Austrijski istoričari negiraju tvrdnje iz Beograda

BEČ – Austrijski istoričari negiraju tvrdnje iz Beograda prema kojima su postojali planovi za početak Prvog svetskog rata 13 meseci pre sarajevskog atentata i 14 meseci pre austrougarske objave rata Srbiji.

“Pismo nije ništa značajno”, reagovao je jedan od poznatijih austrijskih eksperata na temu Prvog svetskog rata Manfrid Rauhenštajner, povodom pisma koji je u Andrićgradu predstavljen pre par dana od strane direktora Arhive Srbije Miroslava Perišića.

To pismo je bečki vojni guverner BiH Oskar Poćorek uputio tadašnjem ministru finansija Austrougarske monarhije Leonu Bilinskom, 28. maja 1913. godine, a prepis je sada predstavljen u odeljenju za istoriju Kamengrada.

Perišić je rekao da je to pismo višestruko značajno za sve one koji se bave proučavanjem Prvog svetskog rata, jer otkriva ne samo namere ratnih krugova Beča da ga povedu, već i stavove vladajućih krugova prema Srbima, Hrvatima i muslimanima i njihove međusobne odnose, a posebno na politiku Beča prema Srbima u Bosni i Srbiji, kao i prema pobornicima ideje ujedinjenja Južnih Slovena.

Ovaj izuzetno važan dokument do sada nije bio dostupan istoričarima niti je korišćen u naučnim radovima, iako je prvi put objavljen 1928. godine u listu “Večernja pošta” u Sarajevu i bio čuvan u tzv. crnom kabinetu gde se skriva najpoverljivija pošta, istakao je Perišić.
“Poćorekovo pismo je dokument koji spada u primarne istorijske izvore, jer je nastalo onog momenta kada se događaj desio i ono je jedan od najznačajnijih istorijskih izvora za izučavanje pitanja krivice i odgovornosti za početak Prvog svetskog rata”, rekao je Perišić.

Naveo je da razlozi za prećutkivanje ovog dokumenta nije teško otkriti, jer se njegov sadržaj nije uklapao u željenu, odnosno konstruisanu nenaučnu sliku predistorije i istorije početka Prvog svetskog rata.

Bečki dnevnik “Kronen cajtung” ukazuje da je Perišić predstavio novinarima samo prevod pisma. Prema bečkom listu prevod je suprotnost onoga što Srbija namerava da njime dokaže.

U pismu bečki vojni guverner govori o “neizbežnom ratu za par godina” i da “Srbija nikada ne može biti napravljena pouzdanim prijateljem”, zato što će “se zemlja u svakom budućem ratu otvoreno i odlučno boriti na strani preostalih neprijatelja”, navodi list.
Istovremeno, ukazuje “Kronen cajtung”, u pismu Poćorek predlaže da “se Srbija mora učiniti bezopasnom time što bi monarhija sa ovom zemljom sklopila najmanje jedan trgovinski, carinski i vojni sporazum”.

5 komentara

  1. Krivica Nemačke – kao planera i izazivača Velikog rata je dokazana. Austrougarska ga sigurno nije planirala – ali je isto tako sigurno da je njen vojni vrh imao planove isključivo za (preventivni) napad na Srbiju. Zanimljivo da je za potrebe državnog vrha, visoki funkcioner austrougarskog ministarstva spoljnih poslova, baron Franc Mačeko dobio zadatak da za državni vrh Austrougarske sačini tajni elaborat po pitanju austrougarske politike na Balkanu, koji je bio završen i predat nalogodavcu svega 4 dana pred Sarajevski atentat. U njemu se pčominju svakakvi političko-ekonomski potezi, ali nema ni reči o ratu. Nemačkoj, koja je samo željno čekala pogodan povod za izazivanje evropskog rata (ni ona nije računala na svetski), Sarajevski atentat je bio “poklon na tacni“ kao povod, a austrougarsku želju za obračun sa Srbijom je ona iskoristila kao polugu za pokretanje ratne lavine. Poćorek je bio trećerazredna figura u Austrougarskoj, i njegovo pisanje (bez obzira na pitanje autentičnosti prepisa tog pisma) uopšte nema značaj koji mu Perišić besmisleno pripisuje.

    • Za očekivati je da se ovakvi komentari koji umanjuju odgovornost Poćoreka i koji su u funkciji preacivanja krivice za rat na Srbiju, pojavljuju i u buduće.Pisaće ih ljudi koji će se potpisivati srpskim imenima i prezimenima. Tako rade ozbiljne države koje brane svoje interese.Ko je naivan nek im veruje.Germanska ljubav prema srpskom narodu je opštepoznata.

  2. Ipak je srpska vojska trebala da udje i u bec bez obzira sto je u tome sprecavao general Gambeta sa nbjegovim crnim vojnicima. Sada bi sve bilo drugacije. A o Sofiji i Bugarskoj i da ne pricamo. Interesantan je onaj kodeks njihov gde se kaze ,,kralj kralja ne ubija,, al zato sirotinja moze da gine, pa nje ima na pretek.

  3. Sve velike sile su neposredno pred rat dizale ratne kredite , osim Rusije . O cemu onda vise da se diskutuje ?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *