužba Sibil Edmonds krajnje je jednostavna: Pentagon, CIA i Stejt depertment održavali su, godine 2001, najprisnije veze sa teroristima Al Kaide i do grla su u ilegalnom prometu oružja i trgovini drogom na teritoriji Centralne Azije. U intervjuu koji je, marta 2013, dala geopolitičaru, stručnjaku za ekologiju i energetiku i novinaru, Nafizu Mosadeku Ahmedu, ona je o tome otvoreno govorila. Istakla je da je sadašnji naslednik Osame bin Ladena, Ajman al-Zavahiri, od 1997. do 2001. imao bezbroj susreta sa američkim vojnim i obaveštajnim aktivistima u ambasadi SAD u Bakuu, glavnom gradu Azerbejdžana, s ciljem da usklade operaciju nazvanu „Gladio B“. Po njoj, Al-Zavahirija, članove Bin Ladenove porodice i ostale čelnike mudžahedina NATO avioni su razvozili godinama po „vrućim tačkama“ Centralne Azije i Balkana s ciljem da podrže destabilizacijske akcije Pentagona. Ali, ako je po Edmondsovoj ovo bila operacija „Gladio B“, šta je operacija „Gladio A“?

[restrictedarea]

„GLADIO“ – MAČ IMPERIJE Imperija ima iskustva u pripremanju i izazivanju raznih katastrofa, posle kojih počinju velike ratne operacije zarad ostvarivanja imperijalnih ciljeva. Svakako ne treba zaboraviti projekat „Gladio“, o kojem je pisao švajcarski naučnik Danijel Ganzer. On je, na osnovu dokumenata do kojih je uspeo da dođe, obnarodovao da su tajne službe NATO zemalja u Zapadnoj Evropi posle Drugog svetskog rata pripremile mrežu za terorističko- gerilsku borbu protiv vojski Varšavskog ugovora, ako bi one uspele da osvoje neku od država američkog bloka na najstarijem kontinentu. U ovim odredima smrti, namenjenim za likvidaciju levičara kao potencijalnih sovjetskih saveznika, nalazili su se nacisti i fašisti što su, posle rata, svoje „dobre usluge“ ponudili angloameričkim pobednicima. U međuvremenu, pripadnici „Gladio“ sistema povremeno su vršili terorističke akte u Evropi, ali pod „lažnom zastavom“: javnosti su stavljali do znanja da su ih izvršili „levi ekstremisti“. Samo su Italijani, sredinom osamdesetih godina prošlog veka, vršili istragu o ovoj operaciji. Jedan od saslušavanih, Vinčenco Vincigera, priznao je da su teroristički akti bili usmeravani ka ubijanju običnih, politički beznačajnih ljudi, sa ciljem izazivanja panike i nametanja, pod vidom bezbednosti, totalitarne kontrole države.

Sibil Edmonds je „Sandej tajmsu“ svojevremeno otkrila da je jedan od visokih činovnika Stejt departmenta odavao nuklearne i vojne tajne turskim agentima u SAD, a zauzvrat je dobijao novac i podršku za određene političke ciljeve. Ona je opisala i paralelnu organizaciju u Izraelu, koja je sarađivala sa Turcima u nelegalnoj trgovini oružjem i špijuniranju vezanom za nove tehnologije. U ovoj prljavoj trgovini kupac je, između ostalih, bila i pakistanska obaveštajna služba, koja je koristila usluge turskih prijatelja da bi se izbegle sumnje.

Pakistanskom operacijom rukovodio je general Mahmud Ahmad, šef obaveštajne službe od 1999. do 2001, kada je pakistanska služba obučavala avganistanske talibane i arapske fundamentaliste, ujedinjene u Al Kaidi. Štampa u Engleskoj je objavila da FBI zna kako je general Ahmad uplatio sto hiljada dolara na račun jednog od učesnika u operaciji „11. septembar“, Muhameda Ata, i to kratko vreme pre terorističkog čina. Pakistanske novine „Njuz“ objavile su da je šef obaveštajaca njihove države, onaj isti koji je dao pare Ati, početkom septembra 2001. bio na sastancima sa značajnim ličnostima američkog establišmenta; između ostalog, i sa šefom CIA Džordžom Tenetom. Edmondsova je „Sandej tajmsu“ otkrila i činjenicu da su mnogi kongresmeni i senatori mlako sprovodili parlamentarnu istragu o 11. septembru zato što su bili potplaćeni od stranih obaveštajaca što su delovali na teritoriji SAD, a bili su, na ovaj ili onaj način, povezani sa Al Kaidinom pripremom za napad.

 

AL KAIDA NA BALKANU I U CENTRALNOJ AZIJI Po Edmondsovoj, CIA je neposredno odgovorna za saradnju sa Al Kaidom koja je, sa svojim bojovnicima, ratovala na Balkanu, u Centralnoj Aziji i na Kavkazu. To je bio udarac za zvaničnu verziju američkih vlasti, jer se poricala čak i saradnja s talibanima u Avganistanu u doba borbe protiv Sovjetskog Saveza (iako su takvi lumeni, kakav je Bžežinski, u svojim intervjuima pre septembra 2001. ovu vezu priznavali). Krajem 90-ih i do samih događaja 11. septembra 2001. Al-Zavahiri i drugi agenti islamskih terorista redovno su se viđali sa visokim američkim zvaničnicima u ambasadi SAD u Bakuu da bi planirali balkanske operacije Pentagona skupa sa mudžahedinima. Po Edmondsovoj, te operacije podržavali su i Pakistan i Saudijska Arabija, ali SAD ih je nadzirala i njima rukovodila. Operacije je vodilo tajno odeljenje Pentagona koje ima sopstveni obaveštajni aparat. Major Daglas Dikerson, muž koleginice Edmondsove, Melek, koju je Sibil optužila za špijunažu, rukovodio je operacijama „Gladio B“ u Kazahstanu i Turkmenistanu.

Da Sibil Edmonds nije ništa izmislila, potvrdio je svojim pisanjem Džozef Bodanski, bivši čelnik radne grupe Kongresa SAD za pitanja terorizma i netradicionalnih načina ratovanja. Njegovi izvori iz američkog obaveštajnog aparata potvrdili su dogovor između CIA i Ajmana al-Zavahirija, kada su Amerikanci Zavahiriju predložili slobodno delovanje u Egiptu pod uslovom da ih mudžahedini podrže na Balkanu. Rođeni brat Al-Zavahirija, Muhamed, rukovodio je elitnim trupama OVK na Kosovu i Metohiji u toku  borbe protiv srpske vojske i policije 1998. Sibil Edmonds je u svom intervjuu rekla da je „FBI redovno pratio kanale komunikacije svih svetskih diplomatija, pri čemu su samo četiri države bile isključene iz tog protokola – Britanija, Turska, Azerbejdžan i Belgija (u kojoj je štab NATO). Nijedna druga zemlja – čak ni saveznice poput Izraela i Saudijske Arabije – nisu bili isključene. To je zato što su ove četiri države sastavni deo ‚Gladio B‘ operacija Pentagona“.

 

ČEMU SLUŽI „GLADIO B“? Edmondsova nije iznosila pretpostavke čemu služi operacija „Gladio B“, ali dr Nazif Ahmed bio je jasan: cilj ove operacije je uticaj na zemlje bivšeg SSSR, otimanje strateških energomineralnih resursa, sprečavanje ruskog i kineskog uticaja u regionu, kao i povećanje dobiti od nezakonite trgovine oružjem i narkoticima. Stručnjak za finansiranje terorizma, Loreta Napoleoni ukazuje na činjenicu da je dobit od ovih „poštenih transakcija“ u SAD i Evropi 1,5 triliona dolara godišnje i da je to vrlo bitan izvor prihoda za posustale privrede Zapada.

Sibil Edmonds je ukazala na činjenicu da su Amerikanci, čim su okupirali Avganistan, odmah obnovili proizvodnju opijuma. Ona je u jednom od svojih intervjua rekla: „Tačno znam da su NATO avioni redovno prevozili heroin u Belgiju, odakle je usmeravan u Evropu i Britaniju. Oni su takođe prevozili heroin u distributivne centre – Čikago i Nju Džersi.“ FBI i uprava za borbu protiv narkotika otkrili su da su mnogi visoki zvaničnici Pentagona, CIA i Stejt departmenta bili uključeni u ovu trgovinu. Naravno, o tome ništa nije objavljeno.

Dakle, čitaoče, i ove, 2014, kad čujete za Al Kaidu, znajte da je njeno drugo ime – Imperija.

[/restrictedarea]