И Русија спасава Републику Српску

Емил Влајки, потпредседник Републике Српске

Разговарао Миодраг Зарковић

Дошли сте на овај разговор без телохранитеља. Да вам их није неко укинуо?

Не, нема тога код нас овде. У Србији се, видим, навелико распреда о томе ко сме а ко не сме да има службену пратњу, али овде код нас то није тема. Имам обезбеђење, али га ретко користим, јер нема ни потребе. Само када идем на неки службени пут, или у сличним приликама. Иначе се крећем без пратње, као и сада.

Добро, ви се осећате безбедно. А Република Српска? Да ли је она безбедна и сигурна?

Република Српска није нимало безбедна, и то због две чињенице. Прва чињеница је та да се на Републику Српску врше напади споља, и то пуним једрима. У пројекцији такозване „међународне заједнице“, предвођене Сједињеним Државама, наш ентитет би требало да нестане и да буде замењен бошњачком влашћу. То је дуготрајан пројекат „међународне заједнице“, са циљем да цела Босна буде под потпуном доминацијом најбројнијег, бошњачког народа. Друга чињеница је да је Република Српска разрована изнутра, због лоше економске и социјалне политике коју је садашња власт водила у ових неколико година.

У чему се одражавају унутрашње невоље?

Шездесет одсто је незапослених, сива и црна економија преовладавају, од ових који раде барем 40 одсто њих не прима никакве доприносе, једна петина становника Републике Српске живи са мање од три марке дневно, просечна плата коју прима око 70 одсто запослених износи само 400 марака, многи индекси се стрмоглављују итд. Ситуација је свеукупно лоша и људи не виде никакву будућност.

[restrictedarea]

Да ли је то што набрајате последица унутрашњих или спољашњих сила?

Има ту пуно фактора. Све политичке лиге које су долазиле овде практично су прво себи пуниле џепове а о народу нису превише мислиле. Исто као и у Србији, пљачкашка приватизација је разорила привреду, а нико то још није процесуирао, ни једну једину од тих пљачкашких приватизација. Има и примера блиске сарадње политичког естаблишмента са канцеларијом ОХР-а, тако да они заједничким снагама експлоатишу Републику Српску. Неки за све криве Милорада Додика и мора се рећи да постоји и његова одговорност, нарочито командна одговорност за ових осам година колико је на власти, али је он у доброј мери већ био наследио изузетно лошу ситуацију.

Колико неповољни привредни услови иду наруку онима који би да унесу додатни немир у Републику Српску? Има ли оних који користе незадовољство народа за сопствене, противсрпске циљеве?

Наравно да користе! Како да неће?! Имају плодно поље да на њему раде шта хоће и они то и користе. За то је највише крива „међународна заједница“, која на све начине покушава да онеспособи Републику Српску. Довољно је казати један податак: да је од укупне помоћи која је стигла у БиХ, Републици Српској припало само 17 одсто. Почев од тога па надаље, до рецимо многих неуставних ствари које су донете на штету Републике Српске. Све скупа, слика је врло депримирајућа.

Видите ли неко дугорочно или краткорочно решење?

Краткорочно, али и дугорочно решење, јесте да у привреду Републике Српске, било Запад било Исток, убаци барем милијарду евра: тако би ствари могле да профункционишу, да се исплате заостале плате и примања, да се покрију нека дуговања, и да народ мало добије наду. Ако не стигне та милијарда, Додик пада. Ако стигне, има шансу да остане на власти, али ако нема пара, онда ће сигурно пасти. А пара за сада нема, ни са Запада ни са Истока. Е сад, то што Запад не да паре, то ме и не чуди, јер њихов циљ јесте уништење Српства и Срба, па самим тим и Републике Српске. Али, чуди ме да Исток, а нарочито Русија, не искористи такву ситуацију и не одреагује помагањем Републике Српске. Шта је за Русију тих милијарду евра? Ситница, у односу на корист коју сви могу да имају од тога.

Зар није Бањалука блиска Русији, како се нама из Србије то често чини?

У неку руку, та повезаност постоји, имате овде руске инвестиције, али многи од тих пројеката нису се показали претерано солиднима и личили су на полупљачкашке приватизације. Додик је недавно био код Лаврова и верујем да је покушао да спасе неке од тих инвестиција, а вероватно је и успео. Међутим, идеја да „Јужни ток“ пролази једним краком кроз Републику Српску нажалост није остварива. То би било одлично, али то Сарајево никада неће допустити. Русија не може да потпише уговор са Републиком Српском, него мора Босна и Херцеговина, а Сарајево никада неће потписати споразум од којег би Република Српска имала користи. Тако да од тог крака „Јужног тока“ неће бити ништа.

Додикове понекад оштре ставове и јавне иступе према западним моћницима појединци су појашњавали тиме што он има руску подршку. Има ли истине у таквим оценама?

Додик води партизански рат. Његове намере су добре и он добро почне, али онда га неко позове из „међународне заједнице“ и мало га клепне по ушима. Кажу му: „Сутра ћемо те сменити ако наставиш.“ Е сад, нису то више она времена када су они могли да смењују, али са друге стране они се никада нису претерано обазирали на времена. Нажалост, Република Српска спада у оно што је још на Јалти дефинисано као интересна сфера Запада, где је Дрина била граница између Запада и Истока, а ја се бојим да је та подела и даље на снази. Срећом, чини ми се да данашња Русија ипак стоји као гарант тога да Запад не може да уништи Републику Српску, а нарочито ми се у том смислу чини та последња Додикова посета Москви. Нисам био тамо присутан и не знам све појединости, али рекао бих да је Русија ипак присутна у овоме што бисмо могли да назовемо спасавање Републике Српске.

[/restrictedarea]